Početna > Izdanja > Broj 062 > Intervju - Barak Obama

Intervju

Barak Obama

Ekskluzivni intervju sa Džordžom Stefanopulosom

Barak Obama

Predsednik Sjedinjenih Država

Barak Obama je sadašnji i 44. po redu predsednik Sjedinjenih Američkih Država, kao i prvi Afroamerikanac koji je postao predsednik SAD-a. Prvi put je izabran za predsednika 2008. godine, a 2012. godine Obama je osvojio svoj drugi mandat.

Rođen je 4. avgusta 1961. godine u Honoluluu na Havajima. Pre nego što je počeo svoju političku karijeru, Barak Obama je radio kao advokat za građanska prava i kao nastavnik. Izabran je za člana Senata Države Ilinois 1996. godine, a na toj funkciji bio je od 1997. do 2004. godine. Zatim je 2008. godine izabran za predsednika SAD-a, a 2012. ponovo je pobedio na predsedničkim izborima, na kojima mu je protivkandidat bio republikanacMit Romni.

Predsednik Obama nastavlja da sprovodi izmene propisa kao odgovor na probleme zdravstvene zaštite i ekonomske krize.

Autor: ABC news

„Garantujem vam da ćemo pokrenuti ovu zemlju napred. Završićemo ono što smo započeli. I podsetićemo svet zbog čega su baš Sjedinjene Američke Države najbolja država na svetu.” Barak Obama

Gospodine predsedniče, hvala vam što ste pristali na intervju.

Bilo mi je zadovoljstvo.

Dakle, završili ste sve sastanke u Kapitol hilu, ali pokušavam da shvatim gde sve ovo vodi. Jer lider republikanaca još uvek govori da nema dogovora o povećanju prihoda od poreza. Pretpostavljam da je vaš glavni argument da svaki dogovor mora da obuhvati pitanje prihoda od poreza.

Tako je.

Onda, da li je vaša strategija da ih slomite ili da ih zaobiđete? O čemu je reč?

Ne mislim da je reč o tome da ih treba slomiti ili zaobići. Mislim da treba pronaći predstavnike, pre svega u Senatu, ali i u Predstavničkom domu, koji su se jednostavno umorili od jedne te iste rasprave. I ono što ja zovem poslaničkom grupom zdravog razuma, koja kaže: „Možemo da ostvarimo razumno smanjenje deficita kombinovanjem reforme socijalnih davanja, promišljenog smanjenja potrošnje i zatvaranja nekih rupa u poreskim propisima u čiju odbranu niko nije stao.”

Hoću da kažem da ne možete da čujete kako ljudi govore: „To je zaista sjajna rupa u poreskim propisima – nju bi trebalo da sačuvamo.”

I ako sve to uradimo, onda umesto proizvoljnih rezova koji škode našoj ekonomiji možemo da ustanovimo strategiju rasta koja otvara nova radna mesta, štiti srednju klasu i pomaže joj da napreduje i razvija se. Upravo o tome govorim u protekle dve godine.

Ali ta poslanička grupa zdravog razuma na strani republikanaca, Lindzi Grejem, Keli Ajoti i ostali republikanci u Senatu, kažu da im je potrebno da vide mnogo veću reformu socijalnih davanja pre nego što se pozabave nekim novim prihodima od poreza, poput vraćanja na sto pitanja povećanja starosne granice za korišćenje usluga programa zdravstvene zaštite Medicare. Da li se to ponovo razmatra?

Jedna od stvari koje sam otkrio tokom nekih od ovih večera, a koja se pokazala korisnom, jeste to da ljudi ne znaju uvek šta sam ja zapravo predložio. A mnogo je lakše voditi razgovor kada imate neku konkretnu temu. Zato sam rekao: „Evo, možda o ovome nisu izveštavali. Možda to niste videli u svojoj kancelariji. Ali ovo su stvari koje pokušavamo da uradimo.”

A broj promena koje bi mogle da se sprovedu da bismo se izborili sa svojim deficitom je ograničen. I onda kažem: „Da li vam se ovo sviđa? Ili vam se ne sviđa? Šta je to što želite da uradite? Zašto mi to ne kažete konkretno?” I iz tog procesa bi možda mogao da proistekne neki konsenzus.

Ali čak i oni koji su videli vaše planove kažu da im je potrebno da vide nešto više.

Razumem. Iz tog razloga se u nekim trenucima nosim mišlju da se izvučem iz ovoga. Ono što trenutno pokušavam da uradim jeste da stvorim atmosferu u kojoj će demokrate i republikanci moći da idu napred, da se udruže i pokušaju nešto da urade. Takođe mislim da je važno priznati da smo već smanjili deficit za 2,5 do 2,7 triliona dolara. Ako sekvestar (automatsko smanjenje budžetskih troškova) ostane na snazi, već imamo smanjenje deficita od preko 3,5 triliona dolara.

Dakle, nemamo neposrednu krizu u pogledu dugovanja. Zapravo, ona će narednih godina ostati održiva. Pitanje je da li to možemo da obavimo pametnije, bolje? Ono što im govorim jeste da sam spreman da uradim neke teške stvari. Nijedna strana neće dobiti 100%. To je ono što Amerikanci traže. To je ono što će biti dobro za radna mesta. To je ono što će biti dobro za rast.

Ali na kraju, možda su razlike jednostavno suviše velike. Ako je u ideološkom smislu njihov stav: „Ne možemo da obezbedimo povećanje prihoda od poreza ili to možemo učiniti samo ako se skrešu programi zdravstvene zaštite Medicare i Medicaid ili programi socijalne zaštite”, onda možda nećemo moći da postignemo dogovor.

To neće stvoriti krizu. To samo znači da ćemo propustiti jednu šansu. Mislim da ta šansa postoji i ja ću se postarati da im stavim do znanja da sam spreman da radim sa njima. Ali na kraju, možda će biti bolje ako neki demokratski i republikanski senatori sarađuju.

Po mom mišljenju, za šta god se ja zalagao, jednom republikancu je veoma teško da se i on za to zalaže. Mislim da oni uvek moraju da budu malo na odstojanju…

Neki od njih upravo pokušavaju da vas izazovu na duel. Pol Rajan je danas izložio svoj budžet. Tako je. Tako je.

I rekao je da vas poziva da i vi izložite budžet koji je uravnotežen. Da li ćete to da uradite?

Neću. Nećemo uravnotežiti budžet za deset godina, jer ako pogledate ono što Pol Rajan radi da bi uravnotežio budžet, to znači da morate da „vaučerizujete” program Medicare, morate duboko da sasečete programe kao što je Medicaid. U osnovi morate ili da mnogo više oporezujete porodice koje pripadaju srednjoj klasi, ili nećete moći da smanjite stope onako kako on predlaže. Dakle, to je repriza istih propisa koje je i ranije predlagao.

Da li će budžet biti uravnotežen u bilo kom pogledu?

Ne. Mislim da postoji mogućnost. Vidite, uravnoteženje budžeta delimično zavisi od toga koliko brzo rastete. Sećate se, bili ste u Klintonovoj administraciji. To što ste vi uspeli da ga uravnotežite bilo je rezultat određenih povećanja poreza, određenih smanjenja potrošnje, pa je ekonomija bila u porastu.

A moj cilj nije da jurim za uravnoteženim budžetom samo radi ravnoteže. Moj cilj je da pronađem način da ostvarimo ekonomski rast, vratimo ljude na posao, a ako to uradimo, ostvarivaćemo veći budžetski prihod. Ako budemo kontrolisali potrošnju i imali pametan paket socijalnih davanja, onda je potencijalno ono što imate ravnoteža. Ali to nije ravnoteža na leđima siromašnih, starih, studenata kojima su potrebni studentski krediti, porodica sa decom sa invaliditetom. To nije pravi način za uravnoteženje našeg budžeta.

Dozvolite da vam postavim još jedno pitanje u vezi sa smanjenjem javne potrošnje. Izloženi ste oštrim kritikama zbog ukidanja obilazaka Bele kuće za turiste. Tajna služba kaže da su zbog njih imali troškove od oko 74.000 dolara nedeljno. Da li je njihovo ukidanje zaista bilo neophodno?

Moram da kažem da ova odluka nije bila na Beloj kući. Tajna služba nam je objasnila da će morati da pošalje neke ljude na odsustvo radi obavljanja civilne službe. To odsustvo znači da ljudi gube dan rada i dnevnicu.

Pitanje za njih je u kojoj meri moraju da šalju svoje osoblje na odsustvo i da li su obilasci Bele kuće za turiste vredni toga da imate gomilu porodica koje zavise od koverte sa platom, a kojima se odjednom smanjuju primanja za 5% ili 10%.

Dakle, ova odluka neće biti ponovo razmotrena?

Pitao sam ih da li postoji način da, primera radi, primamo grupe đaka koje možda mogu da dođu i oragnizuju prodaju u dobrotvorne svrhe. Da li toj deci možemo da omogućimo da ipak dođu u obilazak?

Ali uvek mi je zabavno kad ljudi, s jedne strane, kažu sekvestar ne znači ništa i administracija preteruje u vezi sa njegovim efektima, a onda, kakvi god bili ti konkretni efekti, oni na sav glas govore: „Zašto to radite?” To što Kongres nije smislio neki razumniji način za smanjenje deficita ima svoje posledice. A ono što ja predlažem jeste da ako smanjenje obavimo pametno, razumno i na uravnotežen način koji Amerikanci podržavaju, uključujući usput i veći deo republikanaca, onda nećemo morati da radimo proizvoljno. Možemo to da uradimo na inteligentan način koji će unaprediti našu ekonomiju.

Dozvolite da vam postavim pitanje u vezi sa Severnom Korejom. Ovih dana smo bili svedoci veoma ratobornog ponašanja njihovog režima. Ukinuli su primirje iz 1953. godine. A vaš direktor nacionalne obaveštajne službe Džejms Klaper rekao je u Kapitol hilu da danas, po prvi put, nuklearno naoružanje i projektili Severne Koreje predstavljaju ozbiljnu pretnju Sjedinjenim Državama. Da li Severna Koreja zaista može da ostvari svoju pretnju da će gađati Sjedinjene Države?

Verovatno da ne može, ali ne želimo da ostavimo prostor za bilo kakvu grešku kada dođe do…

Toliko je blizu?

Nije baš toliko blizu. Ali istina je da su imali nuklearno oružje mnogo pre mog dolaska na funkciju. Tačno je i to da se tehnologija projektila unapređuje, a njihova tehnologija projektila je unapređena. Sada smo se postarali da imamo odbrambene mere da sprečimo sve napade na našu domovinu. Ali ne očekujemo tako nešto. Međutim, videli smo da Severnokorejci imaju periodične nalete provokativnog ponašanja.

Da li je to ovoga puta ozbiljnije?

Ne mislim da je to ovog puta drugačije. Svi su bili ozbiljni. Jer kada je reč o režimu koji je okrutan prema svom narodu, koji je neprijateljski nastrojen, za koji se pokazalo da ponekad ima pogrešne procene i radi stvari koje su veoma opasne – to uvek predstavlja problem. Zato smo pozvali svetsku zajednicu da pooštri sankcije, da pojača jednostrane sankcije prema Severnoj Koreji.

Mislim da najviše obećava to što smo počeli da uočavamo promenu u stavu Kine koja je u prošlosti tolerisala nedolično ponašanje Severne Koreje usled zabrinutosti zbog potencijalnog rušenja režima i načina na koji bi se to odrazilo na nju. Vidimo kako Kinezi ponovo procenjuju situaciju i kažu: „Znate šta? Ovo je počelo da izmiče kontroli.” Tako da je moguće da se polako približavamo poziciji u kojoj ćemo biti u stanju da prinudimo Severnokorejce da još jednom razmisle o tome šta je dobro za njih.

Da li možete još nešto da uradite direktno? Poslednji Amerikanac koji je video Kim Džong Una bio je Denis Rodman. Imao sam tu čast da razgovaram sa njim pre nekoliko nedelja, pomalo suludo. Ali mi je rekao da je Kim Džong Un izjavio: „Dečko, hoću da me pozove predsednik.”

Da, primetio sam to…

Godine 2007. izjavili ste da ste za direktne razgovore sa Severnom Korejom. Da li bi takav razgovor sada imao smisla? Ako ne bi, zašto ne bi?

Znate, mislim da uvek želimo da stvorimo uslove u kojima, ako vodite razgovor, on stvarno bude koristan. A mi ovde nismo jedini igrači. Očigledno je da Južnokorejci, Kinezi i svi učesnici ovih razgovora između šest strana moraju da budu uključeni u način rešavanja ovog problema.

A mi komuniciramo sa Severnokorejcima. Oni znaju kakvi su naši stavovi. Rekli smo da hoćemo poluostrvo bez nuklearnog naoružanja. Ovakva vrsta provokativnih pretnji mora da prestane. Mi smo spremni smo da sarađujemo sa Severnom Korejom u iznalaženju načina da prekine svoju izolaciju i ponovo se pridruži međunarodnoj zajednici.

Šta prvo morate da vidite?

Mislim da ima mnogo stvari. Ali mogu da počnu tako što će prestati sa nuklearnim probama ili obustaviti testiranja projektila. Postoji mnoštvo mera za izgradnju poverenja koje bi mogli da preduzmu. A mislim da je stav svih uključenih zemalja sledeći: „Odgovorili bismo istom merom kad bismo videli bilo kakvo odgovorno ponašanje Severnokorejaca. Ali još ga nismo videli.” To ne znači da oni možda neće promeniti svoje procene.

Ono što pokušavamo da uradimo jeste da se postaramo da ne nagrađujemo loše ponašanje. Bilo je slučajeva da kada udare kašikom o sto, odmah dobiju pomoć u hrani.

Ili dobiju druge ustupke. A onda se vrate za sto i malo pregovaraju, pa ako im dosadi ponovo počnu sa provokativnim ponašanjem. Mi smo razbili taj obrazac ponašanja. Sada treba da vidimo da li su voljni da ozbiljno pregovaraju o ovim pitanjima.

Hajde da se zadržimo u tom regionu, jer je Džejms Klaper danas takođe govorio o sajber napadima.

Da. Tako je.

To je stavio na vrh svoje liste pretnji Sjedinjenim Državama. Pre dve nedelje predsednik Komisije za obaveštajne aktivnosti Predstavničkog doma Majk Rodžers rekao je da smo u ratu sa Kinom. Zbog svoje sajber špijunaže oni dobijaju taj rat. A iza toga stoje njihova vlada i vojska. Da li verujete u to?

Mislim da uvek morate da budete pažljivi kada je reč o analogijama rata. Znate, velika je razlika između njihovog bavljenja sajber špijunažom ili sajber napada i, naravno, rata u kojem se koristi oružje. Ono što je apsolutno tačno jeste da smo svedoci stalnog jačanja sajber pretnji bezbednosti. Neke sponzoriše država, a neke sponzorišu kriminalci.

Ali neke zaista sponzoriše država?

Apsolutno. I milijarde dolara se gube zbog toga. Kradu se industrijske tajne. Naše kompanije gube konkurentsku prednost. Ruše nam se sistemi, koji uključuju sve od finansijskih sistema do delova naše infrastrukture.

Zbog toga sam preduzeo neke vrlo agresivne izvršne mere. Ali potrebno je da Kongres reaguje. Izneli smo Kongresu šta nam je tačno potrebno da bismo zaštitili privatnost ljudi i njihove građanske slobode, ali ćemo se takođe postarati da naš celokupni sistem, kako javni tako i privatni, bude zaštićen od ovih vrsta napada.

Ali to zvuči kao da Kina mora da se povuče.

Kongres do sada još uvek nije reagovao. Veoma jasno ćemo staviti do znanja Kini i nekim drugim državama koje u tome učestvuju da od njih očekujemo da poštuju međunarodne norme i pridržavaju se međunarodnih propisa. I imaćemo ozbiljne razgovore sa njima. Već smo ih imali.

Ali ima i stvari koje možemo da uradimo i koje su u potpunosti pod našom kontrolom, ali ih ne radimo. I vršim pritisak na Kongres da se to uradi. Ono što ne želimo jeste situacija slična onoj koja se desila 9. septembra, naravno, ne sa takvim obimom razaranja i toliko izgubljenih života. Ali bili smo svedoci situacija u kojima smo bili iznenađeni poremećajima u glavnim sistemima. Pogođen je naš sistem za kontrolu vazdušnog saobraćaja. Pogođen je naš finansijski sistem.

To država sponzoriše?

Ne mora nužno država da sponzoriše. Evo o čemu je reč. Ono što ne želimo jeste da dođemo u situaciju u kojoj smo ranjivi, a da ne znamo ko bi za to mogao da bude zaslužan. Ne možemo uvek da im uđemo u trag, ne dobijamo uvek povratnu adresu kada haker uđe u sistem. Postoje načini da ojačamo svoju ključnu infrastrukturu, naš finansijski sektor. A jedino što nas sprečava da to odmah uradimo jeste to što nemamo zakonsko odobrenje Kongresa. Oni to moraju da završe i nadam se da je ovo primer onakvih dvostranačkih razgovora kakve ja vodim.

Da li je i Majkl Rodžers za to?

Da. Kada razgovaram sa republikancima ne pričamo samo o budžetu. Postoje neke oblasti u kojima se, po mom mišljenju, vidi da su se ove stranke malo približile jedna drugoj. Sajber bezbednost, reforma imigracionih propisa određeni su aspekti vladinih propisa u kojima mislim da možemo da ostvarimo napredak.

A oko provere biografije kupaca u vezi sa zabranom prodaje automatskog oružja?

To je još uvek teško. Ali se razgovori još uvek vode. A deo toga su i moja nastojanja da podstaknem Kongres da o tome razmišlja. Tačno je da imamo neka ozbiljna neslaganja u vezi sa budžetom. Ali smo učinili neke velike rezove. Ni na koji način ne postoji neposredna kriza u vezi sa našim finansijama.

Ekonomija je u porastu. Možda postoje neslaganja koja trenutno ne možemo da premostimo kada je u pitanju finansijska situacija. Ja se nadam da možemo. Ali hajde da ne dozvolimo da ova razmišljanja o krizi zaustave sav ostali napredak koji moramo da ostvarimo da bismo pomogli Amerikancima da pronađu posao i da ostvare ekonomski rast.

Daću vam jedan primer. Trebalo bi da pomognemo Amerikancima da odmah refinansiraju svoje domove. Tržište nekretnina se konačno oporavlja. Imamo priliku da svaki Amerikanac dobije neočekivana sredstva u visini do 3.000 dolara samo posredstvom refinansiranja sa viših na manje stope. To je kao masovno smanjenje poreza za milione Amerikanaca, usled kojeg će sredstva otići u firme i pomoći da se stvori okruženje u kome će poslodavci želeti da zaposle više radnika. Jedino što nas sprečava da ovo sprovedemo jeste činjenica da Kongres to još nije odobrio. To je ono što bi trebalo da budemo u stanju da uradimo odmah, čak i ako nismo rešili sva ostala neslaganja koja imamo po drugim pitanjima.





Ovih dana su na internetu objavljeni finansijski i neki lični podaci prve dame, državnog sekretara Hilari Klinton, bivšeg državnog sekretara, potpredsednika Džoa Bajdena. Znam da Tajna služba ispituje ovaj slučaj. Ali mislim da je za mnoge od nas prilično obeshrabrujuća činjenica da su takve informacije o ovim ljudima mogle da dospeju u javnost.

Ne znamo koliko su tačni neki od ovih izveštaja, pa ne mogu da garantujem i potvrdim da su to stvarno objavljeni podaci prve dame ili bilo koga od ovih ljudi. Ali ne treba da nas iznenađuje što postoje hakeri koji žele da kopaju i koji ulažu velika sredstva kako bi pristupili nečijim privatnim podacima. To je veliki problem.



Dozvolite da vam postavim pitanje u vezi sa istopolnim brakovima. U intervjuu sa novinarkom Robin prošlog proleća, podržali ste istopolne brakove. Ali ste takođe rekli da želite da to bude pitanje svake pojedinačne države i da bi bila greška da se ovo pitanje uredi na saveznom nivou. Da li ste još uvek pri tom stavu ili sada smatrate da su istopolni brakovi pravo koje je Ustavom zagarantovano svim Amerikancima?

Moram da vam kažem da, u pogledu praktične politike, ono što vidim jeste jedna zdrava debata koja se vodi u svakoj pojedinačnoj državi i da sve države nemaju iste stavove i kulturnu praksu. Moje mišljenje je bilo da je ovo tradicionalno pitanje za svaku državu koje će sama rešiti.

S druge strane, takođe verujem da je suštinski princip da ljudi ne budu diskriminisani – to je jedna od naših osnovnih vrednosti. I to je sadržano u našem ustavu, u 14. amandmanu i odredbi o zaštiti ravnopravnosti.

Sa pravnog stanovišta, osnovni stav je da su homoseksualci istorijski diskriminisani i ja mislim da sudovi treba da sprovode ono što se naziva pojačanim nadzorom i da se pažljivo pozabave ovim pitanjem.

Još jedno pitanje. Dok mi ovde razgovaramo mnoge su oči uprte u Rim jer se kardinali pripremaju da izaberu novog papu. A po prvi put su i pojedini američki kardinali na tom spisku. Kako komentarišete mišljenja koja postoje među određenim katolicima, a o kojima se mnogo govori, da papa ne bi trebalo da bude Amerikanac jer bi onda bio previše vezan za američku vladu?

To je zanimljivo. Da. Da.

Čini se da je to sličan problem koji je Džon F. Kenedi imao još 1960. godine. Šta mislite o tome?

Nisam dovoljno upoznat sa unutrašnjim pitanjima Katoličke crkve da bih mogao da znam sa kakvom se ozbiljnošću razgovara o tim pitanjima. Meni se čini da bi američki papa predsedavao podjednako efikasno kao i poljski papa, ili italijanski papa, ili papa iz Gvatemale.

A ne bi dobijao naloge od vas?

Garantujem vam… ne znam da li ste to skoro proveravali, ali se ne čini da konferencija katoličkih biskupa ovde u Sjedinjenim Državama dobija naloge od mene. Moja nada je zasnovana na onome što znam o Katoličkoj crkvi, na njihovom odličnom radu širom sveta.

Džordž Stefanopulos

Džordž Stefanopulos (George Stephanopoulos) voditelj je emisija „Good Morning America” („Dobro jutro, Ameriko”) i „This Week” („Ove nedelje”) na televiziji ABC. Takođe je i glavni politički izveštač ove mreže, a izveštava o političkim temama za sve informativne emisije i platforme ABC mreže.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista