Početna > Izdanja > Broj 061 > Giganti menadžmenta - Walt Disney

Giganti menadžmenta

Walt Disney

Volt Dizni

Diznilend

Jednoga dana Volt Dizni imao je viziju mesta na kojem deca i roditelji mogu zajedno da se zabavljaju. Što je Volt više sanjao o „magičnom parku“, on je postajao sve maštovitiji i složeniji.

Iako Volt Dizni nije doživeo da vidi kako su njegov park i kompanija napredovali i porasli u 21. veku, njegovo zaveštanje još uvek živi sa nama. Uvek će biti prisutan u svakom kutku Diznilenda i čitavog sveta.

Prvobitni planovi za park predviđali su izgradnju na osam jutara zemlje u blizini Burbank studija, gde bi njegovi zaposleni mogli da se odmore sa svojim porodicama. Međutim, Drugi svetski rat stavio je te planove na čekanje. Tokom rata, Volt je imao vremena da osmisli nove ideje i kreacije za svoj magični park. Uskoro je bilo jasno da osam jutara zemlje neće biti dovoljno.

Napokon, 1953. angažovao je Stanfordski institut za istraživanja da sprovede ispitivanja za lokaciju od 100 jutara, u predgrađu Los Anđelesa. Bio mu je potreban prostor da izgradi reke, vodopade i planine, želeo je leteće slonove i džinovske šolje za čaj; zamak iz bajke, rakete koje lete na Mesec, pitoresknu železnicu; sve to unutar magičnog carstva pod imenom „Diznilend“.

Lokacija je bila glavni prioritet. Morala je da bude u okviru gradske oblasti Los Anđelesa i da se do nje dolazi autoputem. Takođe je morala da bude u okviru Diznijevih ekonomskih mogućnosti: Voltovi džepovi nisu bili baš neograničeno duboki.

Potraga za najboljom lokacijom najzad je okončana u ruralnom Anahajmu, u Kaliforniji, kupovinom zemljišta pod narandžama površine 160 jutara, u blizini petlje autoputa Santa Ana (I-5) i Bulevara Harbor.

Međutim, Diznilend je bio skup.

Volt je jednom rekao: „Nikako nisam mogao da ubedim finansijere da je Diznilend izvodljiv poduhvat, jer snovi nude zaista malo garancije.“

Tako se Volt okrenuo televiziji za finansijsku podršku. Televizijska serija „Diznilend Volta Diznija“ ponudila je uvid u delić budućeg projekta. Ovim je ideja o Diznilendu postala opipljivija, kako za Volta, tako i za ljude širom Amerike.

Izgradnja Diznilenda počela je 21. jula 1954. godine, jedva 12 meseci pre najavljenog otvaranja parka. Od toga dana pa nadalje život Volta Diznija nikada više nije bio isti.

Raščišćeno je nekih 160 jutara pod citrusnim voćem i izmešteno 15 kuća da bi se napravilo mesto za park. Oblast se nalazila u polururalnom okrugu Orange, u blizini autoputa, koji će se kasnije protezati od San Dijega do Vankuvera.

Kada je došlo vreme za suštinsko projektovanje, Volta su dočekala neizbežna pitanja: Kako divlje životinje učiniti stvarnim? Kako napraviti parobrod-lopatičar za vožnju Misisipijem? Kako napraviti ogroman zamak usred Anahajma u Kaliforniji?

Volt Dizni je potražio odgovore od radnika u svom filmskom studiju.

Projekat Diznilenda bio je do tada neviđen. Predviđeno je pet jedinstvenihi međusobno različitih svetova.

1. Volt je isplanirao sve svetove, do najsitnijih detalja. Glavna ulica SAD na samom pročelju parka, bila je mesto na kojem je Volt zamislio da oživi tipičnu Glavnu ulicu sa kraja veka. Rekao je:

„Sve nas sa bezbrižnim uspomenama koje Glavna ulica evocira, ovo mesto će podsetiti na srećne trenutke. Za mlađe posetioce, ona će predstavljati avanturu u kojoj mogu da zavire u prošlost i vide kako je svet izgledao kada su njihove dede bili mladi.“

Volt je konstruisao Glavnu ulicu SAD tako da vodi do „vizuelnog magneta“ (engl. „weenie“) kako je imao običaj da kaže. Rekao je:

„Treba vam vizuelni magnet koji navodi ljude da idu ka njemu. Ljudi neće preći dugačak put ako se na njegovom kraju ne nalazi nešto što obećava. Morate da imate nešto što ih mami i kao da govori 'kreni prema meni'.“

2. Volt je takođe planirao „egzotični tropski predeo“ iz nekog „dalekog kraja sveta“. Nazvan je Svet avanture. Rekao je: „Da bismo stvorili svet u kojem ovaj san postaje stvarnost, zamislili smo sebe daleko od civilizacije, u udaljenim džunglama Azije i Afrike.“

3. Svet osvajanja granice (engl. Frontier) izgrađen je da oživi dane prvih američkih doseljenika koji su pomerali granicu na zapad. Volt je rekao:

„Svi mi imamo razloga da budemo ponosni na istoriju svoje zemlje, koju je oblikovao pionirski duh naših praotaca. Naše avanture zamišljene su tako da steknete utisak da ste živeli, barem nakratko, u vreme pisanja prvih poglavlja istorije naše zemlje.“

4. Svet mašte kreiran je sa ciljem da „se snovi obistine“ kao u stihovima pesme „When You Wish Upon a Star“ („Kada poželiš da ti zvezda ispuni želju“). Volt je rekao:

„Koje dete nije sanjalo da leti sa Petrom Panom iznad Londona obasjanog mesečinom ili da naglavačke upadne u besmisleni svet Alise u zemlji čuda? U Svetu mašte, ovi klasici svačije mladosti postaju stvarnost za mlađu, ali i odraslu decu, u kojoj mogu da učestvuju.“

Za Svet mašte zamišljen je veliki zamak Uspavane lepotice i Selo mašte.

5. Svet budućnosti kreiran je sa osvrtom na „čuda budućnosti“. Volt je rekao:

„Sutrašnjica može biti divna. Naši naučnici danas otvaraju vrata svemirskog doba za dostignuća koja će koristiti naša deca i buduće generacije. Atrakcije Sveta budućnosti osmišljene su da vam omoguće da učestvujete u avanturama koje predstavljaju sliku i priliku naše budućnosti.“

Ipak, Volt se susreo sa problemima dok je radio na Svetu budućnosti. Rekao je: „Čim se Svet budućnosti bude završio, već će biti zastareo“.

Volt se strogo pridržavao svakog detalja u konstrukciji parka i nekoliko puta nedeljno posećivao je gradilište u Anahajmu. Napredak je bio evidentan uprkos iznurujućim preprekama.

Američke reke, isklesane u peščanom zemljištu citrusnog voćnjaka, odbijale su da zadrže vodu. Rešenje je konačno nađeno u vidu korita od gline: sloj debljine jednog inča na koritu formirao je ploču čvrstu poput cementa. Iako je dolazilo do manjih zastoja, napredak se nastavio.

Posađene su sadnice širom parka, čime su opustošeni svi rasadnici od Santa Barbare do San Dijega. Rađeno je na detaljima; ako se Voltu Dizniju nije sviđalo rešenje projektanata iz njegovog studija, sam bi pronalazio novo. Primer je Ostrvo Toma Sojera. Smatrao je da su njegovi projektanti pogrešno shvatili ideju tako da je poneo kući planove i sutradan doneo svoj projekat koji stoji i dan-danas.

Malo po malo, Diznilend se spremao za otvaranje.

Osoblje je radilo dan i noć da bi se sve spremilo. „Mark Tven“ parobrod dovlačio se, palubu po palubu, autoputem Santa Ana da bi stigao na vreme do Diznilenda. Napokon, sve je bilo na mestu. „Magični parkić“ zapravo je bilo „magično carstvo“ vredno 17 miliona dolara. Voltov san se ostvario i Diznilend je bio spreman za otvaranje.

Dan otvaranja bio je za pamćenje. Poslato je šest hiljada pozivnica za veliko otvaranje. Do popodneva preko 28.000 ljudi sa kartom vršljalo je magičnim carstvom. Većina karata bila je krivotvorena.

Voltu Dizniju bilo je 53 godine kada je otvorio zabavni park Diznilend.

Bila je to upečatljiva ceremonija. Stojeći na Gradskom trgu, Volt je oko sebe video ostvarenje svojih nada, snova i ambicija u vidu spektakularnog carstva zabave.

Uprkos tome, dan otvaranja pratile su vremenske nepogode. Toplotni talas koji je trajao 15 dana podigao je temperaturu na preko 40 stepeni Celzijusa. Takođe, usled štrajka vodoinstalatera, svega nekoliko fontana je radilo po vrelom vremenu. Za asfalt, koji se još uvek pušio jer je postavljen prethodne noći, bukvalno su se lepile cipele sa potpeticom. Nakon otvaranja, toplotni talas se nastavio i gotovo zbrisao ceo park. Ali uprkos katastrofalnim vremenskim uslovima na dan otvaranja, park se oporavio.

Do 1965, deset godina nakon otvaranja, 50 miliona posetilaca prošlo je kroz kapije

1. Iznad Vatrogasnog doma u Diznilendu nalazi se apartman dizajniran za Volta Diznija. Priča se da bi, kada se Volt nalazio u parku, svetlo u prozoru bilo uključeno. I nakon njegove smrti svetlo u prozoru ostavljeno je uključeno jer, kako kažu zvaničnici kompanije, vole da misle da će Voltov duh zauvek ostati u Diznilendu.2. U svojoj više od 55 godina dugoj istoriji park je ugostio više od 515 miliona posetilaca.3. Prvobitna cena zemljišta na kojem je izgrađen park i prvih atrakcija iznosila je 16 miliona dolara.

Voz smrti (engl. roller coaster) Matterhorn Bobsleds bio je prvi cevasti čelični voz smrti na svetu kada je otvoren 1959. i kao takav uveo je revoluciju u projektovanje i izgradnju vozova smrti.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista