Početna > Izdanja > Broj 060 > Giganti menadžmenta - Fred Smith FEDEX

Giganti menadžmenta

Fred Smith FEDEX

Frederick Wallace Smith

FedEx

Ideju za FedEx Frederik Smit dobio je pišući seminarski rad tokom studija na Jejlu o tome kako ondašnje kompanije za isporuku pošte neefikasno koriste putničke avio-trase za isporuku pošiljaka. Ova ideja kasnije će pokrenuti kompaniju, prvu u američkoj istoriji koja je ostvarila dobit od milijardu američkih dolara za manje od 10 godina, bez pripajanja ili preuzimanja.

Frederik Volas Smit ili Fred Smit je osnivač, predsednik i generalni direktor kompanije FedEx (prvobitno poznate kao Federal Express), prve kompanije za uslugu ekspresne isporuke danas za sutra na svetu, a ujedno i najveće. Sedište kompanije nalazi se u Memfisu, u saveznoj državi Tenesi.

Počeci

Smit je rođen u gradu Marks, država Misisipi (11. avgusta 1944), kao sin Džejmsa Frederika Smita, osnivača lanca restorana Toddle House i transportnog preduzeća Smith Motor Coach Company (kasnije preimenovanog u Dixie Greyhound Lines nakon što je Greyhound Corporation stekla većinsko vlasništvo 1931).

Fred Smit stariji preminuo je kada je Smit mlađi imao svega četiri godine, tako da su dečaka odgajali majka i rođaci.

Smit je pokazao izuzetno interesovanje za letenje i kao adolescent je postao pilot-amater. Pohađao je prezbiteransku osnovnu školu (Presbyterian Day School) i srednju školu Memphis University School.

Smit je upisao Univerzitet Jejl 1962. godine.

Dok je pohađao nastavu na Jejlu, napisao je seminarski rad za kurs ekonomije, u kom je izneo okvir usluge isporuke danas za sutra u eri informacione tehnologije. Priča se da je dobio sedmicu za svoj rad, iako je u kasnijim intervjuima tvrdio da je novinaru izjavio kako se ne seća koju je ocenu dobio i da je to verovatno bila njemu uobičajeena sedmica; dok se u drugoj priči tvrdi da mu je profesor rekao da ideja o kojoj je pisao mora da bude izvodljiva kako bi uopšte dobio sedmicu.

Rad je postao polazna ideja za FedEx. (Godinama kasnije je u štampanim reklamama kompanije na slici paketa kao adresu pošiljaoca navodio Jejl.)

Smit je postao član i najzad predsednik bratstva Delta Kappa Epsilon i tajnog društva Skull and Bones (Mrtvačka glava). Diplomirao je ekonomiju 1966. godine. Tokom svojih univerzitetskih godina, bio je prijatelj i član DKE bratsva zajedno sa Džordžom W. Bušom. Prijatelj mu je bio i Džon Keri, sa kojim je delio oduševljenje avijatikom, kao i pilotsku kabinu.

Služba u Marinskom korpusu

Nakon diplomiranja, Smit se pridružio Marinskom korpusu SAD, gde je služio tri godine, od 1966. do 1969. godine, kao vodnik i istureni kontrolor vazdušnog prostora (FAC), leteći na zadnjem sedištu aviona OV-10. Oko ovog dela njegovog života raspredaju se brojne legende. Smit je bio „oficir na terenu“ Marinskog korpusa tokom celokupne službe.

Posebno je obučen da leti sa pilotima i posmatra i „kontroliše“ borbe na zemlji. Nikada nije prošao obuku za mornaričke letove i nikada nije bio „pilot mornarice“ ili „pilot“ u vojsci. U to vreme je bilo potrebno šest godina da bi se završila obuka za mornaričke letove kako bi se steklo zvanje kapetana leta u mornarici. Kao marinac, Smit je imao priliku da iz prve ruke posmatra logistički sistem vojske. Odslužio je dve službe u Vijetnamu, gde je leteo sa pilotima u preko 200 borbenih misija. Napustio je službu uz počasti 1969. godine sa rangom kapetana, nakon što je odlikovan Srebrnom zvezdom, Bronzanom zvezdom i sa dva Purpurna srca. Dok je bio u vojsci, Smit je pažljivo posmatrao postupke nabavke i isporuke, usavršavajući svoj san o usluzi isporuke danas za sutra.

U vreme svoje službe u Vijetnamu, Smit je postao blizak prijatelj sa herojem specijalnih snaga obaveštajne službe, marincem potpukovnikom Vilijamom V. „Bilom“ Kauanom. Kauanova grupacija wvc3 čuvena je po hrabrim spasavanjima talaca i pomogla je Smitu u širenju FedEx-a na Bliski istok.

Poslovna karijera

Smit je 1970. godine postao većinski vlasnik kompanije za održavanje letelica, Ark Aviation Sales, a od 1971. bavio se trgovinom polovnih aviona.

Nasledivši 4 miliona USD (ekvivalentno iznosu od oko 21 milion USD u 2008. godini), Smit osniva Federal Express 18. juna 1971. godine sa 91 miliona USD (ekvivalentno iznosu od oko 484 miliona USD u 2008. godini) preduzetničkog kapitala.

Dve godine kasnije (1973), kompanija počinje da nudi usluge u 25 gradova. Vršio je isporuku manjih pošiljaka i dokumenata flotom od 14 aviona tipa Falcon 20 (DA-20). Njegova pažnja bila je usmerena na razvoj integrisanog sistema vazduh-zemlja koji nikada do tada nije postojao.

Smit je razvio FedEx na modelu bankarske klirinške kuće u verziji sa pošiljkama. U osnovi tog modela leži ideja da sve predstavničke banke šalju svoje zastupnike na centralnu lokaciju za razmenu materijala, a to je bila bankarska klirinška kuća smeštena između predstavničkih banaka.

Smit je bio član upravnih odbora mnogih velikih javnih kompanija, poput St. Jude, dečje istraživačke bolnice, i Mayo fondacije. On je i bivši predsednik Upravnog odbora Međunarodnog udruženja avio-transporta i Američkog udruženja avio-transporta.

Smit je predsednik Radne grupe za bezbednost grupacije Business Roundtable i član Poslovnog saveta na Cato institutu. Bio je i predsednik Američko-kineskog poslovnog saveta, a trenutno je predsednik Francusko-američkog poslovnog saveta. Osim toga, Smit je proglašen za Ličnost godine 2006. od strane Francusko-američke privredne komore.

Član je Hola slavnih avijatičara. Senator Bob Dojl obratio se Smitu za pomoć u korporativnom svetu za novo spomen-obeležje povodom Drugog svetskog rataimenujući ga za ko-predsednika na projektu izrade spomen-obeležja. Smit je proglašen za Generalnog direktora godine 2004. od strane magazina Chief Executive.

Pored FedEx-a, Smit je takođe suvlasnik NFL tima Washington Redskins. Njegov sin, Artur Smit, koji je igrao fudbal za Univerzitet Severne Karoline, sada je trener tima Washington Redskins. FedEx je kao suvlasnik NFL tima sponzorisao NASCAR, trkački tim Džoa Gibza (Joe Gibbs). Smit je, takođe, vlasnik ili suvlasnik nekoliko kompanija u industriji zabave, uključujući Dream Image Productions i Alcon Films, koji su producenti filma Insomnia (Glavne uloge igraju Al Paćino i Robin Vilijams.) kuće Warner Bros.

Smit se 2000. godine pojavljuje u filmu Toma Henksa „Izgnanik“ glumeći sebe u sceni u kojoj Tomov lik dočekuju nazad u civilizaciju, a koja je snimana na lokaciji kompanije FedEx u Memfisu, Tenesi.

Budući da je bio član bratstva DKE zajedno sa Džordžom W. Bušom, kružile su glasine o tome da bi Smit mogao da postane ministar odbrane u Bušovom predstedničkom kabinetu nakon predsedničkih izbora 2000. godine.

Smit i bio prvi Bušov izbor za ovu poziciju, ali je odbio iz zdravstvenih razloga – umesto njega imenovan je Donald Ramsfeld. Iako je Smit bio prijatelj sa obojicom glavnih kandidata na predsedničkim izborima 2004. godine, Džonom Kerijem i Džordžom W. Bušom, odlučio je da podrži Bušov reizbor. Buš je u novom mandatu Smitu ponovo ponudio isto mesto, ali je on to opet odbio želeći da provede vreme sa svojom teško bolesnom ćerkom.

Podržao je kandidaturu senatora Džona mek Kejna 2008. godine i imenovan je za Mek Kejnovog nacionalnog ko-predsednika odbora kampanje. Bilo je spekulacija o tome da bi Smit mogao da ima ulogu ekonomskog savetnika u eventualnoj Mek Kejnovoj administraciji.

Smit je 1998. godine postao član Američkog hola slavnih za poslovni uspeh mladih preduzetnika. Magazin Chief Executive proglasio ga je za Generalnog direktora godine 2004, a dobio je i Kellogg nagradu 2008. godine za izuzetno liderstvo, koju mu je uručio Kellog Fakultet za menadžment.

Franklin institut u Filadelfiji, Pensilvanija, mu je 2008. godine uručio Bower nagradu za poslovno liderstvo. Nagradu Tonny Jannus primio je 2011. godine za istaknuti doprinos komercijalnoj avijatici.

Tokom angažmana na mestu generalnog direktora FedEx-a 2008. godine, Frederik W. Smit ostvario je ukupnu zaradu od 10 434 589 USD, što je uključivalo osnovnu platu od 1.430.466 USD, bonus u gotovini od 2.705.000 USD, odobrene akcije od 0 USD i odobrene opcije od 5.461.575 USD.

U junu 2009. godine Smit je izrazio interesovanje za otkup većinskog vlasništva (60%) tima St. Louis Rams od Čipa Rozenbluma i Lusije Rodrigez.

U 2009. godini, Frederik W. Smit ostvario je ukupnu zaradu od 7.740.658 USD, što je uključivalo osnovnu platu od 1.355.028 USD, bonus u gotovini od 0 USD, odobrene akcije od 0 USD, odobrene opcije od 5.079.191 USD i druge naknade u ukupnom iznosu od 1.306.439 USD.

Optužnica za falsifikovanje i fatalna automobilska nesreća

Fred Smit optužen je za falsifikovanje od strane Velike savezne porote. Optužnicu su 31. januara 1975. podigle Smitove dve polusestre, Fredet Smit Igl i gđa Lora En Paterson. Optužnica je teretila Smita da je falsifikovao dokumenta kako bi mu bio odobren zajam od banke u iznosu od 2 miliona USD i da su on i izvršni direktori povereničkog fonda njegove porodice prodali akcije iz fonda pri čemu je izgubljeno 14 miliona USD. Izdat je nalog za Smitovo hapšenje, na koji je on položio jamstvo kod saveznih organa u Memfisu.

Iste večeri kada je primio optužnicu za falsifikovanje Smit je u automobilskoj nesreći udario i ubio pedesetčetvorogodišnjeg majstora, Afroamerikanca po imenu Džordž S. Straghil, a zatim pobegao sa mesta nesreće. Uhapšen je i optužen za bekstvo sa mesta nesreće, kao i vožnju sa nevažećom vozačkom dozvolom. Pušten je uz jamstvo od 250 USD.

To nije bio prvi put da je Smit izazvao automobilsku nesreću sa smrtnim ishodom. Tokom prvog letnjeg raspusta na studijama na Jejlu, Smit je, vozeći se do jezera sa prijateljima, izgubio kontrolu nad vozilom pri čemu je suvozač izgubio život. Uzrok nesreće nikada nije ustanovljen.

Konkurencija

FedEx nije ustupio pred konkurencijom 1981. godine, izazvao je Poštansku službu SAD nuđenjem usluge isporuke pisama danas za sutra. Sredinom osamdesetih, FedEx se proširio na globalno tržište. Kupio je Gelco Express, kompaniju prisutnu na tržištima 84 zemlje. Bila je to prva od nekoliko kupovina FedExa koje su mu omogućile da svoju dominaciju proširi i na inostranstvo.

Značaj

FedEx je uveo revoluciju u model isporuke pošiljaka koji je postojao u tadašnjem poslovnom svetu. Zamenio je model korišćenja istih trasa kao i putnički avioni i razvio ekonomski izvodljive metode koje garantuju isporuku pošiljaka danas za sutra. Od 2009. godine, FedEx posluje u više od 200 zemalja gde nudi uslugu danas za sutra.

Statistika firme FedEx izgleda ovako:

  1. Dan sa najvećim obimom posla u istoriji FedEx-a je ponedeljak, 12. decembar 2011, kada je broj obrađenih pošiljki procenjen na više od 17 miliona.
  2. Broj obrađenih pošiljki od Dana zahvalnosti do Badnje večeri procenjen je na više od 260 miliona.
  3. Između Dana zahvalnosti i Badnje večeri svake sekunde isporuči se 97 pošiljaka!
  4. Broj obrađenih pošiljki prosečnog radnog dana u FedEx-u je više od 8,5 miliona.
  5. FedEx ne isporučuje samo avionima i kamionima, već isporuku širom sveta vrši svim prevoznim sredstvima: od brodova koje šalju u Veneciju do električnih tricikala poslatih u Pariz!
Na putevima se nalazi više od 90.000 vozila i preko 680 aviona u vazduhu.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista