Početna > Izdanja > Broj 060 > Intervju - Vladimir Mikić

Intervju

Vladimir Mikić

Intervju, Vladimir Mikić, direktor Imperial Tobacco, Srbija

Naše vrednosti i naše odgovornosti

"Kako bismo svih ovih godina bili konkurentni u poslovanju , Imperial Tobacco je investirao u razvoj organizacije, ljudi, proizvoda, pozicioniranja na tržištu i obrtnih sredstava. Osnivački kapital Imperial tobacco SCG iznosi 25 mil/eur, a više od 100 mil/eur obrtnog kapitala koji smo uneli u zemlju se i danas nalazi u novčanim tokovima Srbije.” Vladimir Mikić

Imperial Tobacco Group, sa sedištem u Velikoj Britaniji, je jedna od vodećih međunarodnih duvanskih kompanija sa balansiranim tržišnim učešćem i jedinstvenim portfoliom duvanskih proizvoda u svim kategorijama. Najveća kompetitivna prednost kompanije jeTotal tobacco“ pristup. ITG je svetski lider u proizvodnji fino rezanog duvana, papira za savijanje i cigara. Imperial Tobacco je prisutan na više od 160 tržišta, sa 49 fabrika u vodećim zemljama sveta ioko 38 hiljada zaposlenih.

Istorija kompanije počinje 1786. godine kada je Henri Vil otvorio svoju prvu radnju. Njegova prodavnica bila je dva kilometra udaljena od današnjeg sedišta kompanije Imperial Tobacco, u Bristolu, Engleska. Godine 1901. u Birmingemu je postignut dogovor o spajanju 13 najznačajnijih porodičnih firmi od kojih je porodica Vil, koja je posedovala najveću firmu, dala prvog predsednika kompanije – Vilijema Henrija Vila.

Godine 1902. u sastav kompanije Imperial Tobacco ulazi još pet kompanija. U 1996. godini, nakon desetogodišnjeg poslovanja u sastavu kompanije Hanson PLC, Imperial Tobacco je ponovo postala nezavisna kompanija koja je aktivno jačala svoju poziciju na tržištima izvan Velike Britanije.

Danas, kompanija spada u 300 najuspešnijih kompanija sveta po rejtingu Financial Times-a i nalazi se među četiri najveće kompanije u segmentu proizvodnje, distribucije i prodaje širokog asortimana cigareta, duvana i cigara u svetu.

Imperial Tobacco kompanija prisutna je u Srbiji od 2003. godine.

Iako nije učestvovala u akvizicijama duvanskih kompanija u Srbiji, kompanija Imperial Tobacco je ostvarila značajan tržišni udeo koji je od 2009. utrostručen.Kompanija Imperial Tobacco je u protekle tri godine u Srbiju unela više od 140 miliona evra operativnog kapitala.

Za PROFIT magazin govori gospodin Vladimir Mikić, direktor kompanije Imperial Tobacco u Srbiji.

1.Gospodine Mikiću, gde ste rođeni, odrastali, školovali se?

Rođen sam u Skoplju, ali ni ja, a ni moji roditelji, nismo nikada tamo i živeli. Svoje detinjstvo i školske dane sam proveo u Knjaževcu, gde moji roditelji još uvek žive, i gde moja porodica i ja danas često odlazimo.

Moja majka i rođena sestra, koja je pet godina starija od mene, su po profesiji arhitekte, pa je to uticalo da i ja izaberem taj smer u srednjoj školi sa namerom da to bude i moj životni poziv. Međutim, po završetku srednje škole, shvatio sam da je za mene arhitektura hobi”, kome i danas volim da se povremeno posvetim, ali da to nije i zanimanje kojim bih ja voleo da se profesionalno bavim.

Tako sam krenuo stopama svog oca, koji je po struci ekonomista, i leto pred odlazak u vojsku, umesto na moru sa prijateljima, proveo kod kuće spremajući diferencijalne ispite koje sam morao da položim, jer je to tada bio jedini način kako bih stekao pravo da upišem fakultet koji sam želeo. Moje studiranje su obeležile česte promene mesta stanovanja koje su bile uzrokovane, jednim delom, tadašnjim stanjem u Srbiji, ali mnogo više mojim avanturističkim duhom i željom da promenim svoju budućnost i pronađem onu vrstu uspeha o kojoj svi mladi ljudi maštaju na početku svojih karijera.

Tako sam, prvo, upisao Ekonomski fakultet u Nišu, posle dve godine sam se prebacio u Beograd, ali sam, na kraju, diplomirao ekonomiju u Londonu. Iz ove perspektive mogu da kažem da su ove promene i obeležile moj život jer sam, s jedne strane, upoznao puno ljudi potpuno različitog mentaliteta i kulture sa kojima sam stekao neprocenjiva iskustva i saznanja, ali, s druge strane, to je obeležilo i moju karijeru iz razloga što sam već tada spoznao na koji način bih želeo da je izgradim.

2.Kada ste došli u Imperial Tobacco ?

Hm[K1], ne mogu baš da kažem da sam ja došao u Imperial Tobacco, pre bih rekao da su oni došli meni. Naime, ja sam 2002. godine počeo da radim za nemačku duvansku kompaniju Reemtsma, koju je 2004. godine, u jednoj od najvecih akvizicija u duvanskoj industriji poslednjih godina, kupio Imperial Tobacco i integrisao u svoju strukturu.

Ja sam, nakon završenog procesa spajanja ove dve kompanije, postavljen za generalnog direktora kompanije Imperial Tobacco SCG, što sam i danas. Međutim, mnogi od mojih kolega u Imperial-u, pogotovo iz evropskih struktura, potiču iz Reemtsme, tako da se, sa nekima od njih, poznajem i sarađujem jako dugo; s druge strane, već sedam godina smo svi mi deo Imperial-a tako da mogu da kažem da sam, u međuvremenu, sa svim svojim kolegama postao, ne samo blizak saradnik, već i prijatelj.

Mislim da je ta bliskost i otvorenost u među ljudima koji urpavljaju ovom Kompanijom jedan od najbitnijih činilaca poslovnog uspeha koji smo postigli u poslednjoj deceniji.

3.Imperial Tobacco je internacionalna kompanija koja posluje u preko 160 zemalja sveta. Kada je ova kompanija došla na srpsko tržište? Koliko je do sada Imperial Tobacco uložio u poslovanje svoje kompanije u Srbiji? Koliko trenutno ima zaposlenih?

Sedište kompanije Imperial Tobacco se nalazi u Bristolu, u Engleskoj. Nekoliko važnih sektora je, do nedavno, bilo locirano u Londonu, ali se sada kompletna Uprava nalazi u Bristolu.

Imperial Tobacco nije učestvovao u akvizicijama srpskih duvanskih kompanija i, zbog same te činjenice, sa naše strane nije bilo takve vrste direktnih investicija na srpskom tržištu.

S obzirom da smo mi, neposredno pre početka privatizicije srpskih duvanskih kompanija, u ovom regionu kupili slovenačku Tobacna Ljubljana”, i makedonski Tutunski kombinat Skoplje”, a, takodje se u tom trenutku sprovodila i akvizicija Reemtsme od strane Imperial-a, nije bilo moguće da učestvujemo na srpskim tenderima jer, jednostavno, konsolidacija obavljenih akvizicija još uvek nije bila završena, a to je bio fokus svih tadašnjih aktivnosti Imperial-a.

Trenutno, u svojim strukturama, Imperial Tobacco SCG ima 70 zaposlenih ljudi koji pokrivaju različite sektore i potrebe poslovanja. Indirektno, kroz ugovorni join venture odnos, jos oko 600 ljudi partnerske kompanije Veletabak radi na distribuciji naših proizvoda, a nekoliko desetina ljudi iz mnogih agencija i kompanija koje pružaju usluge različitog tipa, kroz dugoročne ugovore po sistemu out source odnosa, faktički rade za potrebe naše Kompanije.

4.Zašto je Srbija značajan deo tržišta jugoistočne Evrope kada je prodaja duvanskih proizvoda u pitanju? Kakve rezultate ste očekivali, a kakve postigli u 2012. godini?

Srbija je najmnogoljudnija zemlja u okruženju i, samom tom činjenicom, i najveće potencijalno tržište. S obzirom da sve u svetskim okvirima velike duvanske kompanije, u kakve spada i Imperial Tobacco, uvek imaju dugoročnu strategiju nastupa na pojedinim tržištima, tako smo i mi procenili da je naše prisustvo na ovom tržištu strateški važno, i da bi Srbija, uz značajan ekonomski razvoj, mogla da postane jedno od važnijih tržišta u ovom delu Evrope.

Naravno, takva strategija iziskuje stalne investicije i ulaganja u razvoj postojeće organizacije ali, to je jedini način da se dobro pozicionirate za bolja vremena koja će, nadamo se, ubrzo i doći.

Moram da budem zadovoljan poslovnim rezultatima u 2012. godini jer smo postigli tačno ono što smo i imali u planu. Uz, čak, blagi porast prodaje, uspeli smo da, i pored drastičnog povećanja cena, sačuvamo rezultate koje smo postigli prethodnih godina, iako je ukupno tržište duvanskih proizvoda doživelo drastičan pad u poslednjih godinu dana.

5.Koji su osnovni problemi sa kojima se cela duvanska industrija, pa i Vaša kompanija, susreće u vezi sa trgovinom i plasmanom duvanskih proizvoda u Srbiji?

Uz sijaset problema koji prate ukupnu svetsku privredu, duvanska industrija, koja nije imuna na probleme svetske ekonomske krize, ima još više i dodatnih problema u obliku raznih restrikcija koje se tiču naših proizvoda i načina poslovanja. To su, manje-više, problemi koje susrećemo i u poslovanju na tržištu Srbije.

Crno tržište” duvanskih proizvoda

Nakon skoro cele decenije, u kojoj je Srbija bila jedno od najuređenijih tržišta po ovom pitanju, u poslednjih nekoliko meseci se, u dramatičnom obimu, na pijacama, uličnim tezgama, pa čak i preko interneta, mogu kupiti nelegalni duvanski proizvodi kao što su rezani duvan, ali i cigarete, za koje nije plaćena akciza i porez, i koji su, čak, predmet međudržavnog šverca i nelegalnog prometa.

Da ne pominjem, u svetlu nedavnih dešavanja i aktivnosti na zaštiti potrošača, sanitarnu ispravnost ovih proizvoda za koje se ne zna ni poreklo, a kamo li da li su prošli kroz saniterne kontrole u procesu proizvodnje, transporta, čuvanja i prodaje. U ovom slučaju, radi se o rezanim duvanima koji su uzgojeni u nekontrolisanoj domaćoj radinosti”, u zemljama koje se graniče sa Srbijom, i koji nelegalnim tokovima dolaze na naše tržište.

Takođe, radi se i o cigaretama sumnjivog porekla i nepoznatih proizvođača, ali i o poznatim duvanskim robnim markama koje, opet nelegalnim tokovima, ulaze u Srbiju iz okolnih zemalja.

Ukoliko državna administracija nije, zbog ovih činjenica, zabrinuta zbog poslovanja duvanske industrije, mada bi to bilo logično, trebalo bi da bude zabrinuta za sopstveni budžet, ali i za bezbednost svojih građana u smislu sanitarne ispravnosti proizvoda koji su dostupni na tržištu Srbije.

Naša procena je da budžet Srbije, na mesečnom nivou, zbog prodaje nelegalnih duvanskih proizvoda izgubi celih 5 mil/eur, ako pretpostavimo da bi se na ove proizvode primenila akcizna i poreska vrednost koja se primenjuje na najjeftinijim cigaretama.

To, naravno, može biti samo više od 5 miliona, tako da su naše procene da će, ove godine, državni budžet biti uskraćen za čitavih 100 mil/eur ukoliko se što pre ne preduzmu odgovarajuće mere.Mi očekujemo da će srpska Vlada uskoro reagovati na odgovarajući način jer je obaveza svake administracije da odmah preduzme odgovarajuće mere pri samoj naznaci ovakvih aktivnosti.

6.Nedavno je usvojen Zakon o akcizama za duvansku industriju. Koliko nas je ovaj zakon približio ili udaljio od usklađivanja zakona sa EU? Da li je i na koji način usvajanje ovog zakonauticalo na rad kompanije Imperial Tobacco u Srbiji?

Novi akcizni Zakon je napravljen u nameri da se Srbija, po ovom pitanju, približi standardima EU u narednih nekoliko godina, i upravo to je mač sa dve oštrice”. Standardi EU su, u velikoj meri, usklađeni i sa životnim standardima stanovništva evropskih zemalja u šta, pre svega, spada i kupovna moć pojedinaca, što na primeru Srbije nije slučaj.

Ako je cilj akciznog Zakona da cigarete u Srbiji imaju istu cenu kao i cigarete u zemljama EU, i laiku je jasno da naši građani neće biti u mogućnosti da sebi priušte tako skupe proizvode, a posledica toga biće preplavljeno tržište nelegalnim proizvodima koje, po faktičkom stanju, mnogobrojne evropske zemlje koje su veće, bogatije, pa, mogu slobodno da kazem, i organizovanije od Srbije, nisu uspele da spreče.

Mi smo, u poslednjih par meseci, monitorisali ovu van-sistemsku aktivnost koja se dešava na tržištu Srbije, i izveštavali nadležne institucije o obimu i načinu prodaje koja se odvija po pijacama i uličnim tezgama.

Takođe, u više razgovora koje smo imali sa nadležnima u Ministarstvu finansija, izneli smo svoj stav da će ovakav akcizni Zakon dovesti do porasta crnog tržišta”, ali i da postoji pozitivna praksa evropskih zemalja koja može da predupredi ovakav oblik nelegalne trgovine duvanskim proizvodima; mnoge evropske zemlje svojim akciznim zakonima relaksiraju polu-proizvode poput rezanih duvana i, na taj način, kupovna moć manje imućnih društvenih grupa ne izlazi iz legalnih tokova zakonodavstva i kontrolisane prodaje.

Ako je cilj akciznog Zakona da cigarete u Srbiji imaju istu cenu kao i cigarete u zemljama EU, i laiku je jasno da naši građani neće biti u mogućnosti da sebi priušte tako skupe proizvode.

Nadam se da će ova negativna iskustva, čiji smo svi svedoci, biti pozitivan primer Ministarstvu finansija u sagledavanju eventualnih mana važećeg akciznog Zakona.

7.Da li poskupljenje proizvoda Vaše kompanije direktno utiče na pad prodaje?

Naravno, ali to važi za sve proizvode čak i u mnogo bogatijim zemljama nego što je Srbija. Jednostavno, podižući cene određenih proizvoda, izlazite” iz okvira finansijskih mogućnosti pojedinaca, i oni više nisu u stanju da plate pojedini proizvod.

Zbog toga je važno da se, pozitivnim zakonskim merama, omogući substitucija određenih proizvoda koja će se odvijati u legalnim okvirima i tokovima. U protivnom, jedan broj ljudi će prestati da koristi određenu vrstu proizvoda, ali će veliki broj kupaca posegnuti za proizvodima dostupnim na crnom tržištu” koje je, u tom slučaju, nemoguće kontrolisati, pre svega zbog prevelikog obima potražnje, ali i zbog velikih finansijskih interesa ponuđača nelegalnih proizvoda.

U tom slučaju, imate dve velike grupe koje ostvaruju svoj interes, kupce i prodavce, ali i celo društvo koje zbog toga trpi velike posledice a da nije ni svesno. To je, samo po sebi, ozbiljan problem koji bi nadležne institucije trebalo da sagledaju na vreme, i da reaguju na odgovarajući način. Što više maha zauzme ovaj fenomen” to će ga biti teže iskoreniti i vratiti u legalne okvire.

Ne bih da budem pesimista, ali loša iskustva Srbije po ovom pitanju, iz ne tako davnih vremena, kod svih nas u duvanskoj industriji izazivaju oprez i pale crvene lampice”.

8.Duvanska industrija je među prvim na spisku industrijskih grana koje najviše doprinose budžetu naše zemlje. Šta bi, po Vašem mišljenju, država trebalo da učini ili promeni kako bi se situacija na tržištu duvana u Srbiji popravila i stabilizovala?

Mislim da je Srbija, u poslednjih desetak godina, generalno vodila dosta dobru politiku” po pitanju duvanske industrije i zakona koji definišu ovu oblast.

Ova industrija je, bez ikakve dileme, najkonkurentnija grana ekonomije u Srbiji i primer kako pozitivna tržišna utakmica” donosi pregršt benefita celokupnom društvu. U Srbiji su direktno prisutni svi veliki internacionalni proizvođači duvanskih proizvoda, konkurencija je ogromna, dostupnost proizvoda i usluga kupcima su na zavidnom nivou, a cene su konkurentnije nego u svim zemljama u okruženju.

S druge strane, preveliko učešće duvanske idustrije u doprinosu srpskom budžetu, u odnosu na praksu razvijenih zemalja, upravo pokazuje da ostale grane industrije nisu doživele ekspanziju konkurentnosti, ali i proizvodnje i ponude, i da bi, kako vi kažete "Država", trebalo da se ozbiljnije posveti ovom problemu. Razvoj ekonomije i porast kupovne moći stanovništva će u najvećoj meri pomoći i duvanskoj industriji u stabilizovanju svog poslovanja.

9.Zakonom o zaštiti stanovništva od duvanskog dima su propisana veoma striktna pravila o konzumiranju duvanskih proizvoda na javnim mestima i zaprećene su visoke kazne. Da li je primena ovog zakona imala direktan uticaj na pad prodaje proizvoda kompanije Imperial Tobacco? Kako komentarišete samu primenu ovog zakona?

Model srpskog Zakona koji tretira ovu oblast je dosta dobar jer ostavlja mogućnost obema društvenim grupama, pušačima i nepušačima, da se odvoje i ne ometaju pravo na izbor onih drugih.

To je jedan izbalansiran model čiju primenu možemo naći u mnogim evropskim zemljama, ali i šire, i koji omogućava visok stepen kontrole primene samog Zakona. S druge strane, zakonom su u apsolutnoj meri zaštićene tzv. rizične grupe kao što su vrtići, škole, bolnice, javne ustanove itd. Takođe, Zakonom nisu narušena osnovna ljudska prava i slobode jer nije u duhu ljudskih prava i sloboda da se pravo jednih rešava na uštrb prava drugih.

Diskusija čija su prava preča” i bolja” je besmislena i vodi u spiralu restrikcija i represija koja, istorija razvoja ljudskog društva nam je svedok, uvek dovodi do velikih nezadovoljstava i društvenih potresa. I pored svega, smatram da je globalno društvo suočeno sa mnogo većim rizicima po svoj opstanak nego što je duvanski dim i da je fokus na ovoj temi pre posledica aktivnosti nekih interesnih grupa nego briga za ljudsko zdravlje.

Ne znam kako da objasnim činjenicu da je u nekim zemljama zakonom omogućena lakša kupovina oružja nego cigareta, dok je u drugim zakonom dozvoljeno konzumiranje narkotika, ali ne i cigareta.

10.Javno oglašavanje duvanskih proizvoda u Srbiji je, takođe, veoma jasno određeno Zakonom o oglašavanju, koji je striktniji nego u većini evropskih zemalja. Na koji način Vaša kompanija predstavlja javnosti nove proizvode?

Jako je teško uz ovakav Zakon o reklamiranju predstaviti potrošačima bilo koji novi proizvod. Slažem se sa vama da je zakon suviše restriktivan, jer se radi o legalnom proizvodu koji je u slobodnoj prodaji kao i svaki drugi proizvod i, ako nista drugo, ovakvim zakonom su potrošači uskraćeni u svojoj potrebi da budu obavešteni o proizvodu koji koriste.

Upravo zbog toga, mnoge zemlje su u svom zakonodavstvu ostavile mogućnost kontrolisanog oglašavanja jer smatraju da svaki legalni proizvod, koji je u zakonski predviđenim okvirima dostupan kupcima, ima pravo da se oglašava istim tim kupcima.

Da ne govorimo o svojevrsnom cinizmu ovakvog zakonodavstva imajući u vidu da se radi o zabrani komunikacije proizvoda koji je opterećen najvećim fiskalnim nametima koji se, opet, ubiru direktno u korist budžetskog prihoda, što predstavlja prihod celokupnog društva uopšte.

11.Koja je osnovna strategija razvoja Vaše kompanije na srpskom tržištu u narednom periodu? Kolika ulaganja ste planirali za 2013. i da li otvarate nova radna mesta ove godine?

Naša fiskalna godina završava i počinje svakog 1. oktobra kalendarske godine, tako da smo mi poslovnu 2013. godinu započeli još pre šest meseci i već smo sproveli nova zapošljavanja na radna mesta kojima smo planirali da, u ovoj godini, unapredimo postojeću organizaciju i strukturu. Naša razvojna strategija je uvek dugoročna i nikada se ne donosi godinu za godinu”.

U tom smislu, mi smo strategiju razvoja za ovaj period usvojili još pre par godina, i mi ćemo se truditi da nas novonastale okolnosti na tržištu ne spreče u nameri da ostvarimo planirani tok razvoja. S druge strane, u uslovima postojeće krize, pre svega smo fokusirani da zadržimo nivo postignutih rezultata u prethodnom periodu, ali taj postojeći oprez nikada ne koristimo kao izgovor da ne može više i bolje. Srbija je u Imperial Tobaco Group-u definisana kao zamlja sa velikim potencijalom rasta u koju treba investirati i mi ćemo se potruditi da opravdamo taj status.

12.Da li je poslovno okruženje u našoj zemlji ove godine povoljnije u odnosu na nekoliko prethodnih godina ili nismo značajnije napredovali? Šta tu, po Vašem mišljenju, treba menjati kako bi strani investitori ulagali više u našu privredu?

S obzirom da se, prirodom svog posla, vrlo često srećem sa ljudima koji ne žive u Srbiji i ne pripadaju našem narodu, koji rade u velikim internacionalnim kompanijama ili su visoko pozicionirani službenici administracija svojih zemalja, mogu slobodno da kažem da je više nego primetan pozitivan trend u sagledavanju Srbije kao zemlje koja se konačno pokreće u dobrom pravcu sa namerom da prevaziđe mnoge greške iz prošlosti i da iskoristi sve svoje potencijale koje, nesporno, ima.

Srpska Vlada je shvatila da je neophodno sprovesti korenite promene i taj stav je opšte prihvaćen i pozdravljen od strane svih relevantnih subjekata van Srbije.

Međutim, sadašnjoj Vladi predstoji ogroman rad na svim poljima jer, na kraju priče, uvek se vrednuju samo rezultati, ne i dobre namere.

Za Srbiju je najvažnije da ova Vlada, za svog mandata, uspostavi institucije koje će omogućitipredvidivost poslovanja u okviru postojećih zakona, kao i sigurnost investicija koja neće zavisiti od trenutne potrebe admnistracije već će biti zaštićena dugoročnom stabilnošću zakonskih okvira.

To su odluke i poluge koje su uvek u rukama važećeg establišmenta”, i samo je pitanje njihove spremnosti da li će to sprovesti ili ne. Sve ostalo je na pojedincima i kompanijama koje će iskoristiti takav ambijent.

13.Da li ste Vi pušač?

Da.

14.Na koji način ublažavate svakodnevni stres koji, nesumljivo, nosi Vaš posao?

Ja sam jos sredinom devedesetih godina počeo da radim za velike internacionalne i, u jednom periodu, domaće kompanije na visokim menadžerskim pozicijama, koje podrazumevaju prilično visok nivo stresa na dnevnom nivou.

Vremenom sam naučio da živim sa tim, da nekako odvojim manje važne od važnih stvari, ali i da svoje poslovne aktivnosti organizujem na način koji će preduprediti nepotreban stres.

Trudim se da, uz dnevne obaveze, razmišljam o poslu strateški i dugoročno, i da rešavam moguće probleme pre nego što oni nastanu. S druge strane, uspeo sam da se okružim izuzetno dobrim timom ljudi sa kojima radim i sarađujem, i to mi u velikoj meri čini obaveze i probleme sa kojima se susrećem lakšim nego što bi oni inače bili.

Naravno, ima trenutaka kada ništa od svega toga nije od pomoći, ali, vreme i iskustvo su me naučili da se dobro nosim sa stresnim situacijama.

15.Kako provodite slobodno vreme? Imate li omiljena mesta u Beogradu? Koje destinacije birate za odmor?

Uglavnom kod kuće, sa porodicom. Međutim, nemam puno slobodnog vremena i svoj privatni život sam prilagodio i posvetio poslu kojim se bavim. Vremenom su ljudi sa kojima poslovno sarađujem, sve više postajali i moji lični prijatelji sa kojima se redovno družim i viđam u neko svoje slobodno vreme. Tada par minuta razgovaramo o porodicama, sportu, vremenu, pa opet o poslu. Sve ređe se viđam sa prijateljima koji nisu deo mog poslovnog okruženja.

Ali, ja sam navikao na takav način života, volim posao kojim se bavim i to me u potpunosti ispunjava, moj radni dan traje 12 ili vise sati, često se i subotom i nedeljom posvetim poslovnim obavezama i ne osećam potrebu da to promenim.

Ne posećujem puno različitih mesta u Beogradu osim kada moram, kako moja supruga voli da kaže, ispunjavam svoje društvene obaveze tako što ću prisustvovati nekim događajima u gradu.

Obično sa prijateljima i porodicom odlazim u restorane i jako teško menjam mesta na koja sam navikao da idem. Često odlazim u Maderu, u Frans, piceriju Pomodoro, i na splav-restoran Zabar Preko leta koristim svaku priliku da svojim čamcem isplovim na Savu, i tada obično odem na mali splav-restoran egzotičnog imena Kod Ljubice, na kome sve vreme provodim bos i u šorcu što mi predstavlja veliko zadovoljstvo i beg od uobičajenog dnevnog okruženja.

Godišnje odmore i destinacije odavno planiraju moja supruga i ćerke, a moj jedini imperativ koji im namećem je da svake godine to bude druga zemlja.

16.Kada biste bili u mogućnosti, šta biste promenili u svojoj dosadašnjoj karijeri?

Ja sam zadovoljan svojom karijerom; prilično sam bio mlad kada sam počeo da radim i to u vreme kada je to bilo jako teško sprovesti, ubrzo sam došao u priliku da počnem da radim za jednu od globalno najvećih korporacija koja i danas spada u 10 najvećih u svetu, bavio sam se poslom koji mi je omogućio da upoznam neke od najvećih svetskih mahera iz sveta biznisa, da sarađujem sa njima i da učim od njih; rano sam došao u priliku da postanem visoki rukovodilac u velikim internacionalnim i domaćim kompanijama, i trenutno sam jedini Srbin koji je ikada bio direktor neke od velikih internacionalnih duvanskih kompanija u ovom regionu.

Na kraju, meni predstoji još bar dvadeset godina radnog veka, i moje misli su više uperene u budućnost nego u prošlost. Ali, pričaćemo o tome za dvadeset godina...

Berza

investicioni fondovi

kursna lista