Početna > Izdanja > Broj 059 > Ambasador - Belorusija

Ambasador

Belorusija

Njegova Ekselencija Vladimir Čušev ambasador Belorusije u Srbiji

RepublikaBelorusija

Republika Belorusija je kontinentalna evropska država. Graniči se sa Rusijom na severoistoku, Ukrajinom na jugu, Poljskom i Litvanijom na zapadu, te Letonijom na severozapadu.

Glavni i najveći grad je Minsk.

Većina populacije Belorusije živi u urbanim područjima, u i oko velikih gradova.

Preko 80 % populacije su etnički Belorusi, a najbrojnije manjinske zajednice su Rusi, Poljaci i Ukrajinci. Službeni jezici su beloruski i ruski.

U konfesionalnom pogledu, najveći procenat stanovnika su vernici Ruske pravoslavne crkve, a na zapadu zemlje postoje manje zajednice rimokatolika.

Preko 25 % teritorije, od ukupno 207.600 km², pod šumom je, a najvažniji izvori prihoda su poljoprivreda i industrija.

Belorusija je nezavisna zemlja sa snažnom industrijom, savremenom infrasrukurom i divnom prirodom, koja je u izvornoj lepoti sačuvana u rezervatima, na zavetnim terenima. 
Ovde stanuju dobrodušni, druželjubivi ljudi, raznih nacionalnosti i veroispovesti. Oni čuvaju istoriju svoje zemlje i marljivo rade na njenom procvatu, u sadašnjosti i u budućnosti.
Belorusija je zemlja sa otvorenom tržišnom ekonomijom, čija su dobra usmerena na socijalni razvoj društva i svih građana. Visok životni sandard, sigurnost i socijalna zaštita stanovništva, glavni su ciljevi politike beloruske države.

Beloruska SSR je bila jedan od osnivačaUN-a, zajedno sa SSSR-om i Ukrajinskom SSR.

Republika Belorusija je država koja je orijentisana ka izvozu, ima razvijenu industriju, poljoprivredu i sferu usluga.
Glavne grane beloruske industrije jesu: laka industrija, građevinska industrija, poljoprivredna industrija, drvna industrija i šumarstvo, mašinogradnja i metaloprerađivačka industrija, hemijska industrija i industrija nafte, kao i sektor goriva i energetike.

Glavni poljoprivredni proizvodi su krompir, lan, konoplja, šećerna repa, zob, raž i pšenica, dok u stočarstvu dominira mlečno i mesno govedarstvo, svinjogojstvo i uzgoj pilića.

Beloruska tradicionalna kuhinja počiva na obilju povrća, mesu (uglavnom svinjetini) i hlebu. Najpopularnija pića su votka i kvas.

U znak dobrodošlice domaćin gosta tradicionalno dočekuje sa hlebom i solju.

Imali smo čast i zadovoljstvo da o predivnoj ,prijateljskoj i bratskoj Belorusiji razgovaramo sa Njegovom Ekselencijom Vladimirom Čuševim ambasadoromBelorusije u Srbiji.

1. Vaša Ekselencijo, na poziciji ambasadora u Srbiji ste od 2011. godine. Kakvi su Vaši utisci do sada o Srbiji?

Kao Ambasador Belorusije radim od septembra 2011. godine.Otkada sam na ovoj dužnosti, već sam posetio različite gradove i regione Srbije: Novi Sad, Suboticu, Kragujevac, Kruševac, Kraljevo, Valjevo, Vršac, Novi Pazar, Petrovac na Mlavi, Požarevac, Smederevo, Sremsku Mitrovicu, Topolu. Sastao sam se sa rukovodiocima ovih gradova i opština, kao i Autonomne pokrajine Vojvodine.

Prošle godine sam Božić proveo u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija – u Pećkoj patrijaršiji.

Pre 15 godina sam prvi put službeno došao u Beograd, radi učešća u pripremama za potpisivanje ugovora u okviru posete Predsednika Belorusije SRJ. Tako je započelo moje upoznavanje sa Srbijom. Zatim sam ovde radio kao savetnik i konzul u beloruskoj diplomatskoj misiji, i zajedno sa stanovnicima Srbije delio 78 tragičnih dana i noći NATO agresije u 1999. godini. Video sam patnje i hrabrost srpskog naroda. To se ne zaboravlja.

Danas su moji utisci o zemlji pozitivni – predivna je i raznolika.

Sviđa mi se vaša i moja Srbija – pravoslavna i slovenska sestra Belorusije.

Sa simpatijama se odnosim i prema bratskom srpskom narodu. Ovde imam mnogo prijatelja, sa mnom je i moja porodica. U našoj ambasadi je nekoliko ljudi koji su i ranije bili u Srbiji. Dakle, i njima se ona dopada. To stvara dobro raspoloženje za rad.

Koristim priliku da svima čestitam nacionalni praznik – Dan državnosti Srbije, i poželim mir i blagostanje svakoj porodici.

2. Kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre postavljanja na mesto ambasadora u našoj zemlji?

Nakon završetka školovanja radio sam nekoliko godina u obrazovnom sistemu, a u MSP sam prešao 1995. godine. Prvo sam bio u Ugovorno-pravnom odeljenju, a onda su me, poslali u Ambasadu Belorusije u Jugoslaviji. Kada sam se vratio u MSP, bio nam na čelu Uprave za međunarodne ugovore. Nastavio sam diplomatsku službu u Varšavi, kao zamenik Ambasadora Belorusije. Posle sam ponovo bio u MSP na dužnosti direktora Ugovorno-pravne službe Ministarstva, sve do ponovnog dolaska u Beograd. Za vreme diplomatskog službovanja imao sam prilike da boravim u mnogim zemljama, ali Srbija u mom srcu zauzima posebno mesto.

Podsetio bih da ćemo naredne godine obeležavati jubilej – 20 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa naše dve zemlje.

Godine 1945. Belorusija i Jugoslavija su bile među osnivačima OUN. Danas Belorusija ima diplomatske odnose sa 172 zemlje sveta, a u njih 50 su otvorena diplomatska i konzularna predstavništva. Kao pravnik, primetio bih da je Belorusija potpisnica oko 3600 međunarodnih ugovora, od kojih je preko 2000 bilateralnih, a oko 1550 multilateralnih. Treba reći da ugovorno-pravnu bazu odnosa Belorusije i Srbije predstavljaju 24 sporazuma.

3. Kakvi su trenutno diplomatski i politički odnosi između Belorusije i Srbije, a kakvi su bili u prošlosti?

Belorusiju i Srbiju zbližava niz faktora, uključujući i zajedničke istorijske i kulturne korene, slovensku pismenost i pravoslavnu religiju. Između naših naroda ne postoje bilo kakve nesuglasice, nas povezuju bratska osećanja.

Diplomatski odnosi Republike Belorusije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), čije su pravne naslednice od februara 2003. god. bile Srbija i Crna Gora, a od juna 2006. god. Republika Srbija, uspostavljeni su 15. novembra 1994. god.

Godine 1996. otvorene su ambasade Belorusije u Beogradu i Srbije /Jugoslavije/ u Minsku.

Danas se belorusko-srpski odnosi razvijaju, pa ipak, aktuelno stanje ne odgovara postojećem potencijalu i očekivanjima naših naroda.

Pozitivan impuls razvoju bilateralnih odnosa dala je radna poseta Srbiji predsednika Republike Belorusije A. Lukašenka, u martu 2009. godine. U okviru posete održani su sastanci sa rukovodstvom Vlade Republike Srbije, tokom kojih su stvoreni uslovi za aktivizaciju trgovinsko-ekonomske saradnje.

Belorusija dosledno podržava Srbiju po pitanju problema Kosova i Metohije. Ne priznavši nezavisnost Kosova, Belorusija ne samo da podržava srpsku inicijativu u međunarodnim organizacijama, već je i nastupila u Međunarodnom sudu OUN.

Belorusija je podržala Srbiju na izborima za Međuvladin komitet UNESKA za očuvanje nematerijalne kulturne baštine. Za srpsku stranu je veoma važno da učestvuje u ovom komitetu radi zaštite srpske baštine na Kosovu.

Naša zemlja je glasala za srpske kandidate na izborima za Predsedavajućeg 67. zasedanja Generalne Skupštine OUN, Komiteta OUN za likvidaciju diskriminacije žena, Izvršnog saveta Svetske turističke organizacije OUN (JUNVTO) za 2013-2017. godinu.

Srbija je podržala Belorusiju na izborima za članove EKOSOS-a.

Ovo su dobri primeri međusobne saradnje naših zemalja na međunarodnoj sceni.

Međutim, poslednjih godina srpska strana se priključuje negativnim izjavima i stavovima Evropske unije prema Belorusiji, u okviru međunarodnih organizacija – Stalnog saveta OEBS-a, Evropskog saveta, Sekretarijata za ljudska prava, Generalne skupštine i Trećeg komiteta OUN. Ova praksa ne može doprineti razvoju belorusko-srpske saradnje u međunarodnim organizacijama, i nanosi štetu bilateralnim odnosima u celini.

Pozdravljamo zainteresovanost novog rukovodstva Srbije za razvoj odnosa sa našom zemljom na pragmatičnoj, međusobno korisnoj osnovi, sa akcentom na ekonomskoj saradnji. Ovo se već potvrđuje pozitivnom dinamikom bilateralne saradnje u drugoj polovini 2012. godine.

U avgustu je održan radni sastanak ministara inostranih poslova Belorusije i Srbije tokomSamita Pokreta nesvrstanih u Teheranu.

Očuvanju i razvoju pozitivne dinamike spoljnopolitičkog dijaloga, doprinelo je i održavanje, u septembru, posle trogodišnje pauze, konsultacija između ministarstava spoljnih poslova.

U septembru je Belorusiju posetio predsednik Privrednog apelacionog suda Srbije M. Nikolić. Tokom ove posete potpisan je sporazum o saradnji sa Višim privrednim sudom Belorusije.

U okviru posete Minsku ministra kulture i informisanja Srbije B. Petkovića, u oktobru, potpisan je program saradnje sa Ministarstvom kulture Belorusije. Dogovoreno je održavanje u Belorusiji Dana kulture Srbije u 2013. godini, i Dana kulture Belorusije u Srbiji u 2014. godini. Održani su sastanci B. Petkovića sa zamenikom premijer-ministra Belorusije i rukovodiocima Ministarstva kulture i Ministarstva informisanja Belorusije.

Reprezentativna srpska delegacija, u kojoj su bili ministar građevine i urbanizma Srbije i poslanici u Skupštini, učestvovala je na sedmom beloruskom investicionom forumu u Minsku, u novembru 2012. godine. Srpski poslanici, koji su učestvovali na forumu, sastali su se sa šefovima komisija za međunarodne poslove Predstavničkog doma i Republičkog saveta Nacionalne skupštine Republike Belorusije.

Belorusija i Srbija imaju razvijenu ugovorno-pravnu osnovu bilateralne saradnje. Strane razmatraju još nekoliko projekata – o borbi protiv kriminala i pravnoj pomoći.

Raduje nas što je Skupština Srbije donela odluku o dobijanju statusa posmatrača u Parlamentarnoj skupštini Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti. To će doprineti međuskupštinskoj saradnji Srbije i država-članica OUKB, uključujući i Belorusiju. Razvoju belorusko-srpskih odnosa pomoći će formiranje u Skupštini Srbije Grupe za saradnju sa Belorusijom. Grupa broji 20 poslanika na čelu sa D. Karićem, predstavnikom Privredne komore Belorusije u Srbiji.

Aktivan razvoj dobila je i međuregionalna saradnja. Osnovano je Društvo belorusko-srpskog prijateljstva u Beogradu i Društvo rusko-belorusko-srpskog prijateljstva u Čačku. Uspostavljene su pobratimske i partnerske veze između gradova Mogiljova i Kragujevca, Gomelja i Novog Sada, Grodna i Kraljeva, Zaslavlja i Topole, Njesvižskog rejona i opštine Zemun.

Razmatraju se pitanja uspostavljanja saradnje gradova Minska i Beograda, Bresta i Subotice, Bobrujska i Kruševca, Polocka i Sremske Mitrovice, Molodečnog i Valjeva, Borisova i Požarevca, Soligorska i Jagodine, Žlobina i Smedereva, Mozirja i Vršca. Radi se na potpisivanju sporazuma o saradnji između Gomeljske oblasti i Autonomne pokrajine Vojvodine.

Srpski državni organi sprovode proceduru usaglašavanja kandidatura srpskih biznismena, koje je predložila beloruska strana, na dužnost počasnih konzula Republike Belorusije u Srbiji – u Autonomnoj pokrajini Vojvodini i Šumadijskom regionu.

4. Od 2009. godine počelaje intenzivna ekonomska saradnja između Belorusije i Srbije, kada je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini. Na kom je nivou ekonomska saradnja dveju zemalja danas i koliko je toj saradnji doprineoovaj Sporazum?

Primetio bih da je u oblasti spoljnotrgovinske delatnosti Belorusija za Srbiju uzajamno koristan i stabilan partner. Imamo praktično isti obim izvoza i uvoza, aktivno vršimo razmenu tehnologija, a veliki deo robne razmene predstavljaju proizvodi sa velikom dodatnom vrednošću.

U 2012. god. Belorusija je nastavila svoj postepeni razvoj – bruto domaći proizvod je porastao za 15%, izvoz za 13,3%, proizvodnja industrijskih proizvoda – za 5,7%, dohodak stanovništva porastao je za 20,4%. Nivo registrovane nezaposlenosti za kraj decembra 2012. god. iznosio je 0,5%.

Posle potpisivanja, 1. marta 2009. god., Sporazuma između Vlade Republike Belorusije i Vlade Republike Srbije o slobodnoj trgovini, robni promet je skoro dvaput uvećan, do 150 miliona dolara. U 2012. god. je nastavljena diversifikacija međusobne trgovine, porastao je udeo gotovih proizvoda koji se izvoze iz Belorusije, beloruski proizvođači su, u okviru niza velikih tendera, realizovali isporuku proizvoda na srpsko tržište. Postoje dobri primeri rada beloruske tehnike – traktori „Belarus“, trolejbusi „Belkommunmaša“ u Beogradu, autobusi MAZ u raznim gradovima Srbije, kiper-kamioni BelAZ u velikim rudnicima zemlje.

Srbija učestvuje u realizaciji niza građevinskih projekata u Belorusiji. Belorusija je osnovala 2 preduzeća: za sklapanje traktora u Novom Sadu i autobusa u Kragujevcu.

Istovremeno je prošle godine Srbija po spoljašnjem robnom prometu Belorusije sačuvala 42 mesta, sa udelom od 0,16%. To govori da imamo znatne mogućnosti za povećanje bilateralne trgovine i saradnje u okviru proizvodnih kooperacija i razmene tehnologija.

5. Da li su investitori iz Belorusije zainteresovani za ulaganje u Srbiju i u kojim oblastima, i da li srpski investitori ulažu u Belorusiju? Da li postoje neki konkretni projekti između beloruskoh i srpskih kompanija čija je realizacija u toku?

Najvažniji pravac državne ekonomske politike Republike Belorusije je stvaranje povoljne investicione klime za privlačenje i efikasno korišćenje stranih ulaganja.

Konkurentne prednosti zasnovane su na političkoj i ekonomskoj stabilnosti, geografskom položaju, karakteru i strukturi proizvodnje, kvalifikaciji i ceni radne snage, postojanju razvijenih naučno-inovacijskih centara i preferencijalnih režima sa olakšicama, uključujući i porez na dobit i PDV do 15 godina.

Učešće u zajedničkoj ekonomskoj zoni sa Rusijom i Kazahstanom stvara za Belorusiju povlašćene uslove za pristup sirovinskim i finansijskim resursima. Poslujući sa Belorusijom, Srbija dobija direktan pristup na stosedamdesetmilionsko tržište tri države ZEZ.

Danas je zemlja lider u usavršavanju zakonodavstva, što je potvrdilo istraživanje Svetske banke „Doing Business-2013“ (DB). U odnosu na 2012. godinu Belorusija je poboljšala svoj rejting „DB“ za 11 punktova. Na kraju je, na osnovu uslova za vođenje biznisa, Belorusija zauzela 58. mesto među 185 zemalja i bitno prestigla Rusiju i Ukrajinu.

Po pokazateljima kao što su „registrovanje imovine“ (3. mesto) i „pokretanje biznisa“ (9. mesto), Belorusija je jedna od najprivlačnijih zemalja ne samo u regionu, već u na čitavom svetu.

Trenutno je investiciona saradnja naše dve zemlje veoma slabo razvijena. Takođe primećujemo bitnu uzajamnu zainteresovanost potencijalnih investitora dve zemlje za realizovanje zajedničkih projekata kako u Srbiji, tako i u Belorusiji.

Film „Amkodor“, u okviru razvoja proizvodne i naučno-tehnološke kooperacije, razmatra kupovinu tri ili više fabrika u Srbiji, i to već u 2013. god. Proizvode planiraju da isporučuju na tržište zemalja Carinske unije, sa kojima je Srbija potpisala sporazume o slobodnoj trgovini.

Sa svoje strane, srpski partneri su zainteresovani za realizaciju projekata u sferi poljoprivrede, proizvodnje prehrambenih proizvoda, sokova i građevinskog materijala. Radi se na i organizovanju zajedničke proizvodnje guma u preduzeću „Belšina“ sa firmom „Trayal korporacija“.

U Belorusiji je osnovana Nacionalna agencija za investicije i privatizaciju, koja će potencijalnom srpskom investitoru pomoći da izabere projekat, dobije parcelu/sektor/ za realizaciju projekta i obavi sve potrebne formalnosti. Još jednom podvlačim da partneri dobijaju potrebne informacije i punu podršku i u beloruskoj ambasadi u Beogradu.

6. Krajem prošle godine, ministri kulture dve zemlje potpisali su Program saradnje u oblasti kulture i umetnosti do 2017. godine. Šta predviđa ovaj Program i šta će konkretno biti realizovano ove godine u sferi kulturne saradnje dve zemlje?

Program saradnje u oblasti kulture i umetnosti predviđa razvoj kontakata dve zemlje u području muzičke i pozorišne umetnosti, filmske umetnosti, muzejske i izložbene delatnosti, očuvanja istorijsko-kulturnih vrednosti, bibliotekarske delatnosti i dr.

Godine 2005. u Srbiji su održani Dani kulture Republike Belorusije. Srpska strana je potvrdila zainteresovanost za održavanje uzvratnih Dana kulture Srbije u Belorusiji, ali nije poslala konkretne predloge za održavanje navedene manifestacije do posete Minsku Ministra Srbije B. Petkovića, u oktobru 2012. godine.

U okviru potpisanog programa saradnje, dogovoreno je održavanje u Belorusiji Dana kulture Srbije u 2013. godini i Dana kulture Belorusije u Srbiji u 2014. godini. Razmatra se mogućnost održavanja Dana srpskog filma u Belorusiji, a takođe, i razmena elektronskih kataloga knjiga između nacionalnih biblioteka.

Izdavačke kuće „Beloruska enciklopedija“ i „Lepa književnost“ učestvovale su na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, održanom u oktobru. Tokom sastanaka koje su predstavnici beloruskih izdavačkih kuća održali, razmatrana je mogućnost nastavka objavljivanja srpskih knjiga u Belorusiji i beloruskih knjiga u Srbiji. U februaru 2013. godine srpska delegacija učestvovaće na Međunarodnom sajmu knjiga u Minsku.

7. Kakva je, po vašem mišljenju, evropska budućnost Srbije? Da li će članstvo Srbije u Evropskoj uniji uticati na odnose Belorusije i Srbije?

Srbija i Belorusija su evropske zemlje. S tim u vezi prošlost i budućnostsrpskog ibeloruskog naroda su evropski. Našu teritoriju je nemoguće preneti u Ameriku, Aziju ili Afriku, čak i kada bismo to hteli.

Evropska unija, koja objedinjuje 27 od 44 evropske zemlje, ovaploćuje prirodnu želju evropskih naroda za ujedinjenjem u uslovima globalizacije. Poštujemo želju Srbije da učestvuje u tom projektu, čak i ako uzmemo u obzir da ovu ideju zasad ne podržava većina srpskog stanovništva, sudeći po ispitivanju javnog mnjenja.

Belorusija je odlučila da učestvuje u drugom integracionom projektu, koji trenutno objedinjuje evropsku Belorusiju, evroazijsku Rusiju i azijatski Kazahstan. Već sad su naše tri zemlje objedinjene u Carinsku uniju i Jedinstvenu ekonomsku zonu. Od januara 2015. godine počinje sa radom Evroazijski ekonomski savez. Članstvo u ovom integracionom projektu otvoreno je za zainteresovane zemlje koje su spremne da prihvate i ispune obaveze za učešće u EES, uključujući i da predaju deo punomoćja Evroazijskoj enonomskoj komisiji, da daju finansijski, kadrovski i drugi doprinos potreban za funkcionisanje saveza. Evroazijski ekonomski savez, koji je pravljen po principima Svetske trgovinske organizacije, i uzimajući u obzir iskustvo Evropske unije, predstavlja veliko solventno tržište koje ima preko 170 miliona ljudi. Nadamo se da će nadnacionalni organi EES i EU doprineti proširivanju trgovinske, investicione, kooperativne i druge saradnje Belorusije, Kazahstana i Rusije sa zemljama Evropske unije.

Nažalost, trenutno Evropska unija vrši pritisak na Belorusiju, zbog čega je iz izmišljenih razloga i uz kršenje međunarodnog prava uvela prema mnogim građanima Belorusije zabranu na ulazak u zemlje EU, a takođe i predvidela zamrzavanje finansijskih sredstava za nekoliko beloruskih preduzeća. Naglašavamo da je politika duplih standarda i sankcija besperspektivna i kontraproduktivna.

Srbija se, bez obzira na daleke perspektive stupanja u EU, priključuje svim odlukama EU u sferi spoljne politike i bezbednosti, uključujući i ograničavajuće mere prema Belorusiji. To je negativni aspekt naših odnosa.

Priključujući se jednostranim ograničavajućim merama Evropske unije u odnosu na Belorusiju, i odredivši „zamrzavanje“ sredstava nizu beloruskih komercijalnih organizacija, srpska strana je prekršila član 14 Sporazuma između Vlade Republike Belorusije i Vlade Republike Srbije o slobodnoj trgovini između Republike Belorusije i Republike Srbije od 31. marta 2009. godine, koja ne predviđa plaćanja vezana za trgovinu robom i tranfer ovih plaćanja. Faktički, srpska strana je jednostrano proširila spisak izuzetaka iz režima slobodne trgovine, unevši u njega niz beloruskih privrednih subjekata. Ograničavanje slobode transfera plaćanja stvara negativnu atmosferu za bilateralnu trgovinu.

S razumevanjem se odnosimo prema složenoj spoljnopolitičkog situaciji Srbije. Pa ipak, nadamo se da će Srbija vremenom pronaći način da odbije priključivanje sankcijama koje je Evropska unija uvela prema Republici Belorusiji. Belorusija ih nije zaslužila, jer je beloruski narod oduvek bio i biće iskreni prijatelj srpskom narodu, a Belorusija za Srbiju – pouzdan partner.

8. Kada biste nam Belorusiju predstavili kao turističku destinaciju, šta biste nam rekli o svojoj zemlji? Da li je i koliko Srbija atraktivno turističko odredište za Belorusiju?

Po svojoj prirodi i krajoliku, kao i istoriji i kulturi, i Belorusija i Srbija su jedinstvene i zanimljive zemlje.

Belorusija je spremna da ponudi Srbiji svoja lečilišta, lovna i ribolovna gazdinstva, salaše, ture po pravoslavnim crkvama i manastirima, sportski i istorijski turizam.

Sa svoje strane, beloruski turisti su zainteresovani za skijaške centre Srbije i obilazak jedinstvenih nacionalnih parkova i prirodnih banja.

I Belorusija i Srbija nemaju izlaz na more i primorane su da aktivno razvijaju svoju turističku infrastrukturu. Poslenjih godina je dosta učinjeno u tom pravcu.

Treba naglasiti da i u Srbiji i u Belorusiji ima jako malo informacija o turističkim potencijalima dve zemlje.

Godine 2012. održan je sastanak ministra sporta i turizma Republike Belorusije sa državnim sekretarom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije za turizam. Strane su razmotrile pitanja aktivizacije saradnje u oblasti turizma. Predloženo je da se učestvuje na sajmovima turizma koji se održavaju u Belorusiji i Srbiji i razmotri mogućnost informativne podrške u medijima Belorusije i Srbije kroz materijal koji otkrivaju turistički potencijal zemlje-partnera.

Kao rezultat sastanka, bio je potpisan Plan manifestacija saradnje u oblasti turizma između Ministarstva sporta i turizma Republike Belorusije i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije za 2012-2013. godinu.

Razmotrena je mogućnost ogranizovanja privremene izložbe u Beogradu posvećene turističkim mogućnostima Belorusije. Analognu izložbu o turističkim mogućnostima Srbije moguće je organizovati u Minsku.

Ako poraste turistička razmena, biće moguće ozbiljno razgovarati i o direktnoj avio liniji Beograd-Minsk-Beograd.

Treba naglasiti da će se 2013. godine u Minsku održati Svetsko prvenstvo u biciklizmu (20-24. februara) i Evropsko prvenstvo u boksu (30. maj - 9. juni), a 2014. godine Belorusija će biti domaćin svetskog prvenstva u hokeju (9-25. maj).

Na kraju, možemo da naglasimo da i beloruske i srpske firme treba da ulože veliki napor kako bi zainteresovanima u našim zemljama preneli informaciju o raspoloživim turističkim mogućnostima.

Obe strane treba aktivnije da rade u tom pravcu.

9. Kako provodite svoje slobodno vreme u Beogradu? Da li imate neka omiljena mesta koja često posećujete?

Moram da priznam da nemam mnogo slobodnog vremena. Mnogo pažnje treba posvećivati razvoju naših odnosa i aktivizaciji bilateralnih kontakata. Večeri i vikendi su mi često zauzeti mnogobrojnim kulturnim događanjima, koja se održavaju u Beogradu i regionima. Istovremeno, to pomaže boljem upoznavanju zemlje, njenog naroda, kulture i duhovnog bogatstva. U večernjim satima se često održavaju diplomatski prijemi drugih ambasada.

Slobodno vreme provodim sa porodicom. Među omiljenim mestima u Beogradu si mi Narodno pozorište, Kalemegdan, pešačka ulica, Terazije. Sviđaju mi se Sremski Karlovci i Fruška gora. Volim da boravim na Petrovaradinu.

10. Kada budete odlazili iz Srbije, šta je ono što ćete sigurno poneti sa sobom?

Kad dođe vreme da napustim gostoljubivu Srbiju, poneću nekoliko ikona koje sam dobio na poklon, knjige o vašoj zemlji, nacionalne suvenire, kao i vino i rakiju – da počastim prijatelje. I, naravno, poneću lepe utiske o zemlji i ljudima. A to će značiti nove susrete sa Srbijom.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista