Početna > Izdanja > Broj 059 > Intervju - Zoran Radovanović

Intervju

Zoran Radovanović

Zoran Radovanović, CEO kompanije Link Consultants i Dale Carnegie. „Naši klijentu su poslodavci koji ulažu u svoje zaposlene i veruju da je ulaganje u ljude najisplativija investicija.“Z.Radovanović

Odaberi posao koji voliš i nećeš raditi ni dan u životu

Choose The Job You Like and You Will Never Work a Day in Your Life

Confucius

Regrutovanje kandidata i posredovanja prilikom zapošljavanja, outsourcinga, HR consultinga, business menadžmenta, kao i razvoja individualaca i timova, jeste njihov osnovni posao.

Link Consultantsje internacionalna regrutna kompanija sa sedištem u Londonu,a koja je prisutna na tržištima Evropske unije, Švajcarske, Srbije, Japana i SAD.

Uspeli su da okupe tim visokokvalifikovanih profesionalaca, koji su u svakom trenutku spremni da izađu u susret specifičnim zahtevima klijenata, istovremeno uspevajuci da obezbede potpunu diskreciju kandidatima.

“Ovo je sve što znam da radim, i srećan sam, jer samo 3% ljudi na svetu radi posao koji voli…A ja sam među njima!”, kaže osnivač i lider ovog sjajnog tima, gospodin Zoran Radovanović, naš današnji sagovornik.

On svoj uspeh ne meri brojem zaposlaenih menadžera, nego rezultatima koje su oni postigli u svojim novim kompanijama. Smatra da je obuka, kako tima tako i pojedinca, veoma važan segment uspeha, pa danas, veliki deo svog vremena posvećuje edukaciji, posebno mladih, kroz svoju drugu kompaniju Dale Carnegie.

Imali smo zadovoljstvo da za PROFIT magazin, ekskluzivno govori gospodin Zoran Radovanović, CEOkompanije Link Consultants i Dale Carnegie.

  1. Gospodine Radovanoviću, gde ste rođeni, odrasli i školovali se?

Rodio sam se u Beogradu, ovde odrastao, završio srednju školu, i otišao na Kipar. Kasnije sam u Americi završio fakultet, a već 16 godina se bavim karijerama top menadžera. Sve je počelo na Kipru sa tokiškom berzom, pa je usledio New York, Švajcarska, Monako. Poslednje dve godine sam dosta radio u Belorusiji i Rusiji, i uspeh koji sam tamo postigao ima posebnu važnost za mene. Gajim posebnu simpatiju prema Belorusiji i njenom narodu. Tamo sam stekao divno iskustvo.

2. Kako ste se snašli na najbogatijem ostrvu Evrope, Kipru? Kako je tekao put vaše karijere?

Na Kipar me je odveo splet životnih okolnosti. Kipar je bila jedina zemlja za koju nije trebala viza u to vreme. Naime, krajem 1992. godine čekao sam 6 sati red ispred „Dafiment banke“ da podignesm 5 DM štednje. Tada sam shvatio da sam, ako jos jedan dan ostanem u Srbiji,, mentalno gotov. Otišao sam na Kipar preko Sofije (nije bilo letova iz Belograda zbog sankcija), sa pozajmljenih 1000 nemackih maraka.Tako je sve krenulo. Kada kreneš sa dna, onda nema nazad.

U Srbiji imamo 4 vodeće regionalne firme koje se bave HR Konsaltingom. „Link Consultants“ se bavi posredovanjem u zapošljavanju, a naša ćerka, firma „Link Partners“ bavi se HR Konsaltingom, rekonstrukcijom HR odeljenja u okviru korporacija iznajmljivanjem radne snage. „Dale Carnegie“ je najveća svetska trening kompanija, a imamo i „St. Michales“ fondaciju, koja se bavi edukacijom i zapošljavanjem mladih.

4. Ko su vaši klijenti u Srbiji, na koji nacin pronalazite ljude koje zapošljavate? Koji su vaši najuspešniji poslovi do sada?

Klijenti su u regionu celog zapadnog Balkana. Poslujemo sa preko 200 raznih klijenata, od vodećih banaka do multinacionalnih korporacija.

Njima su naše mišljenje i procena ljudi jako važni i počastvovani smo što radimo sa tako reputabilnim klijentima.

5. U kojim još zemljama imate svoje kancelarije? Koliko zaposlenih ukupno ima Link Consultants?

Link Consultants je osnovan u Londonu, a imamo preduzeca i na Kipru i u Srbiji. Dale Carnegie je prisutan u preko 80 zemalja i sa više od 2000 zaposlenih trenutno je najveća svetska trening kompanija. Ponosni smo što smo ISO sertifikovani i što su programi Dale Carnegie priznati od strane Američkog edukativnog konzilijuma, a neki programi se predaju i na svetski priznatim univerzitetima.

6. Da li planirate otvaranje novih kancelarija još negde po svetu?

Nadamo se da ćemo u martu otvoriti Link Consultants kancelarije u Crnoj Gori, koje bi podržale već postojeće klijente na tom tržištu.

7. Po vašem mišljenju, kakva je trenutna sitacija na tržistu rada u Srbiji? Šta treba eventualno promeniti ili popraviti kako bi bili „u korak“ sa Evropom?

Poslednjih nekoliko godina tržište rada u Srbiji je u velikoj krizi zbog trenutne ekonomske situacije. Ono sto nama u Srbiji nedostaje, jeste strategeija obrazovanja i zaposljavanja, kao i pravilnog sistema vrednosti. Pitanje je šta mi zapravo želimo da budemo kao društvo. Tu leži srž problema. Još uvek ne razumem sta mi kao država i društvo želimo da budemo.

Sa druge strane, naš sistem obrazovanja i vaspitavanja mladih je u katastrofalnom stanju. Sećam sa, kada sam bio dete, prvo što sam naučio bilo je da smo pobedili Nemce1945. godine, i da smo jako bogata zemlja. Onda sam s vremenom počeo da varam roditelje zbog džeparca, da prepisujem u školi zbog bolje ocene, a posle sam se folirao pred devojkama da bi me poljubile. Na kraju mlad čovek iz takvog sistema postane poludeformisana osoba. Ipak, zahvaljujuci našim predispozicijama da preživmo kada je najteže, desio nam se Novak Đokovic i njemu slični, što sve nas obične i dosadne čini –Novakom.

8. Na koji način jesvetska ekonomska kriza uticala na HR sektor u Evropi?

HR je u Evropi skoro izumreo od 2008 -2010. godine. Konkretno, svetesku ekonomiju vode dinosaurusi koji globalizaciju vide kao prodaju “Big meka”, što nije baš tako. Zbog zastarelog finansijskog sistema, ceo svet je kolabirao. Države su počele da bankrotiraju, kompanije da se zatvaraju.

Od početka 90. godina i prve pojave Dot.Com. buma, počelo se sa raznim ograničenjima, kako u bankarskom sektoru, tako i u privredama zemalja. Konkretno u bankarstvu, od “Bazela I i II i III" do ograničenja raznih kvota na uvoz ili izvoz unutar zemalja EU. Ne treba da se žalite ako pristajete na ograničenja.

Ograničenja su izgovor za nečije postupke, a život ne sme da ima ograničenja. Na kraju, sve je puklo I nestalo. Ljudi su izgubili zaposlenje, penzioneri penzije, a isti ti ljudi nam sada rade “rekonstrukcije” zemalja, privreda, finansijskog sektora. Pitanje je, ako su oni tako iskusni ,kako je kriza sama po sebi mogla da se desi.

9. Koji su novi trendovi u HR sektoru na globalnom nivou? Koji profil ljudi sada traže kompanije? Kakve sve veštine i sposobnosti danas, pored obrazovanja, top menadžer mora da poseduje da bi ušao u uži izbor za dobijanje posla u velikim kompanijama?

Top menadžeri su uvek HIT. Ono sto je nama u Linku posebno važno, jeste prethodna stabilnost karijere, uspeh u svom segmentu poslovanja, i važnost činjenice da je pri promeni posla ipak karijera na prvom mestu, a ne novac.

Međutim, stvari su se globalno pormenile. U svakoj zemlji, pa i u našoj, današnji menadžer mora da bude fleksibilan, moderan, da se brzo uklapa, da radi 5 puta više i da računa da će zaraditi manje nego pre.

Jedini principkoji mora da postoji jeste da nema principa, jer mnoge stvari danas ne zavise samo od vas I vašeg rada.

Mislite da je direktor sektora održavanja u US Steelu Smederevo, koji je radio 12 sati dnevno, kriv što mu je firma zatvorena? Naravno da nije.

10. Kakvi su top menadžeri u Srbiji u odnosu na svetske ili evropske? Šta im nedostaje, a šta imaju „viška“?

Naši menadžeri su sjajni, i jedino sto im nedostaje u poređenju sa „stranim“ jeste – ista visina zarade kao na Zapadu.

Do pre neku godinu, najtraženiji ljudi u Srbiji bili su Mladić, Karadžić i finansijski menadžer, a danas su sva trojica pronađena.

Naši ljudi su navikli na krizu, jer smo mi ceo život u krizi. Nema problema sa kojim se nismo sreli u svojim skromnim životima. Željni smo uspeha i motivisani da našoj deci sutra podarimo zdraviji život od ovog sadašnjeg. Dobra je stvar da smo počeli sa dna ida nikada više ne želimo tamo da se vratimo.

11. Zakon o radu u Srbiji se još uvek prilagođava evropskim standardima. Koliko smo blizu ili daleko od Evrope kada je ovaj zakon u pitanju? Šta, po vašem mišljenju, država mora da promeni kako bi tržište rada bolje funkcionisalo i kako bi i radnici i poslodavci bili zadovoljniji?

Zakon o radu u EU i SAD se ne razlikuje puno. Od zemlje do zemlje, uz izuzetke, mahom vezane za prava radnika, socijalna pitanja i socijalne doprinose, zakoni su vrlo slični.

Poslednjih 70 godina živimo u zemlji gde ne postoji “Zakon o radu” već “Zakono otežavanju rada”, kako poslodavaca i radnika , tako i nas menadžera.

Zakon nas limitira na bilo koji normalni odnos, kao i na mogućnost građenja korporativne kulture sistema nagrađivanja i ostalo. Zakon o radu Republike Srbije je postsocijalistički dokument koji se iz godine u godinu menjao u skladu sa željama i zahtevima da komplikovano bude još komplikovanije. Postoje mnoge teme u vezi sa Zakonom o radu, oko kojih se većina mojih kolega slaže, počevši od rada na odeređeno vreme, rada na neodređeno vreme, agentskih ugovora, neagentskih ugovora, autorskih ugovora, pa sve do samih “omladinskih zadrugara” kao nedefinisanih pravnih lica koja postoje još samo u Severnoj Koreji i nekim zemljama bivše SFRJ, kao model za legalno neplaćanje kako socijalnih doprinosa, tako I PDV-a, na čemu naša država, a i mi građani, najviše gubimo.

Oscar Wild je rekao “Najteže je biti jednostavan” a naš “zakon o radu” je sve samo ne to. Pitanje je jednostavno i prosto: “Da li možemo da našoj državi damo rešenje na ovu temu?

Odgovor je jednostavan: ”DA”. U našoj zemlji postoje kvalifikovani i iskusni profesionalci sa velikim internacionanim iskustvom, koji mogu da donesu rešenje ovog problema, a ne samo da kritikuju po medijima.

12.Vaša druga komapnija je Dale Carnegie. Imate licencu za ceo region i bavite se, u osnovi, edukacijom zaposlenih. Od kada poslujete na srpskom tržištu i čime se jos ova kompanija bavi?

Dale Carnegie je najveća trening kuća na svetu. Osnovana je 1912. godine na principima Dale Carnegie-a, na kome se gradilo građansko društvo u Americi. Dale Carnegie se bavi razvojem individualca u okviru jednog kolektiva. Programi su prilagođeni i dizajnirani za svaku korporaciju posebno, sa akcentom na koherentnost izmđu želja individualaca i ciljeva jedne korproracije. Ponosni smo što poslujemo u preko 80 zemalja, sa preko 2000 sertifikovanih trenera. Trenutno su porgrami Dale Carnegie dostupni u Srbiji i Crnoj Gori, a početkom marta imaćemo čast da u Beogradu ugostimo kolege iz Austrije, Mađarske, Bugarske i Ruminije, na prvoj Dale Carnegie Akademiji van teritoije SAD. Dale Carnegie Srbija ima veliku ulogu u razvoju celokupnog modela ovog biznisa u istočnoj Evropi.

13. Ko su najčešće vaši klijenti I kakve ste rezultate postigli do sada?

Svi naši klijenti su posebni i mi smo počastvovani portfoliom svojih klijenata. U proteklih 5 godina, posredstvom Link Consultants-a, preko 900 menadžera je pronašlo šansu za novu karijeru. Naš najveći uspeh je to što su danas svi oni , zadovoljni i, što je veoma vazno, što su ostvarili ciljeve svojih korporacija, za koje su angažovani.

Naš uspeh se ne meri brojem zaposlenih menadžera, vec rezultatima njihovog rada kroz godinu ili dve.

14. CSR je važan deo vašeg poslovanja.Trenutno radite na projektu edukacije dece iz domova za nezbrinutu decu.O čemu se tačno radi? Ko su Vam partneri u ovom projektu? Da li je država uzela učešće u tome?

U okviru naše grupe kompanija posluje fondacija „St Michales“ , koja se bavi edukacijom i zapošljavanjem mladih. Veliko mi je zadovoljstvo što smo u Srbiji pokrenuli projekat “Socijalne inkluzije” - pomoci mladima bez roditeljskog staranja, pod pokroviteljstvom “Narodne skupštine Republike Srbije”.

Ovo je program “DALE CARNEGIE” i našeg Fonda “St Michaels” koji se realizuje na celoj teritoriji Republike Srbije. Na svakog polaznika primenjuje se celokupan program, koji podrazumeva kontinuiran rad tokom dvanaest meseci, uz redovno praćenje napretka učesnika.

Prednost je datadeciizdomova za nezbrinutu decu na teritoriji Republike Srbije, jer je njima pomoć najpotrebnija. Program se finansira u celosti iz sredstava koje obezbeđuje Fond St Michaels, bez pomoći iz budžetskih sredstava.

Trenutno u Srbiji, po podacima Centra za socijalni rad, živi 6.400 dece bez roditeljskog staranja. Država je mnoge smestila u hraniteljske porodice (5.736), a oko 700 njih detinjstvo provodi u domovima za nezbrinutu decu.Program “Socijalne inkluzije” primenjuje se na decu/mlade uzrasta 15,16 i 17 godina, koji su u poslednjoj godini boravka udomovima, nakon čega započinju samostalan zivot. Prema zvaničnoj statistici, samo 3% njih završi više obrazovanje. Cilj ovog projekta je da nakon godinu dana edukacije, ova grupa mladih poveća svoje šanse za zaposlenje, kao I da poveća interesovanje za daljom edukacijom. To jasno ukazuje da deca/mladi nespremni napuštaju domove i da su im mogućnosti za uspešnu inkluziju u društvo znatno limitarini. Cilj našeg programa je upravo da mladi bez roditeljskog staranja bar delimično nadoknade nedostake koje imaju usled odrastanja u stranim sredinama, odnosno usled odrastanja van porodice. Ovaj program je usmeren na pripremu mladih za izazove koji ih očekuju u savremenom svetu.

Ističemo da se programi DALE CARNEGIE redovno primenjuju u zemljama EU, a najviše u Velikoj Britaniji, Austriji, Švajcarskoj, Italiji, Nemačkoj I Francuskoj. U regionu, programi DALE CARNEGIE redovno se primenjuju u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji. U Republici Srbiji, projekti DALE CARNEGIEsu sprovedeni kod 1370 polaznika u prve dve godine rada.

Program “Socijalne inkuzije” kompanija DALE CARNEGIE sprovodi u svetu za preko 7 miliona mladih, i to u SAD, Tajlandu, Japanu i drugim zemaljama, kao deo svog doprinosa društvenom razvoju.Ovim putem napominjemo da je program Dale Carnegie ISO 9001 standardizovan, priznat i odobren od strane Americkog edukativnog konziliuma (“ACE”).

Projekti ovog tipa su najvažnija investicija u decu i mlade, koji su budućnost naseg društva.

15. Pre dve godine u jednom intervjuu ste rekli da je Kipar najlepše mesto za život, i da Vam je dovoljno sedam dana mesečno Srbije! Od pre par meseci ipak ste postali nas sugrađanin. Zašto Srbija ponovo?

Kipar, za mene, jeste najlepše mesto za život.

Kipar jeste najlepše mesto za život. Tamo sam vec 19 godina, ali uželeo sam se dinamičnog života. Dale Carnegie je rekao da je najbolji način da se izboriš sa iskušenjima - da im se prepustiš. Otkada sam otišao iz Beograda, želeo sam da se vratim. Ovo je moja zemlja I moj dom. Imam iskustvo stečeno na mnogim tržištima i imam želju da moj sin, koji je rođen na Kipru, jednog dana ovde živi u boljem društvu.

Verujem da protiv mraka žmurenje ne pomaže.

Vratio sam se da se borim.

Verujem da svojim iskustvom mogu dosta da doprinesem samom razvoju, ne samo svoje kompanije, već i i našeg društva u celini. Sa druge strane, ne želimda jednog dana zamerim sebi što nisam probao.

Naš život definišu mogucnosti, pa čak i one koje ne iskoristimo,a generalno mislim da ništa u životu nije teško - sve zavisi od pozicije sa koje posmatraš svet oko sebe

16.Koliko je posao koji radite stresan i na koji nacin uspevate da prevaziđete svakodnevni stres?

Moj posao je moj život. Ja nemam radno vreme i zaposlenje. Život nije stres, već je stres auto-put na kome krenete autostopom i borite se da uđete u neki brz auto.

Najgore je kada vam je najlepši deo posla –odmor. Onda nešto nije uredu.

17. Kako provodite slobodno vreme u Beogradu? Imate li omiljena mesta?

Privatno sam dosadna osoba. Mogu da sedim ceo dan pored televizora i gledam fudbal. Obožavam da vikendom sa drugarima pijem kafu i raspravljam o sportu i politici. Pratim vesti samo iz sfere biznisa, kao Vaš magazin, na primer. Retko izlazim kasno noću, jer obožavam rano da se budim, i uvek se plašim da nesto ne propustim ako ujutru dugo spavam. Generalno spavam po 5 -6 sati.

18. Šta su za vas prave životne vrednosti?

Moć uništava one koji nemaju. Zato uvek dajte mnogo više od onoga što realno možete, i ne očekujte da vam se vrati.Verujte u porodicu i poštujte različitosti. Nemojte dozvoliti da Vam ceo život prođe u čekanju kraja radnog vremena.

Učinite ono što možete da sebi budete dobri i to će vas učiniti različitim od drugih. Svako od nas je važan činilac društva: i onaj koji čisti ulicu, i onaj koji sedi u banci i onaj koji radi u fabrici .Treba da svi budemo individualno uspešni da bi nam društvo bilo uspešno.

U Japanu su sadaglavni hit hologramski koncerti; dođete na koncert gde bend svira uživo, puna je arena, igračice imaju nastup, sve je stvarno, a samo nema pevačice. Ona je hologramska prezentacija... I ljudi plaćaju za ‘Šakiru”, “Rijanu” ili”Kemiša” i srecni su. Mi smo svi neki hologramski prikaz svojeemocije i ljudi nas vide onako kako mi sebe vidimo. Pomozimo jedni drugima, ne mrzimo druge jer su srećni, volimo svačiji uspeh I uživajmo u svom.

19.Kada biste bili u mogućnosti, šta biste promenili u svojoj dosadašnjoj karijeri?

Nemam neki osecaj za vreme, jer onda odvajam prošlost od budućnosti, a ovako imam samo budućnost I par osmeha iz prošlosti. Iskreno, ne bih mnogo toga promenio, imam samo 40 godina i nikada ne bih voleo da se vratim na 30, imam gomilu ideja I želim da ih sprovedem.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista