Početna > Izdanja > Broj 057-058 > Intervju - William Infante UN

Intervju

William Infante UN

William S. Infante, stalni koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji

Svet koji želimo

Ujedinjene nacije

Ujedinjene nacije su jedinstvena međunarodna organizacija, osnovana neposredno nakon Drugog svetskog rata, kada je 51 nacija obavezala svoje vlade da promovišu globalni mir, bezbednost i ljudska prava. Ujedinjene nacije su zvanično nastale 24. oktobra 1945. godine, tri meseca nakon što su se predstavnici Kine, Francuske, Sovjetskog Saveza, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Jugoslavije okupili u San Francisku, gde je Povelja UN ratifikovana u julu.

Prema Povelji, Organizacija UN ima četiri glavna cilja i to: održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, razvijanje prijateljskih odnosa među nacijama zasnovanih na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda i preduzimanje drugih odgovarajućih mera, radi učvršćenja opšteg mira, postizanja međunarodne saradnje rešavanjem međunarodnih problema, ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode i unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru, kao i da da OUN postane središte za usklađivanje akcija, preduzetih radi postizanja ovih zajedničkih ciljeva.

Liga naroda je bila preteča Ujedinjenih nacija. Nastala je tokom Prvog svetskog rata, a osnovana je 1919. godine Versajskim sporazumom, sa veoma poznatim prvim ciljem: „Da promoviše međunarodnu saradnju, kako bi se postigli mir i bezbednost“.

Thomas Woodrow Wilson, 28. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, bio je jedan od osnivača, mada je naziv „Ujedinjene nacije“ skovao Franklin D. Roosevelt, 32. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Ujedinjene nacije trenutno imaju 193 države članice. Organizacija ima šest glavnih organa: Generalna skupština (glavni savetodavni organ); Savet bezbednosti (donosi rezolucije o miru i bezbednosti), Ekonomski i Socijalni Savet (pomaže u promovisanju međunarodne ekonomske i socijalne saradnje i razvoja), Sekretarijat (obezbeđuje studije, informacije i sredstva potrebna UN); Međunarodni sud pravde (primarni sudski organ) i Starateljski savet Ujedinjenih nacija (trenutno neaktivan).

UN obuhvata mnoštvo specijalizovanih agencija, uključujući i Program UN za razvoj (UNDP) i Kancelariju UN za projektne usluge (UNOPS), a među kojima su visoko specijalizovana Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Visoki komesarijat za ljudska prava, Fond za stanovništvo UN (UNFPA), Konvencija UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), Kancelarija UN za drogu i kriminal (UNODC), Fond UN za decu (UNICEF) i mnoge druge trenutno aktivne u Srbiji.

Godine 2012, Vuk Jeremić, bivši srpski ministar spoljnih poslova, izabran je za predsednika Generalne skupštine UN, sa sedištem u kancelarijama UN u Njujorku. Srbija, kao članica bivše Jugoslavije, bila je među osnivačima UN, iako je sama postala zvanična članica kao nezavisna država tek u junu 2006, kada je predsednik Republike Srbije obavestio generalnog sekretara da će članstvo Srbije i Crne Gore biti nastavljeno od strane Republike Srbije, nakon proglašenja crnogorske nezavisnosti.

Rad Ujedinjenih nacija doseže svaki kutak planete. Iako najpoznatiji po izgradnji mira, sprečavanju sukoba i pružanju humanitarne pomoći, postoje mnogi drugi načini na koje Ujedinjene nacije i njen sistem (specijalizovane agencije, fondovi i programi) utiču na nas i čine svet boljim mestom za život.

Počastvovani smo razgovorom sa Gospodinom Williamom S. Infanteom, stalnim koordinatorom Ujedinjenih nacija za Srbiju.

Gospodine Infante, kakve utiske ste imali o Srbiji kada ste prvi put ovde došli?

Priča o mojim utiscima i osećanjima kada sam stigao u Srbiju nije u baš uobičajena, jer sam došao u Srbiju početkom 2001, neposredno nakon demokratskih promena. Tokom tog prvog proleća, putovao sam do Sofije i nazad i pomagao razvojnom timu da ponovo uspostavi stalno prisustvo. Moja porodica mi se pridružila u avgustu i ja sam proveo sledeće četiri godine u Beogradu, radeći na tome da se nova Đinđićeva vlada stabilizuje, restrukturiše i obnovi finansijske i ekonomske sisteme. Prve godine su bile dinamične i ispunjene velikim optimizmom.

Mnogo toga se promenilo u vrlo kratkom vremenskom periodu. Kada smo se moja porodica i ja vratili u Srbiju sa Ujedinjenim nacijama 2009. godine, nakon perioda u jugoistočnoj i severoistočnoj Aziji, bili smo oduševljeni. Osetili smo da se vraćamo mnogim prijateljima u „zemlji koja obećava“ i koja gradi moćnu demokratiju i modernu privredu na zapadnom Balkanu.

Da li ste primetili neki napredak ovde kad ste se vratili u Beograd pet godina kasnije?

Kada smo se vratili, bili smo oduševljeni što vidimo grad i zemlju koja je osetno napredovala: Beograd je imao nove tramvaje i autobuse, susedstva i parkovi su bili obnovljeni, Hala Beton je bila atrakcija u nastajanju. Srbija je, takođe, napravila značajne korake ka konsolidaciji demokratije, uspostavljanju novih nezavisnih institucija, uključujući Ombudsmana, Državnu revizorsku instituciju, Upravu za javne nabavke, kao i Agenciju za slobodno informisanje (koja ima mnogo duže ime). Sve ove i druge agencije su veoma važne za izgradnju stabilnog poretka, za dobro funkcionisanje, za transparentnu i odgovornu demokratiju, koja štiti i brani ljudska prava.

Kako vidite svoj trenutni angažman?

UN su zahtevne i izazovne i zato što sam ja odgovoran za, više-manje, 26 različitih agencija koje rade ovde i prilično prija mogućnost kapitalizacije ogromne stručnosti i globalnog iskustva.

Mnoge agencije koje su aktivne u Srbiji su super-poznate: UNICEF, UNDP, SZO. Druge, mnogo manje poznate, dobijaju sve veću ulogu i sve su relevantnije za Srbiju, državu srednjih prihoda i u pred-pristupnoj fazi. Neke od ovih agencija uključuju Savet za trgovinu i razvoj (UNCTAD), Organizaciju za industrijski razvoj (UNIDO), Ekonomsku komisiju za Evropu (UNECE), kao i mnoge druge koje će pomoći Srbiji da promoviše ekonomsku klimu koja privlači investicije i inspiriše razvoj koji stvara radna mesta i vodi ka prosperitetu. Moja funkcija je da povežem ove agencije sa vladom i narodom Srbije, na načine koji će doneti najbolja znanja i iskustva, kao i da povežem zemlju i ljude sa međunarodnim i regionalnim institucijama.

Šta mislite kada kažete da povežete zemlju i ljude sa međunarodnim i regionalnim institucijama?

Srbija treba da izgradi još više mostova, da uspostavi šire političke, društvene, kulturne i ekonomske veze. Na primer, Srbija je preduzela značajne korake ka unapređenju ljudskih prava u protekloj deceniji, a i održava napore da se zauvek i u potpunosti sprovedu UN i EU konvencije, koje će nadalje razlikovati Srbiju u regionu.

Srbija je sve moćniji izvor sigurnosti i stabilnosti u regionu - tome doprinosi učešćem njenih pripadnika u međunarodnim mirovnim misijama; borbom protiv međunarodnog organizovanog kriminala, prikupljanjem i uništavanjem skoro sto hiljada nelegalnih i neregistrovanih komada oružja, integrisanjem žena u vojne i policijske snage koje doprinose Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1325 - promociji žena u bezbednosnim snagama i još mnogo toga. Srbija ima veoma jaku priču, koja se razvija, ali je potrebno da se ove i druge priče ispričaju van države. Srbija može da bude uzor, koji doprinosi regionalnim i globalnim institucijama, koje promovišu mir i stabilnost, dobro upravljanje i odgovornost; prava i prosperitet; slobodna, otvorena i konkurentna tržišta. To je ono na čemu radimo mi u UN.

Pomenuli ste EU i ulogu vlasti i građana. Kako vidite put Srbije ka EU?

Put Srbije ka EU je neopoziv i nepovratan. Ja ne vidim da ovde ima bilo kakvog povratka nazad ili da postoji bilo kakva opasnost od skretanja s tog puta. To je jednostavno samo pitanje definisanja koliko brzo će se Srbija kretati tim putem, a to je u potpunosti odluka Vlade i naroda Srbije.

I, šta mislite, koliko brzo se Srbija kreće tim putem?

Globalna ekonomska kriza je jasno stvorila drugačiji ekonomski ambijent, u čijem su okviru kako članice EU, tako i one koje to još uvek nisu, prisiljene da rade i deluju.

Srbija je veoma pogođena međunarodnim i regionalnim događajima i to definiše koliko brzo korača stazom harmonizacije i usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, dok tržišne integracije ostaju pretpostavke, bazirane na međunarodnim događajima i realnostima.

No, ono što vidim da se dešava u nekim oblastima, i to onim koje su vama najvažnije, veoma je ubedljivo. To su: konsolidovanje demokratije, izgradnja kredibiliteta i legitimiteta svih transparentnih i odgovornih institucija. Rečeno jezikom EU, to znači usklađivanje sa poglavljima 23 i 24 pravnih tekovina Evropske unije, koje su bazirane na vladavini prava, pravde i korupcije.

Ovo su poglavlja koja će biti otvorena prva, a zatvorena poslednja i koja su od presudnog značaja za definisanje tempa napredovanja Srbije ka članstvu u EU.

Kakav je napredak Srbije u tim procesima?

Srbija dobro predviđa neverovatnu težinu harmonizacije sa EU, a to je ono što će vrlo verovatno biti težak proces.

Prethodna Vlada je imala vodeću poruku u predizbornoj kampanji, u vezi sa budućnošću EU, što nije bio slučaj sa sadašnjom Vladom u istom periodu. Čini se, međutim, da ova sadašnja ipak čini određene napore koji se odnose na EU. Kako ih Vi vidite?

Ohrabrim se kada čujem da sve veći broj državnih zvaničnika koristi zajedničku frazu: „nulta tolerancija prema korupciji“, na primer. To znači da je Vlada na istoj strani, a ta politika će verovatno biti stabilna, koherentna i dosledna.

Što je još važnije, Vlada stavlja dela iza svojih reči. Ministarstvo odbrane Srbije je jedino na zapadnom Balkanu, koje je završilo NATO samoprocenu rizika i opasnosti. Ministarstvo će sada početi proces implementacije mera za smanjenje rizika kroz sistem. Na osnovu slične procene i identifikacije rizika u drugim ministarstvima, onitakođe idu napred ka usvajanju datog modela antikorupcijske strategije, poznatiji kao Planovi integriteta.

Ministarstvo pravde i Ministarstvo zdravlja su među predvodnicima ove inicijative, koja je obavezna za sve budžetske korisnike. Kada se planovi jednom autorizuju, proces implementacije počinje.

Koje su konkretne aktivnosti Ujedinjenih nacija u borbi protiv korupcije ovde?

UN u svim agencijama i programima promoviše odgovornost i transparentnost. Ogromne inicijative se sprovode putem UNDP, koje su usmerene ka nezavisnim institucijama. UNDP je pomogao Kancelariji za javne nabavke da obuči i sertifikuje hiljade izvršilaca nabavke.

Oni su sada kvalifikovani i opremljeni da podrže integritet javne nabavke, kao i da obezbede slobodnu i transparentnu konkurenciju. UNDP je, takođe, podržao obuku blizu dvadeset revizora u Državnoj revizorskoj instituciji (DRI), koji nadgledaju budžetske korisnike i njihove rashode. Dozvolite mi da dodam da Parlament, takođe, doprinosi snažnijoj reviziji i nadzoru. Predsednik Stefanović i UNDP udružili su se na novom projektu koji finansira Švajcarska, kako bi ojačali parlamentarni nadzor i kontrolu budžetskih rashoda. Ovo su primeri kako Srbija gradi široki institucionalni kapacitet, koji doprinosi odgovornosti i borbi protiv korupcije.

Kakva je povratna informacija od Vladinih predstavnika, vezano za Vaše ideje i napore?

UN ima veoma pozitivan odnos sa Vladom i narodom Srbije i mi smo ponosni što ostajemo kredibilan i pouzdan partner. Dosadašnja reakcija je sjajna! Među zvaničnicima, Slavica Đukić-Dejanović je dugogodišnji partner, ranije kao predstavnik Parlamenta, a sada kao ministar zdravlja. Ona je postojan partner, kog UNDP podržava u nameri da unapredi plan integriteta za zdravstveni sektor, koji će smanjiti sistemski rizik. Sistemi, kontrola, provera i ravnoteža nabavki, pružanja usluga, servisa za pacijente i slične aktivnosti su među intervencijama koje će smanjiti rizik. Sprovođenje plana integriteta kod sukoba interesa i uvođenje politike „poklona“ jednostavne su zaštitne mere, koje mogu biti realizovane lako i jeftino. Javna svest i edukacija, promovisanje prava pacijenata dug je put do obezbeđivanja zaštite njihovih prava. Ministar Selaković je još jedan primer u novoj Vladi. On je drastično ubrzao rad u zakonodavstvu i prevazišao dugogodišnji jaz, koji je opstruirao razvoj nove antikorupcijske strategije.

Svakih šest meseci, za protekle tri godine, UNDP je intervjuisao Srbe širom zemlje i ispitivao ih o njihovom iskustvu sa korupcijom. Pitali smo ih koga su oni platili, koliko i zašto su platili; 33% Srba je reklo: „Ja, neko u mojoj porodici ili veoma blizak rođak dali smo mito". Učestalost primanja mita je najveća kod ljudi koji se bave javnim poslom. Zdravstveni sektor i lekari su konstantno bili na vrhu liste.

Da li ste primetili neke značajne događaje u bilo kojoj drugoj oblasti, koje su u skladu sa EU i demokratskim principima?

Srbija konsoliduje demokratiju i promoviše transparentnost i odgovornost. Institucije koje postoje su veoma važne za izgradnju integriteta i legitimiteta i za jačanje transparentnosti i odgovornosti. Ove ustanove rade veoma kompetentan posao, ali im je potrebno više osoblja, više novca i iskustva. PPO (Kancelarija za javne nabavke) je dobar kompas za ono što je etičko, a to unapređuje visoki integritet standarda. PPO obučava službenike za nabavke u svim ministarstvima i agencijama. Za ovo je potrebno vreme. Pored gospodina Jovanovića (PPO), gospodina Jankovića (Ombudsman), Šabića (Sloboda informacija) i gospođe Petrušić (Poverenica za zaštitu ravnopravnosti), institucije koje oni predstavljaju primeri su krupnih koraka, koji su preduzeti u cilju zaštite prava, a u velikoj meri sprovode transparentnost i odgovornost.

Šta je najveća prepreka na putu Srbije ka EU?

Postojala su različita politička ograničenja. Po mom mišljenju, ne vidim nijedan razlog da to ometa rad na različitim pitanjima i oblastima koje znamo da će biti sve značajnije za napredak.

Činjenica da imamo otvorena politička pitanja, regionalna ili međunarodna, ne bi trebalo da obeshrabri ministarstva i agencije u radu na onome što znamo da ionako treba da rade - da se usklade i približe evropskim zakonima, kao i da promovišu vladavinu zakona, lojalne konkurencije, stabilnog i slobodnog tržišta.

Kako vidite ulogu Ujedinjenih nacija u ovome?

U Srbiji, kao i u svakoj zemlji, Ujedinjene nacije su zainteresovane da sačuvaju svoje prisustvo, koje je u skladu sa voljom vlade i naroda. U nekim zemljama UN će ostaviti veći trag, a u nekim zemljama manji. Ali, u svakoj zemlji, UN će ostati zainteresovane za zaštitu ljudskih prava, kao i za promovisanje jednakosti. To znači da će uvek postojati određeni stepen angažovanja Kancelarije Visokog komesarijata za ljudska prava, UNICEF-a i drugih. U svakoj zemlji će uvek postojati interes da se promoviše odgovornost i transparentnost. Kancelarija UN za drogu i kriminal, autor Konvencije UN protiv korupcije, verovatno će imati ulogu, čak i ako nije stalno prisutna. Uopšteno, UN će uvek imati ulogu i interes u pomaganju zemljama da sprovedu sve konvencije, sporazume i rezolucije koje su potpisale. To će uvek biti slučaj, ovde i drugde.

Kakav je trenutni ugled Srbije u UN?

Bio sam veoma zadovoljan kada sam prisustvovao Generalnoj skupštini UN prošlog septembra. Prisustvovao sam tom velikom trenutku, kada je na otvaranju sednice, Predsednik Generalne skupštine UN, Vuk Jeremić, predsedavao dok je predsednik Nikolić držao govor. U tom momentu, dve od ukupno četiri ličnosti na sceni Generalne skupštine UN bile su iz Srbije. To je bio veoma dirljiv trenutak za ovu zemlju, a ja mislim da je i svetu tada saopšteno da je Srbija posvećena tome da bude deo globalno važnih institucija, kao i da će doprineti njima na načine koji se bave međunarodnom i regionalnom bezbednošću i saradnjom.

Šta mislite o njenom ugledu u regionu?

Uveren sam da Srbija doprinosi promovisanju stabilnosti i bezbednosti u regionu.

Imam više dokaza, koje ja obično koristim da podržim svoje argumente u vezi sa ulogom Srbije i njenim vođstvom u promovisanju bezbednosti i stabilnosti u regionu: Srbija učestvuje u mirovnim misijama UN u sve većem broju; Srbija sada učestvuje i u policijskim operacijama EU; Srbija unapređuje upravljanje municijom i njenim zalihama; predvodi regionalne inicijative za promociju žena u vojsci; lider je u promovisanju regionalne mreže žena u policiji – sve su ovo primeri liderstva, članstva i saradnje sa regionom. Dakle, to su dokazne tačke koje podržavaju moju izjavu da je Srbija lider u promovisanju regionalne bezbednosti i stabilnosti.

Da li imate neki omiljeni projekat ili aktivnost?

Veoma sam ponosan na mnogo stvari koje su Ujedinjene nacije podržale i podržavaju u Srbiji. Duboko smo posvećeni međusobnom povezivanju ljudi.

Veoma sam ponosan na projekat poznat kao SWIFT inicijativa. SWIFT znači Održiva radna inicijativa za zdravije sutra. Ovo je projekat koji je osmislila Svetska zdravstvena organizacija, pokrenut je pre oko tri i po godine i odnosi se na zapošljavanje. Polazi od jednostavne premise da zajednice i pojedinci treba da budu zaposleni, kako bi generisali prihod koji vodi poboljšanju zdravlja. SWIFT je legalno registrovan kao udruženje koje poseduju i kojim upravljaju njegovi članovi, a koje ima nekoliko uslužnih oblasti, uključujući prikupljanje otpada (u suštini reciklaža), pokretne usluge, pejzažne usluge, domare i druge. SWIFT zapošljava nekoliko desetina ljudi sa punim radnim vremenom, nekoliko stotina ljudi sa skraćenim radnim vremenom i generiše stotine hiljada evra prihoda za ove porodice, svake godine. Lansirala ga je vlada Norveške, a uspeh je privukao dodatna sredstva iz EU i iz Švedske, koji će značajno proširiti zapošljavanja, prihode i uticaj. Ovo je velika, uspešna priča.

Šta ćete uraditi u Srbiji u bliskoj budućnosti?

UN su dale neke opipljive rezultate u oblasti demokratije i upravljanja, socijalne inkluzije i osnaživanja, zaštite ljudskih prava i drugo. Čvrsto sam uveren da ćemo nastaviti da radimo na ovim dostignućima. Očekujem da će UN da udvostruče svoje napore u oblasti ekonomije, investicija i otvaranja novih radnih mesta. Brojevi govore sami za sebe: 28% nezaposlenih kaže da imamo ozbiljan problem koji treba rešiti. Srbija mora da promoviše investicije i radimo na promovisanju efikasnosti, sprovođenju vladavine prava, obezbeđivanju fiskalne stabilnosti i jačanju konkurentnog i otvorenog tržišnog okruženja u svim sferama.

Verujem da će UN sačuvati univerzalno prisustvo u svim zemljama, uključujući Srbiju. Ovo je dobra stvar, jer, bez obzira šta se dešava sa bilo kojim drugim međunarodnim forumima, Ujedinjene nacije će ostati istaknuta organizacija za povezivanje naroda i ljudi. Njene ideje mogu pomoći održavanju globalne posvećenosti miru i stabilnosti. Srbija će uvek želeti da bude deo ovog kruga, koji promoviše mir i bezbednost širom sveta.

Kako je Vaša karijera izgledala pre dolaska u našu zemlju?

Pre dolaska u Srbiju radio sam u Američkoj agenciji za međunarodni razvoj, konkretno na razvoju velikog broja zemalja. Radio sam i za institute za ekonomska i socijalna istraživanja i pojedine „Think – Thank“ organizacije.

Oko 300 ljudi radi za UN u Srbiji, desetak njih su stranci. Ogromna većina su pripadnici lokalnog stanovništva - građani Srbije, a oni vode i sve veći broj agencija i to je trend koji će se neminovno nastaviti.

Pre toga sam radio u bankarstvu i finansijama, prvo u Trgovinskoj banci na Menhetnu, a kasnije sam upravljao penzionim fondom za velike farmaceutske kompanije. Vratio sam se da diplomiram kasnih 1980ih i bio srećan što sam imao neke sjajne profesore i mentore, koji su me podstakli ka razvojnoj i primenjenoj ekonomiji. Pošto sam živeo u inostranstvu, kao dečak, a pošto sam želeo da se vratim, imao sam put i kartu. Sledeće godine, 2013, biće dvadeset godina kako moja supruga i ja živimo i radimo u inostranstvu.

Kako provodite slobodno vreme ovde?

Provodim mnogo vremena sa mnogobrojnim sjajnim ljudima vozeći bicikl i prelazeći hiljade kilometara. Dosta smo vozili kroz Srbiju, super se provodili, promovisali turizam i regionalni razvoj, kao i povezivanje ljudi. Od ravnica Banata, do planinskih predela Bajine Bašte, prešli smo mnoge krajeve Srbije.

Zajedno sa svojim prijateljem, belgijskim ambasadorom Alainom Kundyckim, promovišemo „Diplomatiju na biciklu“ koja povezuje ljude, zajednice i zemlje. Putovanjem i posećivanjem opština širom zemlje upoznajemo ljude, gradimo prijateljstva i unapređujemo regionalnu saradnju.

Ovde ste sa svojom porodicom. Kako se oni ovde osećaju?

Moja porodica se dobro snašla i prilagodila. Kao i ja, moja supruga i dvoje dece se osećaju veoma prijatno ovde, u gradu koji je izuzetno gostoljubiv i koji ima toliko toga da ponudi. Beograd je divan i siguran. Moja deca uživaju u slobodi, koju verovatno ne bi imala u većini gradova, a tu je dosta toga što ih okupira. Moj sin je aktivan bajker, koji se spušta niz staze u Košutnjaku, a moja ćerka je fudbaler početnik, a ove godine je počela da igra za Zvezdine devojke (otkrio sam vam tajnu).

Da li planirate i da li želite da napustite Srbiju?

Nakon više od osam godina u Beogradu, moja supruga i ja smo proveli više vremena ovde nego bilo gde drugde. Dokle god nas država želi i sve dok je prisustvo UN dobrodošlo ovde, mi nemamo želju da ikad napustimo Srbiju. Mi smo veoma srećni što živimo u zajednici, u kojoj osećamo da uspevamo da uradimo nešto novo i drugačije.

Osećam da menjamo stvari!.

Šta ćete poneti sa sobom iz Srbije, kao sećanje na svoj boravak ovde?

Imam toliko lepih uspomena iz Srbije, ali među onim najtrajnijim će svakako biti to da sam bio deo istorijske promene. Biti deo bitne transformacije, koja je realizovala viziju koja vodi zemlju ka demokratiji, koheziji i prosperitetu, je zaista bez premca. Lično, snažno verujem da je Srbija na pravom putu.

Ujedinjene nacije imaju sveobuhvatnu saradnju sa svim vladama od 2000. Nadam se da ja, kao i svo osoblje Ujedinjenih nacija, pružamo Vladi i narodu poverenje u našu posvećenost podršci realizacije nacionalnih ciljeva i zadataka. Ako dobro odradimo svoj posao, UN će ostati kredibilan i pouzdan partner.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista