Početna > Izdanja > Broj 057-058 > Intervju - Srdjan Lazović

Intervju

Srdjan Lazović

Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove, British American Tobacco South-East Europe d.o.o.

Transparentnost pokazuje odgovornost

„Danas u našoj centrali u Londonu radi petoro Srba, na veoma odgovornim poslovima za kompaniju globalno.

To je najbolji pokazatelj da srpski menadžeri mogu da budu itekako uspešni i u poređenju sa kolegama iz više od 180 drugih zemalja u kojima poslujemo. To su zaista stvari na koje smo ponosni.“ S. Lazović

British American Tobacco (BAT) osnovan je 1902. godine, kao zajednički poduhvat (joint venture) između britanske kompanije Imperial Tobacco i američke Tobacco Company, koju je osnovao James „Buck” Duke. Uprkos svom imenu, izvedenom od osnove dve kompanije koje su osnivači, British American Tobacco je osnovan u cilju trgovine duvanskim proizvodima i izvan Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država. U narednim decenijama razvijao se u desetinama zemalja u Africi, Aziji, Latinskoj Americi i kontinentalnoj Evropi. BAT je „rođen internacionalno“ i razvijao se uz stručnost dugu jedan vek, u lokalnom poslovanju, uz primese različitih kultura širom sveta.

Kompanija danas predstavlja najinternacionalniju duvansku grupaciju na svetu, koja posluje u više od 180 zemalja. Uz učešće na globalnom tržištu od 13 odsto i liderske pozicije na više od 50 tržišta, BAT je druga po veličini privatna duvanska grupacija na svetu. Kompanija zapošljava više od 55 000 ljudi i poseduje 46 fabrika cigareta u 39 zemalja. Globalno, BAT je u 2011.godini prodao 705 milijardi cigareta i uplatio više od 30 milijardi funti u državne budžete zemalja u kojima posluje. U Srbiji je prisutna 16 godina, dok je 2003. godine privatizovala Duvansku industriju Vranje. Za to vreme, BAT je investirao u Srbiju više od 200 miliona evra, od čega je 115 miliona evra uloženo u kupovinu i modernizaciju fabrike u Vranju. Upravo zahvaljujući tim investicijama, danas se u Vranju proizvode neki od vodećih globalnih brendova kompanije.

Na izmaku kalendarske godine, o dosadašnjim iskustvima, poslovnom ambijentu u Srbiji, kao i planovima za narednu godinu razgovarali smo sa Srđanom Lazovićem, direktorom za korporativne i regulatorne poslove British American Tobacco South-East Europe d.o.o.

Gospodine Lazoviću, gde i koje škole ste završili?

Sve škole sam završio u Beogradu, osnovnu školu Ivan Gundulić na Novom Beogradu, XII Beogradsku gimnaziju, te Ekonomski fakultet, smer marketing na osnovnim, odnosno međunarodnu trgovinu na postdiplomskim studijama.

Kao dobitnik Svetosavske nagrade za najboljeg studenta, ponuđen Vam je posao u Vladi Srbije 2002. godine. Šta ste tačno radili u Vladi? Kako i zašto ste se odlučili da pređete u BAT?

Da mi je neko tokom školovanja rekao da ću ikada, a naročito odmah nakon završetka formalnog obrazovanja, raditi u državnoj administraciji, pomislio bih da nije normalan. Pa, ipak, prvi posao, početkom 2002. godine, je bio u novoformiranom Sektoru za evropske integracije Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, upravo kao rezultat pomenute nagrade.

To je bilo u periodu dok je ministar bio Goran Pitić, a premijer pokojni Zoran Đinđić. Taj Sektor je, zapravo, bio nukleus procesa evropskih integracija u Srbiji, postavio je temelje ovog procesa. Sa ove vremenske distance sam zaista ponosan na činjenicu da sam bio jedan od pionira ovog procesa u Srbiji.

Nakon formiranja sledeće Vlade, marta 2004. godine, sam Sektor je prerastao u Kancelariju za evropske integracije koja je bila, a i danas je, centralno mesto procesa evropskih integracija u Vladi Republike Srbije. Na oba mesta sam bio zadužen za ekonomski deo procesa integracija u EU. Nakon četiri godine, usporavanja formalnog puta Srbije u EU, koja je bila uzrokovana pre svega političkim razlozima, nesređenim odnosima Srbije i Crne Gore, pitanjem Kosova, balastom saradnje sa Hagom, shvatio sam da polako gubim početni entuzijazam i energiju u državnoj upravi, te sam procenio da je vreme da se oprobam i na drugoj strani medalje, odnosno u biznisu.

U BAT-u ste od 2005. godine. Na kojim sve pozicijama ste radili u ovoj kompaniji do sada? Koja su trenutno Vaša zaduženja u BAT-u?

Počeo sam kao menadžer za korporativne i regulatorne poslove za bivšu Jugoslaviju i Albaniju, a od januara 2008. godine se nalazim na poziciji direktora za korporativne i regulatorne poslove i član sam Upravnog odbora kompanije. Jedno vreme sam, pored ovoga, bio zadužen i za pravne i bezbednosne poslove u okviru kompanije. Danas sam na poziciji direktora za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region i član Borda direktora naše kompanije u Srbiji.

Da li ste, pored BAT-a, angažovani u još nekim poslovnim krugovima, asocijacijama?

Da, možda čak i previše (smeh). Član sam UO Saveta stranih investitora, vodeće poslovne asocijacije, koja okuplja strane kompanije sa poslovnim operacijama u Srbiji, član sam UO košarkaškog kluba Crvena zvezda, član UO srpskog ogranka prestižne Međunarodne marketinške asocijacije, član UO Foruma poslovnih lidera, te član Srpske Asocijacije menadžera, kao i Društva za odnose sa javnošću.

Prvi ste dobitnik nagrade za najboljeg mladog menadžera u Srbiji, koja je dodeljena za 2009. godinu u organizaciji Kluba privrednih novinara i Privredne komore Srbije. Šta vam je značila ova nagrada u dosadašnjoj profesionalnoj karijeri?

Verovatno zvuči kao kliše, ali je značila mnogo, jer je bila signal da sam na dobrom putu. Istovremeno je predstavljala i svojevrsnu obavezu da nastavim sa istim, ako ne i boljim rezultatima. Ta nagrada je imala naročitu težinu, jer je došla iz ruku novinara. Znajući koliko vaše kolege novinari znaju da budu kritični, ovo priznanje je značilo da smo imali, a i danas imamo, odličnu saradnju. Na kraju, nagrada je bila i svojevrsno priznanje za kompaniju u kojoj radim, ali i za mog prethodnog poslodavca, odnosno Vladu Srbije.

BAT je prisutan u Srbiji već 16 godina. Kakva su vaša dosadašnja iskustva na srpskom tržištu?

Počeli smo kao predstavništvo 1996. godine, a prekretnicu je označila privatizacija Duvanske industrije Vranje, 2003. godine. Time je kompanija postala jedan od najznačajnijih stranih investitora, a ujedno i najveći britanski investitor u zemlji. Srpsko tržište zauzima veoma značajnu poziciju u našim poslovnim operacijama u jugoistočnoj Evropi, zbog čega smo se i odlučili za ovu akviziciju. Dosadašnja iskustva u Srbiji su pomešana. Još uvek ne ostvarujemo željene finansijske rezultate zbog velikog broja, uglavnom eksternih faktora, na koje ne možemo ili možemo samo delimično da utičemo. Sa druge strane, postoje i elementi kojima smo zadovoljni, na primer, činjenicom da talentovani ljudi iz Srbije predstavljaju neprocenjivi resurs za celu BAT grupaciju. U poslednjih devet godina, više od 30 mojih kolega je otišlo da radi u BAT-ovim filijalama u inostranstvu - od Azerbejdžana, preko Češke, Nemačke, do centrale u Londonu.

Kolika su bila dosadašnja BAT-ova ulaganja u Srbiji?

Od privatizacije fabrike investirali smo u Srbiju

više od 200 miliona evra, od čega je 115 miliona

evra uloženo u kupovinu i modernizaciju fabrike u

Vranju. BAT je, zahvaljujući ovim investicijama, danas najveći britanski investitor u Srbiji, a u našoj fabrici u Vranju se

proizvode vodeći globalni brendovi kompanije.

Dodatno, BAT je i jedan od najvećih poreskih

obveznika u Srbiji, jer svake godine uplatimo

više od 100 miliona EUR u državnu kasu, najviše

kroz akcizu i PDV.

Kako biste ocenili sveukupan poslovni ambijent u Srbiji?

Od dolaska u Srbiju trudimo se da održavamo konstruktivni dijalog sa Vladom, a razgovor o svim pitanjima i otvorena komunikacija u prošlosti je vodila do impresivnih rezultata u pojedinim oblastima. Smatramo da je takav odnos od vitalne važnosti za obe strane, naročito kada se uzme u obzir značaj duvanske industrije za državni budžet. Naime, prihodi od akcize čine jedan od najvažnijih izvora prihoda budžeta, a Srbija je specifično tržište u tom pogledu.

Procenat prihoda od akciza i PDV-a od duvanskih proizvoda u državama članicama EU je između dva i tri procenta, dok u Srbiji 2012. godine ta cifra iznosi čak 14 odsto, po čemu smo ubedljivo prvi u Evropi.

Još važnije, značaj cigareta u budžetu iz godine u godinu raste, pa je sa prošlogodišnjih 94 milijarde, ove godine projektovano više od 110 milijardi dinara od akcize i PDV-a.Da zaključim, naša iskustva u prethodnom periodu govore da postoji pomak u privrednom ambijentu, ali situacija i dalje nije idealna, a dodatno je otežava ekonomska kriza, koja je prisutna u poslednjih nekoliko godina.

Kako BAT doprinosi unapređenju poslovne klime?

BAT je jedan od osnivača i član Upravnog odbora Saveta stranih investitora (FIC), vodeće međunarodne poslovne asocijacije u Srbiji. Kroz aktivnosti u Savetu, kompanija se trudi da unapredi poslovnu klimu u zemlji, kako bi se na taj način privukli novi strani investitori.

Naš najznačajniji formalni doprinos jeste tzv. Bela knjiga, koju objavljujemo svake godine i koja sadrži konkretne preporuke upućene Vladi, sa ciljem unapređenja poslovne klime u Srbiji.

Uvek ističemo da su za dalja ulaganja stranih investitora u Srbiji predvidivost regulatornog okruženja i politička i makroekonomska stabilnost zemlje od krucijalne važnosti. Kao kompanija, BAT se uvek trudio da bude ambasador Srbije i da je promoviše kao atraktivnu investicionu destinaciju na svim inostranim forumima, na kojima smo bili pozvani da prenesemo svoja iskustva iz Srbije i sa tom praksom ćemo, zasigurno, nastaviti i u budućnosti.

Kako komentarišete novousvojeni Zakon o akcizi?

Akcizna politika je od suštinskog značaja za poslovanje duvanskih kompanija, kako u svetu, tako i u Srbiji. Imajući u vidu značajno učešće u budžetu poreskih zahvatanja na cigarete u Srbiji, akcizna politika na cigarete ima izuzetnu ulogu i za samu državu.

Smatramo da poslednja promena Zakona, usvojena pre svega par dana u Skupštini, predstavlja korak u dobrom smeru, jer se istom postupno približavamo EU u oblasti oporezivanja duvanskih proizvoda.

Dakle, dinamika daljeg usaglašavanja sa EU u naredne četiri godine je dobra. Svako dodatno povećanje novousvojenih stopa, odnosno kalendara, bi momentalno dovelo do pojave ilegalnog tržišta i, posledično, pada državnih prihoda. Samo bi se postigao kontraefekat, kako za industriju, tako i za samu državu.

Ono što je dodatni pozitivni element novousvojenog zakona jeste njegova predvidljivost u smislu akciznog kalendara, koji je definisan do 2016. godine. Na taj način smo u mogućnosti da planiramo svoje poslovanje u Srbiji u narednih nekoliko godina.

Da zaključim, iako predviđa ozbiljna povećanja akciznih stopa na svakih šest meseci, i to u naredne četiri godine, verujemo da je, na kraju dana, reč o dobrom Zakonu. Sada je od krucijalne važnosti, kako za državu, tako i za industriju, da se dogovoreni kalendar ispoštuje, jer bi bilo kakvo odstupanje od istog dovelo do distorzije tržišta, uz istovremeno smanjenje državnih prihoda od cigareta.

Ilegalna trgovina cigaretama je jedan od većih problema duvanske industrije. Na koji način se borite protiv ovakvih pojava i kakva je situacija u Srbiji na tom planu?

Imajući u vidu dimenziju ovog problema, kako u EU, tako i globalno, saradnja sa državama u kojima poslujemo je od suštinske važnosti. Svaka paklica cigareta koja je prodata izvan legalnih tokova je automatski gubitak za državni budžet. U tom smislu, kada govorimo o regionu Evrope, bitan korak za nas je bilo potpisivanje Sporazuma o saradnji sa Evropskom Komisijom 2010. godine, koji je predvideo proaktivnu i zajedničku borbu sa problemom nelegalne trgovine duvanskim proizvodima.

Ovaj Sporazum je izuzetan korak za BAT kao grupaciju, jer predstavlja značajan dodatak poslu kojem smo godinama unazad bili posvećeni i koji nastavljamo da radimo u globalnoj borbi protiv nelegalne trgovine. U Srbiji do skoro nismo imali većih problema kada su ilegalni proizvodi u pitanju.

Međutim, imajući u vidu da su se u toku ove kalendarske godine akcize, a posledično i cene povećale tri puta, odnosno čak 50 dinara u proseku, uz sveopšti pad kupovne moći stanovništva, došlo je do pojave jednog novog fenomena, a to je prodaja rezanog duvana na pijacama, ulicama, čak i preko interneta.

Ovakva prodaja rezanog duvana je protivna zakonima Republike Srbije, te apelujemo na nadležne državne organe da istu iskorene u najbržem mogućem roku. Protivzakonitom prodajom rezanog duvana gubimo, kako duvanska industrija, tako i državni prihodi, jer je reč o sivoj ekonomiji, koja je uzela popriličnog maha u poslednjih nekoliko meseci.

Poznajete EU, jer ste godinama radili na evropskim integracijama, doduše sa strane države. Koliko je Srbija uopšte usaglašena sa EU, kada su duvanski proizvodi u pitanju?

Iako postoje brojne predrasude i zablude, Srbija je, zapravo, u najvećem delu regulative, koja se tiče duvanske industrije, već usaglašena sa EU. U nekim oblastima, kao što je oglašavanje duvanskih proizvoda, ovde je regulativa čak i stroža nego što je to praksa u mnogim zemljama članicama EU.

I u oblasti akciza smo usklađeni sa EU, u pogledu mešovitog akciznog sistema, koji EU definiše, kao i po pitanju metodologije obračuna minimalne akcize. Ono gde je neophodno dalje usaglašavanje jeste pitanje iznosa same minimalne akcize, koja je u Srbiji, još uvek, daleko od minimalnih zahteva Unije. Novi Zakon o akcizama, o kojem sam već govorio, je upravo taj korak ka daljoj, postepenoj harmonizaciji sa EU i u ovoj oblasti.

U kojoj meri je primena Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu uticala na poslovanje Vaše kompanije i na promet duvanskih proizvoda?

Nesporno je da je novi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu imao određeni uticaj, ali uzrok tog pada su bili i drugi faktori, koji su se desili istovremeno, kao što su poskupljenje samih proizvoda, kao rezultat uvećanih akciznih opterećenja ili pad kupovne moći stanovništva. Veoma je teško reći koliko je zabrana pušenja procentualno uticala na taj pad tržišta.

Ono što želim da naglasim jeste da BAT nije protiv regulative. Naprotiv! BAT se uvek zalaže za balansiranu regulativu koja je, kao takva, sprovodiva u praksi.

Svedoci smo desetina zakona koji su se usvajali u našoj skupštini u poslednjih desetak godina, a koji nikada nisu ili su samo delimično implementirani. S tim u vezi, verujemo da je Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu dobar primer zakona koji daje balansirano rešenje, bez negativnih efekata na neke druge industrije.

Ako pogledate efekte totalnih zabrana pušenja na javnim mestima, mnogi primeri širom sveta pokazuju da čak ni najrigorozniji propisi nisu imali bilo kakav ogroman negativan efekat na prodaju duvanskih proizvoda.

Ipak, stvarni gubitnik ovakvih radikalnih rešenja u svim slučajevima je uvek bio ugostiteljski sektor, koji je beležio drastičan pad u prihodima, što je dalje rezultiralo povećanim stopama nezaposlenosti u tom sektoru. BAT, kao odgovorna kompanija, potpuno podržava zabranu pušenja u kulturnim, zdravstvenim i obrazovnim institucijama, javnom prevozu, ali po našem mišljenju se u drugim prostorima, kao što su ugostiteljski objekti, gde pretežno borave punoletna lica, mora pronaći kompromisno rešenje.

Pod kompromisom mislimo na uravnotežene propise, primenjive u praksi i koji će odgovarati potrebama i nepušača i pušača, a to je upravo relativno skoro usvojeni srpski zakon u ovoj oblasti.

Koje je Vaše mišljenje o najavi eventualnog dodatnog pooštravanja regulative u oblasti pušenja na javnim mestima?

Kao što sam već istakao, Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu predstavlja kompromisno rešenje, koje daje, prvenstveno, mogućnost izbora. Primera radi, na nivou EU još uvek ne postoji jedinstvena direktiva koja uređuje oblast pušenja na javnim mestima, te najveći broj zemalja članica EU, koje su takođe potpisnice Okvirne konvencije UN o kontroli duvana, ima zakone koji su manje ili više identični zakonu u Srbiji. Dakle, mi smo u ovoj oblasti usaglašeni sa EU. Ono što za nas, kao velikog investitora, predstavlja problem, jeste tendencija najava promena zakona svega godinu ili dve nakon stupanja na snagu postojećih zakona. To dosta govori i o nedovoljnoj predvidivosti regulatornog okruženja, koje je od suštinske važnosti za investitore.

Još jedan vrlo važan zakon koji ograničava rad duvanske industrije u Srbiji je Zakon o oglašavanju (duvanskih proizvoda). Koliko se taj zakon u Srbiji razlikuje od istih zakona u Evropi i kakve rezultate daje?

Srbija je u ovoj oblasti već godinama unazad restriktivnija čak i od mnogih država članica EU. Sa druge strane, nejasnoće pojedinih odredbi postojećeg zakona su ponekad unosile konfuziju na tržištu, jer nije postojala konzistentnost državnih organa u njihovom sprovođenju. Veoma smo zainteresovani za definisanje određenih spornih pitanja, sa kojima smo se suočavali prethodnih godina u ovoj oblasti.

Nacrt novog Zakona o oglašavanju, iako donosi dalje restrikcije u oglašavanju duvanskih proizvoda, daje naznake da će se ostvariti napredak u odnosu na aktuelni zakon, te da će se u njemu precizirati sva otvorena pitanja sa kojima smo se, kako država, tako i industrija, suočavali u praksi. Ovo će obezbediti predvidljivo okruženje, ali i jednake uslove poslovanja za sve duvanske kompanije.

Predvidljivo regulatorno okruženje, kao i konzistentnost državnih organa u sprovođenju regulative kada je reč o oglašavanju, predstavljaju preduslov za uspešno pozicioniranje svakog brenda, ne samo iz oblasti duvanske industrije.

Kakve poslovne rezultate beleži BAT u protekloj godini u Srbiji, a kakve na globalnom nivou? U kojoj se meri ekonomska kriza odrazila na poslovanje BAT-a u Srbiji i regionu?

Ekonomska kriza je imala nesumnjivog uticaja, kako u Srbiji, tako i globalno. Kad je reč o Srbiji, godinu na izmaku je obeležilo veliko povećanje akciza, a samim tim posledično i cena cigareta, što je u kombinaciji sa padom kupovne moći imalo, u određenoj meri, za posledicu da su se pojedini potrošači opredelili za pristupačnije proizvode. Ipak, sa pravom strategijom i fokusiranim portfolijom, spremno smo odgovorili na ove izazove, te možemo biti zadovoljni rezultatima u Srbiji u ovoj godini.

Globalno, poslovanje BAT-a ostaje izuzetno dobro i rezultati su veoma ohrabrujući, uprkos tome što je eksterno okruženje i dalje puno izazova, često nepredvidivih. To je još jedan dokaz ispravne i uspešne strategije naše Grupe.

Da li planirate nove investicije u Srbiji? U kojim segmentima poslovanja?

Naravno. S obzirom da konkurencija nikada ne spava, bilo bi naivno da planove pre realizacije iznesemo u medije. U svakom slučaju, javnost će blagovremeno biti obaveštena o istima, kada za to dođe vreme.

Osnova strategije razvoja Vaše kompanije na međunarodnom nivou su rast, produktivnost i odgovornost. Na koji način se to sprovodi u Srbiji?

Srbija se ne razlikuje od ostatka BAT sveta. Samim tim, svaka aktivnost koju planiramo mora biti u skladu sa našom globalnom i regionalnom strategijom. U svakom delu naše strategije postigli smo značajne rezultate u Srbiji. Naši globalni brendovi beležili su rast tržišnog učešća u ovoj godini u Srbiji, stvarajući veoma dobru osnovu za dolazeće godine, koje će sigurno biti dinamične.

Vaša kompanija ulaže značajna sredstva u projekte korporativne društvene odgovornosti i pomoći lokalnoj zajednici. Možete li navesti neke od najznačajnijih?

British American Tobacco je bio jedan od začetnika koncepta korporativno-društvenog poslovanja (CSR) u Srbiji. Zajedno sa još nekim društveno odgovornim kompanijama, BAT je osnovao Forum poslovnih lidera, vodeću CSR organizaciju u zemlji. Kao jasan dokaz naših CSR napora u Srbiji u prošlosti, BAT je dobio mnoge nagrade, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Realizovali smo brojne projekte do sada, od kojih bih želeo da istaknem nekoliko, za koje verujem da su napravili razliku, kako za lokalnu zajednicu, tako i za celu zemlju.

Kao prvo, već osam godina BAT nagrađuje najboljeg malog privrednika u Pčinjskom okrugu, gde se nalazi naša fabrika. U saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Regionalnom agencijom za razvoj preduzetništva i Udruženjem preduzetnika Vranja, BAT podržava najuspešnije male privrednike Pčinjskog okruga, sa namerom da dodatno podstakne privredni i društveni razvoj ovog dela Srbije, koji je, priznaćemo, nedovoljno razvijen. Još jedna kampanja na koju smo ponosni je Prevencija pušenja kod maloletnika, koja je dala odlične rezultate. Kao odgovorna duvanska kompanija, BAT se kategorično protivi pušenju kod maloletnih lica, jer verujemo da cigarete treba da budu dostupne isključivo odraslim pušačima, informisanim po pitanju negativnih efekata pušenja, koji imaju razvijenu svest o potencijalnim rizicima koje donosi pušenje.

Na osnovu toga, BAT je sproveo aktivnosti edukacije maloprodavaca kroz lični kontakt, štampao razne materijale, brošure i jedan od rezultata je da na skoro svakom kiosku u Srbiji možete videti nalepnicu «Ne prodajemo cigarete mlađima od 18 godina».

Pre par godina smo, u saradnji sa Beogradskom kulturnom mrežom, na Beogradskom Beer festu organizovali akciju – „Festival bez opušaka“. Cilj ove akcije je bio da se utiče na pušače da promene svoje ponašanje u vezi sa nesavesnim odlaganjem opušaka.

Meni lično, najdraža je bila prošlogodišnja donacija dva stana u vrednosti od 80.000 EUR, socijalno najugroženijim porodicama nakon zemljotresa u Kraljevu. I u budućnosti ćemo, u skladu sa svojim mogućnostima, nastaviti da ulažemo u zajednicu u kojoj živimo i radimo.

Šta očekujete od Vlade, u smislu unapređenja poslovnog ambijenta u narednoj godini?

Za svakog investitora, predvidivost regulatornog okruženja, te politička i makroekonomska stabilnost jedne zemlje su od krucijalne važnosti. Stoga, upravo na tom polju očekujemo dalji progres od strane Vlade Srbije u narednoj godini. To podrazumeva strukturne reforme, novi aranžman sa MMF-om, transparentnost ukupnog poslovnog ambijenta, dalje eliminisanje nepotrebne birokratije na svim nivoima, nastavak borbe protiv korupcije, dobijanje datuma za početak pregovora sa EU. Svesni smo da je to lako reći, ali veoma teško sprovesti u praksi. Pa ipak, svaki potez Vlade u narednoj godini, koji bude išao u ovom smeru, imaće našu apsolutnu podršku i biće dodatni korak koji će predstaviti Srbiju kao atraktivnu investicionu destinaciju.

Kakve su Vaše prognoze poslovne klime za 2013. godinu?

Imajući u vidu krizu u kojoj se nalazi evro zona, a koja se odražava i na našu privredu, ne treba gajiti nerealna očekivanja. Stoga, fokus treba da bude na rastu društvenog bruto proizvoda, držanju inflacije u projektovanim okvirima, smanjenju budžetskog deficita, te stope nezaposlenosti, kao i obuzdavanju prevelike volatilnosti domaće valute.

Kada biste bili u mogućnosti, šta biste promenili u svojoj dosadašnjoj karijeri?

Sigurno dosta toga. Bez dileme, i pored uspeha koje sam imao u dosadašnjoj karijeri, mnogo više sam naučio iz neuspeha. To je slično kao i u sportu. Pa ipak, kao što je Čerčil jednom rekao, ukoliko smo razapeti između prošlosti i sadašnjosti, treba da shvatimo da smo upravo izgubili budućnost. Stoga mi je bitno da sam i iz grešaka, koje sam nesumnjivo imao u prethodnom periodu na odgovornim pozicijama, izvukao važne pouke za budućnost.

Da li ste Vi pušač?

Da. Dunhill, naravno.

Na koji način provodite svoje slobodno vreme? Imate li neka omiljena mesta? Hobi?

I pored BAT-a, odnosno svih profesionalnih asocijacija u kojima sam trenutno angažovan, najvažnija „funkcija” koju imam je definitivno uloga supruga, odnosno tate dva dečaka. S obzirom da sam, pre dva meseca, po drugi put postao otac, pravo slobodno vreme je zaista teško pronaći. Trudim se da svaki slobodan trenutak provedem sa porodicom, odnosno bliskim prijateljima. Volim da odem na Zvezdine košarkaške utakmice, vikende volimo da provedemo negde u prirodi, najčešće na Kosmaju. Obožavam i skijanje, mada će ove godine, s obzirom na nedavno „pojačanje” u porodici, biti teško izvodljivo porodično, eventualno će to biti neki produženi ski vikend sa prijateljima.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista