Početna > Izdanja > Broj 056 > Giganti menadžmenta - Harley Davidson

Giganti menadžmenta

Harley Davidson

Verovatno najpoznatiji motocikl na svetu

Wiliam S. Harley i Arthur Davidson

110 godina slobode

Harley Davidson motor je postao američka ikona. Prepoznatljiv širom sveta, to je simbol američke inventivnosti, bahatog individualizma i pionirskog duha. Ironično je da ono što će postati jedan svetski najveći i najprepoznatljiviji proizveden motor, u stvari je stvoreno iz čiste i proste lenjosti.

Krajem veka, novi izum se širio kroz Ameriku - bicikl. Ovo čudo na dva točka omogućilo je pojedincima da putuju brže i to brže nego ikada ranije, pa su milioni njih krenuli u istraživanje zemlje vrteći pedale.

Ali ovo nije bilo dovoljno za dvadesetjednogodišnjeg crtača William S. Harleya i dvadesetogodišnjeg modelara Arthura Davidsona. Godine 1901, ova dva prijatelja iz detinjstva krenula su sa namerom da „oduzmu posao biciklizmu“. Njihov san je bio da naprave motorizovani bicikl, koji će omogućiti ljudima da putuju pouzdano i onoliko brzo koliko im tehnologija tog vremena dozvoljava.

Godine 1901, William S. Harley, star 22 godine, nacrtao je plan za malu mašinu

sa prenosom od 7.07 kubnih inča (116konjskih snaga) i četvoroinčni (102mm) zamajac.

Mašina je bila dizajnirana za upotrebu na regularnoj bicikli sa pedalama. Tokom sledeće dve godine, Harley i njegov prijatelj iz detinjstva, Arthur Davidson, radili su na svojoj motornoj bicikli, koristeći Milwaukee mašinsku radionicu na severu grada, u kući njihovog prijatelja Henrija Melka. Završena je 1903. godine, uz pomoć Arthurovog brata, Waltera Davidsona. Nakon testiranja snage, Harley i braća Davidson su otkrili da ne mogu da se popnu na brda oko Milwaukeea bez upotrebe pedala. Brzo su opisali svoj prvi motorni bicikl kao vredno iskustvo u učenju.

Posao je odmah započet na novoj i poboljšanoj mašini druge generacije.

Ovaj prvi pravi Harley-Davidson motor je imao veću mašinu, od 24.74 kubna inča (405 kubna centimetra) sa 9.75 inča (25 cm) zamajaca, koji su težili 28 funti (13kg). Napredan ram na ovoj mašini bio je sličan Milwaukee Merkel motoru iz 1903. (dizajniranom od straneJosepha Merkela, kasnije poznat kao Flying Merkel). Veća mašina i dizajn krivog rama izdvojio ga je iz kategorije motorizovanih bicikli i pomogao je pri definisanju šta moderan motor treba da ima u godinama koje dolaze.

Dečaci su dobili pomoć oko veće mašine od pionira motora Olea Evinrudea, koji je tada pravio mašine na gas, sopstvenog dizajna, za automatsku upotrebu u Milwaukee's Lake ulici.

Prototip novog krivog rama Harley-Davidsona od 10x15stopa (3.0mx4,6m) stajao je u Davidsonovim porodičnom dvorištu. Većina glavnih delova, međutim, bila je napravljena svuda, uključujući i neke napravljene u West Milwaukee železnici, gde je najstariji brat William A. Davidson radio kao čuvar sobe sa alatom.

Ovaj prototip mašine je stavljen u funkciju 8. septembra 1904, kada se takmičio u Milwaukee moto trci, koja se održavala u State Fair Parku. Vozio ga je Edward Hildebrand i zauzeo je četvrto mesto. Ovo je prvo dokumentovano pojavljivanje Harley-Davidson motora u istorijskim podacima.

U januaru 1905, pojavila se mala reklama u Automobile and Cycle Trade žurnalu, u kojoj se nudio na prodaju samo Harley-Davidson motor za „uradi sam“.

Do aprila, kompletni motocikli su se prozvodili, u veoma ograničenim količinama.

Te godine, prvi diler Harley-Davidsona, Carl H. Lang iz Čikaga, prodao je tri motora od desetak napravljenih u Davidsonovoj garaži. (Nekoliko godina kasnije, ta garaža je trebalo da bude preneta u fabriku u Juneau Aveniji, gde bi decenijama stajala kao podsetnik na kompanijine skromne početke. Nažalost, prvu garažu su slučajno uništili preduzimači početkom sedamdesetih godina, tokom čišćenja dvorišta fabrike).

Godine 1906, Harley i braća Davidson su izgradili svoju prvu fabriku u Chestnut ulici (kasnije Avenija Juneau). Ova lokacija je i danas korporacijsko sedište Harley-Davidsona. Prvo postrojenje u Aveniji Juneau bilo je jednospratna, drvena građevina na 40x60 ft (12x18m). Kompanija je te godine proizvela oko 50 motocikala.

Godine 1907, William S. Harley je diplomirao na Univerzitetu Wisconsin-Madison i dobio zvanje mašinskog inženjera. Te godine, na fabrici je izgrađen još jedan sprat, a kasnije je urađena i fasada od cigle bledo žute boje. Sa novim objektom, i proizvodnja je te godine porasla na 150 motocikala. Kompanija je tog septembra i zvanično postala korporacija. Nekako u to vreme, počeli su da prodaju svoje motore policijskim odeljenjima, koje je od tada postalo veoma bitno tržište za njih.

Poslovanje Harley-Davidsona 1911.

Do 1911., oko 150 proizvodnji motora je već postojalo u SAD, mada je samo nekolicina njih „preživela“ drugu deceniju XX veka.

Godine 1911. je uveden unapređen V-Twin model.

Nakon 1913. godine, većina motora koje je proizveo Harley-Davidson bili su V-Twin model.

Do 1913. godine, fabrika od žute cigle je srušena, a na tom mestu je sagrađena nova petospratna građevina, od armiranog betona i crvene cigle. Započeta 1910. godine, fabrika od crvene cigle, sa mnogim dodacima, zauzela je dva bloka duž Juneau Avenije i iza ugla u 38. ulici.

Uprkos konkurenciji, Harley-Davidson je napredovao i do 1914. godine je već dominirao na moto trkama. Proizvodnja je, te godine, skočila na 16,284 motora.

Prvi svetski rat

Godine 1917. SAD su ušle u I svetski rat i vojska je zahtevala motore u ratne svrhe. „Harlije“ je vojska već koristila u ekspediciji Pančo Vila, ali I svetski rat je bio prvi put da su motori korišćeni u borbene svrhe. Harley-Davidson je tokom I svetskog rata vojsci obezbedio 15 000 mašina.

1920e

Do 1920, Harley-Davidson je postao najveći proizvođač motora na svetu. Njihove motore su dileri prodavali u 67 zemalja sveta. Proizvodnja je iznosila 28,189 komada.

Godine 1921, motor Harley-Davidson, koga je vozio Otto Walker, bio je prvi motor koji je pobedio u trci, u prosečnoj brzini od preko 100 mph (160 km na sat).

Velika depresija

Velika depresija je počela nekoliko meseci nakon što su izbacili model od 45 kubnih inča. Proizvodnja Harley-Davidsona je pala sa 21.000 u 1929. godini, na samo 3,703 u 1933. Uprkos poražavajućim ciframa, Harley-Davidson je ponosno otkrio svoju novu liniju za 1934. sa Art Deco stilom.

Kako bi prevazišla sećanje na veliku depresiju, kompanija je izgradila industrijsko postrojenje, bazirano na motorima njihovih motocikala. Takođe su dizajnirali i dostavno vozilo na tri točka, koje se proizvodilo sve do 1973. godine.

Drugi svetski rat

Harley-Davidson, jedan od dva proizvođača motocikala u Americi, koji je preživeo Veliku depresiju, ponovo je proizvodio veliki broj motora za potrebe američke vojske u II svetskom ratu i posle toga nastavio civilnu proizvodnju, proizvodeći širok spektar V-Twin modela, koji su bili uspešni na trkama i u privatnoj upotrebi.

Više od 90,000 vojnih motora je proizvedeno, uglavnom WLA i WLC (kanadske verzije), a mnogi za potrebe saveznika.

Harley-Davidson je dobio dve „E“ nagrade vojne mornarice, jednu 1943, a drugu 1945. godine, koje su kompaniji uručene za izuzetnost u proizvodnji.

Mali „Harliji“: Hummer i Aermacchi

U sklopu posleratnog oporavka, Harley-Davidson je počeo dizajniranje malog nemačkog motora, DKW RT 125, koji su adaptirali, proizveli i prodavali od 1948. do 1966. Napravljeni su razni modeli, uključujući Hummer, od 1955. do 1959. U velikoj Britaniji je BSA preuzela isti dizajn kao osnovu za njihov BSA Bantam.

Harley-Davidson je u potpunosti preuzeo kontrolu nad proizvodnjom Aermacchi motora 1974. i nastavio proizvodnju motora sve do 1978. godine, kada su prodali postrojenje Cagivi.

Ukaljan ugled

Godine 1952, nakon njihove aplikacije američkoj carinskoj komisiji, za 40% poreza na uvezene motore, Harley-Davidson je optužen za restriktivno poslovanje.

Godine 1969, American Machine and Foundry (AMF) je kupio kompaniju, proizvodnju i prepolovio radnu snagu. Rezultat ove taktike bio je štrajk radnika i lošiji kvalitet motora. Motocikli su bili skuplji, ali inferiorniji u performansama, upravljanju i kvalitetu u odnosu na japanske motore. Opali su i kvalitet i prodaja, a kompanija je zamalo bankrotirala. Imenu Harley-Davidson su se rugali govoreći Hardley-Ableson (jedva sposoban), Hardley Driveable (jedva se vozi) i Hogly Ferguson, a nadimak Hog je postao pežorativan.

Godine 1977, nakon uspešne proizvodnje Liberty Editiona, u čast dvestote godišnjice Amerike 1976, Harley-Davidson je proizveo jedan od svojih najkontroverznijih motora, Harley-Davidson Confederate Edition.

Restruktuiranje i oživljavanje

Godine 1981, AMF je prodao kompaniju grupi od trinaest investitora, na čelu sa Vaughn Bealsom i Willie G. Davidsonom za 80 miliona dolara. Investitor je bio strogo kontrolisan sistemom zvanim – tačno na vreme.

U ranim osamdesetim, Harley-Davidson je tvrdio da su japanski proizvođači motocikala u takvom obimu, da su pretili da ugroze domaće prizvođače.

Nakon istrage koju je sprovela Američka međunarodna komisija za trgovinu, predsednik Regan je 1983. godine povećao za 45% tarife na uvoz motocikala sa kapacitetom motora preko 700cc. Harley-Davidson je kasnije odbacio ponuđenu pomoć od strane japanskih prizvođača motocikala.

Umesto da se utrkuju sa Japancima, novi menadžment je odlučio da iskoristi “retro”stil mašinu, izgradivši motocikl koji je namerno po izgledu ličio na njihove ranije mašine, ali koje su prilagođene novim vlasnicima u to vreme.

Kao odgovor na mogućnost gubljenja tržišta motocikala u vreme baby-booma,

Harley-Davidson je kupio luksuznu liniju domaće proizvodnje auotomobila Holiday Rambler 1986 godine. Godine 1996, kompanija je prodala Holiday Rambler Monaco Coach korporaciji.

„Sturgis" model, koji se razmetao dvostrukim kaišem na motoru, bio je predstavljen. Godine 1990, sa uvođenjem „Fat Boy”, Harley je ponovo postao

lider na tržištu u prodaji motocikala teške kategorije (preko 750 kubika).

U 2000, Ford Motors kompanija je dodala Harley-Davidson Fordovoj F seriji F150 linije, zajedno sa logom Harley-Davidson.

Ovaj kamion Super Cab je bio proglašen za model godine 2000. Godine 2001. Ford ga je zamenio kamionom koji se zvaoSuper Crew.Godine 2002, Ford je dodao motor sa posebnim punjenjem (5,4L) koji je proizvodio do 2003.

Godine 2003. model je imao bedževe, kojima je proslavljena 100. godina obe kompanije.

Godine 2004. Ford/Harley kamion je zamenjen sa Super –Duty, koji se proizvodio sve do 2009. godine.

Ford se, takođe, vratio proizvodnji Harley- Davidson serije F-150, koji je bio model godine 2006.

Ford F-150 Harley Davidson je nastavio da se proizvodi, kao model godine za 2013.

Gradnja Harely-Davidson muzeja u Menomonee Valley je počela sa 75 miliona dolara, na 130,000 kvadratnih stopa (12,000 metara kvadratnih) 1. juna 2006. godine. Otvoren je 2008. i sedište je velike kolekcije istorijskih motora i korporativne arhive, zajedno sa restoranom, kafićem i mestom za sastanke.

Brend kultura

Prema skorašnjoj Harley-Davidson studiji, 1987. godine svi Harley vozači su bili ispod 35 godina starosti. Danas, samo 15% kupaca su ispod 35, a u 2005. prosečni broj godina porastao je na 46.7.

Zarada prosečnog Harley-Davidson vozača se povećala takođe. Godine 1987. prosečna zarada vozača bila je 38,000 dolara. Do 1997. godine se čak više nego udvostručila na 83,000 dolara.

Harley -Davidson privlači lojalno društvo licenciranim Harley-Davidson logom, koji se računa kao 5% neto prihoda kompanije (41 milion u 2004.) Harley-Davidson oprema mnoge američke policijske snage svojim motorima.

Harley-Davidson motori su povezivani sa podkulturom motorista, moto klubovima i Outlaw moto klubovima…

Poreklo nadimka „Hog“

Početkom 1920. tim dečaka, uključujući Raya Weishaara, koji su postali poznati kao „hog dečaci“, konstantno je pobeđivala na trkama. Grupa je imala živo prase kao maskotu. Nakon pobede, oni bi stavili prase na njihov Harley i izvozili pobednički krug. Godine 1983, Motor Company je oformila klub vlasnika, preuzimajući već ustaljeni nadimak i pretvarajući „hog“ u akronim HOG, za Harley Owners Group. Harley-Davidson je pokušao da zaštiti znak „hog“ ali je izgubio slučaj protiv nezavisnog Harley-Davidson specijaliste The Hog Farm of West Seneca, NY, 1999. godine, kada je žalbeno veće presudilo da je termin „hog“ postao generički termin za velike motore i da, samim tim, ne može biti zaštićen kao zaštitni znak.

Avgusta 15. 2006. godine, Harley Davidson Inc. je promenila svoj NYSE symbol iz HDI u HOG.

Grupa vlasnika Harleya

Harley-Davidson je osnovao the Harley Owners Group (HOG) 1983, izgrađenu na snažnoj lojalnosti i bratstvu među Harley-Davidson entuzijastima, kao način da se promoviše ne samo proizvod, već i način života. HOG je služio i da stvori nove prihode za kompaniju, proizvodnjom robe koja je nuđena članovima kluba, koji je brojao više od milion ljudi. Drugi brendovi motora, kao i drugi brendovi van motociklizma, pokušali su da imitiraju Harley-Davidsonov uspeh, stvarajući marketinške klubove koje je finansirala fabrika. Članovi HOGa su obično trošili 30% više nego drugi vlasnici Harleya na odevanje i neke sponzorisane događaje.

Godine 1991. Hog je postao internacionalni, sa prvom zvaničnom evropskom Hog trkom u Cheltenham, Engleska.

Danas, više od milion članova i više od 1400 odseka širom sveta čine Hog najvećom sponzorisanom moto organizacijom na svetu.

Hog privilegije uključuju: organizovane grupne vožnje, ekskluzivne proizvode i popuste, popuste na osiguranje i HOGTales novine.Jednogodišnje članstvo se dobija kupovinom novog, neregistrovanog Harley-Davidsona.

Godine 2008. Hog je slavio 25 godina postojanja zajedno sa Harleyevim 105. rođendanom u Milwaukee Wisconsin.

Dvorana slavnih

Zato što su William S. Harley, Arthur Davidson, William A. Davidson i Walter Davidson, Sr. koristili i verovali u H-D proizvode i oslanjali se na posvećenost svojih radnika, ova četiri čoveka su smeštena u Dvoranu slavnih.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista