Početna > Izdanja > Broj 056 > Ambasador - Češka

Ambasador

Češka

Njena ekselencija gospođa Hana Hubáčková, ambasadorka Češke u Srbiji

Republika Češka

Češka je postala nezavisna država u januaru 1993. godine, nakon raspada Čehoslovačke. Pre Drugog svetskog rata, Čehoslovačka je bila jedna od deset država na svetu sa najrazvijenijom industrijom i jedina zemlja centralne Evrope koja je ostala demokratska do 1938. godine.

Prestonica Češke, Prag, stara je više od 1000 godina i ima bogatu istorijsku arhitekturu različitih stilova. Zbog toga, grad je postao omiljeno mesto mnogih filmskih producenata.

Proizvodnja je i dalje glavna privredna aktivnost, naročito proizvodnja automobila, mašinskih alata itehničkih proizvoda. Industrije gvožđa i čelika su važne u Moravskoj, na istoku zemlje. Glavni usevi su kukuruz, šećerna repa, krompir, pšenica, ječam i raž.

Brda i planine prekrivaju oko 95% zemlje – idealna je za skijanje, planinski biciklizam i planinarenje. Divlji vepar i lisice se u šumama mogu naći u izobilju.

Češka proizvodi svetski poznata piva,a među njima je i Pilsner. Vino se proizvodi u južnim regionima Moravske i u jednom delu Bohemije.

Rekordnih 900 izvora osigurali su državi izuzetnu količinu mineralne vode.

Tradicionalno jelo je „knedlíky“, vrsta knedli, napravljene od krompira ili hleba.

Češka je pluralistički, višepartijska parlamentarna demokratija, članica Evropske unije, NATO-a, OECD-a, OSCE-a, saveta Evrope i Visegrád grupe.

Imali smo veliku čast da razgovaramo sa Njenom ekselencijom gospođom Hanom Hubačkovom, ambasadorkom Češke republike u Srbiji.

1.Vaša ekselencijo, možete li nam reći nešto o Vašim utiscima o Srbiji i njenom glavnom gradu?

Smatram Srbiju zemljom darovanom talentovanim i dinamičnim ljudima, koji su posvećeni svojoj zemlji, koji se na veoma pošten način bore sa svakodnevnim problemima i koji naporno rade, kako bi učinili Srbiju dobrim mestom za život za sve stanovnike.

Beograd je bučan grad, sa mnogo svakodnevnih dešavanja. Svojom bogatom kulturom, istorijom i mnogobrojnim atrakcijama prijatan je i zanimljiv grad za posetu i život.

2.Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kakva je Vaša diplomatska karijera bila pre toga?

U Srbiji sam na poziciji ambasador Češke već više od 4 godine i to je posao koji me ispunjava. Uvek je dobro kada možete da vidite rezultate svog rada. Pre nego što sam postavljena na ovo mesto, bila sam na različitim pozicijama u Ministarstvu inostranih poslova u Pragu. Takođe sam bila i ambasador u Mađarskoj, radila sam kao diplomata u našoj ambasadi u Belgiji, kao i u Češkoj delegaciji u NATO-u.

Češka je gotovo u potpunosti okružena planinama (osim na jugu, prema Austriji i Slovačkoj). Planine predstavljaju prirodnu granicu sa Nemačkom i Poljskom.

3.Kakvi su diplomatski odnosi između naše dve zemlje bili u prošlosti, a kakvi su danas?

Naši odnosi su oduvek bili bliski. Pogledajte samo sve događaje koji su nas povezali u 20. veku. Čak i u teškim vremenima, naši ljudi su pokazali iskreno interesovanje za sudbinu i jednih i drugih. Moja zemlja teži da doprinese miru i stabilnosti u ovom delu Evrope. Ekonomski napredak je neodvojivi deo toga. Zato mi i želimo da razvijemo naše odnose na svim poljima.

U skorije vreme, težnje Srbije da se priključi Evropskoj uniji otvorile su nove prostore za našu saradnju. Mi sledimo te prostore, kroz blisku povezanost sasrpskim vlastima, koje veruju da naše iskustvo može biti od pomoći za sve što čeka Srbiju u narednim godinama.

Češka zastava se sastoji od crvene, plave i bele boje. Boje predstavljaju sledeće: crvena (krv prolivena za slobodu), plava (imperijalizam i suverenitet) i bela (tradicionalna bohemska boja, a takođe predstavlja i nebo).

4.Ekonomske veze između Češke i Srbije se konstantno razvijaju u poslednjih deset godina. Možete li nam reći nešto više o ekonomskoj razmeni i na koji način se ona može unaprediti?

Istina je da je u poslednjih deset godina promet u trgovinskoj razmeni dobara između naših država porastao za više od pet puta. Samo u prošloj godini porast je bio 49%, sa ukupnim iznosom koji je dostizao 584 miliona evra. Vrednost češkog izvoza u Srbiju je bila 390 miliona evra, a Srbija je izvozila u našu zemlju robu u totalnoj vrednosti od 193 miliona evra.

Srpsko tržište je na 29. mestu po važnosti za češke izvoznike, a za srpske izvoznike češka je na 20. mestu. Verujemo da su ove cifre još uvek daleko od punog potencijala naših privreda.

Naše ekonomske veze uglavnom se sastoje iz čiste trgovine, ali bi trebalo da insistiramo na razvoju dubljih oblika saradnje, bilo da su to investicije, zajednička ulaganja ili saradnja na poljima tehnologije i nauke.

Češka je poznata po mnogobrojnim banjama, naročito duž granice sa Saksonijom (Nemačka). Najpoznatije su Karlove Vari (Karslbad), Františkovy Láznĕ (Franzesbad) i Teplice (Teplitz). Ima više od 2000 zamkova i ruševina zamkova, što je gotovo najveći broj na svetu (posle Belgije i Francuske).

5.Kada govorimo o investicijama, koliki je ukupan iznos čeških investicija u Srbiji i u kojim oblastima?

Po našim podacima, ukupan iznos čeških investicija u Srbiju tokom poslednjih pet godina je 17,5 miliona evra. Najveća je bila investicija češke kompanije MITAS, vlasnika fabrike guma u Rumi. Druge investicije su uglavnom iz energetskog sektora (grejanje, obnovljivi izvori energije)

6.Prema Vašem mišljenju, kakvi su budući planovi za investiranje u Srbiju i kako ekonomska kriza utiče na te planove?

Trenutno ima nekoliko investicionih projekata u pripremi, vezanih uglavnom za energetski sektor. Posebna pažnja je usmerena na obnovljive izvore (naročito na male hidroelektrane i biomase), ali takođe i na tradicionalna fosilna goriva. Jasno je da ekonomsko usporavanje Evrope utiče i na te planove.

Kao i druge, češke kompanije su možda i pažljivije po pitanju investicionih planova van zemlje i detaljnije proučavaju celokupne uslove pod kojima treba da dođu sa svojim investicijama. Stabilno i jasno poslovno okruženje igra glavnu ulogu prilikom donošenja odluka. Što se Srbije tiče, mi znamo za ozbiljnu zainteresovanost za Češku i snažno podržavamo to.

Češka je druga najbogatija zemlja u istočnoj Evropi, posle Slovenije.

7.Kakva je situacija sa srpskim investicijama u Češkoj?

Nažalost, nema nijedne velike srpske investicije. Sa druge strane, primetila sam da su se neki uslužni poslovi u skorije vreme otvorili u Pragu, čiji su vlasnici srpskog porekla.

8.Kako vidite evrointegracije Srbije u budućnosti i da li će, nakon što se priključi Evropskoj uniji, po Vašem mišljenju, postati privlačnija za investitore, ne samo iz Češke, već i iz drugih zemalja?

Priključenje Evropskoj uniji za svaku državu je po definiciji dugotrajan proces, koji se sastoji iz nekoliko jasno određenih nivoa. Reći ću vam naš slučaj. Kandidovali smo se 1996. godine, a ispunili celokupan proces, postavši članica Evropske unije, tek 2004.

Srbija je na dobrom putu. Ima iskusne ljude, ustanovila je administrativne i koordinacione strukture i pokazuje potrebnu političku volju da nastavi dalje. Ako Srbija nastavi da se fokusira na ono na šta treba, ne vidim razlog da ne uspe da ispuni sve kriterijume za prihvatanje.

Pridruživanje Evropskoj uniji je, naravno, jak signal za moguće inostrane investitore. Uključivanje na međunarodno tržište donosi ogroman broj mogućnosti. Siguran sam da će Srbija, sa tradicionalnom industrijom i potencijalom, sa kvalifikovanom radnom snagom, postati logična meta inostranih investitora. Veći broj njih se može očekivati čak i pre zvaničnog priključenja Evropskoj uniji.

9.Šta mislite o budućnosti Evropske unije?

Ja sam optimista. Evropska unija ja postala najvažniji evropski projekat posle Drugog svetskog rata, projekat koji je doneo stabilnost i napredak mnogim evropskim narodima, uključujući i moj. Naravno, mnogi su uvideli da trenutne poteškoće fiskalne i ekonomske prirode, koje utiču na Evropsku uniju, nisu od male važnosti. Mi, celokupna Evropska unija, smo na kritičnoj raskrsnici. Trenutno se radi na budućnosti Evropske unije - budućnosti kojoj Srbija pripada takođe.

Evropska unija je do sada uspevala da nađe rešenja za mnogobrojne izazove s kojima se susrela u istoriji. I možemo primetiti političku posvećenost i volju sa svih strana da se nađe pravo rešenje za sve krize, sa kojima se susrećemo sada.

10.Kakva je saradnja između naše dve zemlje u oblasti kulture?

Trebalo bi mi mnogo vremena i prostora da sumiram sve kulturološke veze moje i vaše zemlje tokom poslednjih nekoliko decenija, od kinematografije do moderne umetnosti i dizajna. Saradnja je intenzivna i naša ambasada pokušava da pomogne koliko god može, time što omogućava kulturološke razmene i predstavlja češku kulturu ovde.

Mnogi srpski umetnici su studirali u našoj zemlji, neki od njih čak i uz stipendije naše vlade. Postoje redovni kontakti između umetnika, galerija i pozorišta. Direktor Jiří Menzel, poznata ličnost ovde u Srbiji, je čest gost Narodnog pozorišta u Beogradu. Direktor pozorišta, gospodin Božidar Đurović, je veliki promoter češke kulture. Češke i srpske knjige se prevode i objavljuju u obe zemlje. Srpske ličnosti su nagrađene Gratias Agit nagradom, posvećenoj onima koji sjajno rade na promociji češke kulture u inostranstvu. Fakultet za češki jezik pri Beogradskom univerzitetu ima sve više i više prijava za studije iz godine u godinu. Ovo je samo kratak osvrt na nešto što je ponekad nevidljivo, ali se dešava u češko-srpskom kulturnom domenu.

Prag je glavni i najveći grad u Češkoj. On je četrnaesti po veličini grad u Evropskoj uniji. Takođe je i istorijska prestonica Bohemije. Smešten je na severozapadu zemlje, na reci Vltavi, i ima oko 1,3 miliona stanovnika. Prag je politički, kulturni i ekonomski centar centralne Evrope poslednjih 1100 godina, od kako postoji. Osnovan u periodu romanike i razvijajući se tokom gotske i renesansne ere, Prag nije bio samo prestonica Češke, već i središte dvojice Svetih Rimskih imperatora i, samim tim, prestonica Svetog Rimskog carstva. Bio je i važan grad Habsburške monarhije i Austrougarskog carstva, a nakon Prvog svetskog rata postao je glavni grad Čehoslovačke. Grad je igrao glavnu ulogu u protestantskoj reformi, Tridesetogodišnjem ratu i u istoriji 20. veka, tokom dva svetska rata i posleratne komunističke ere.

11. Kada imate slobodnog vremena, kako ga provodite u Beogradu? Da li imate neko omiljeno mesto koje volite često da posećujete?

Kada mi neko dolazi u posetu, uglavnom, priznajem, obilazimo poznate atrakcije Beograda, kao što su Kalemegdan, Terazije ili Skadarska ulica. Takođe, mnogo volim Narodno pozorište. Kada imam malo više vremena tokom vikenda, trudim se da napustim prestonicu i vidim vašu prirodu i selo. Bila sam na mnogim mestima, ali čak i posle četiri godine, ima još mnogo toga da se vidi.

12. Kada napustite Srbiju, koja će Vam biti omiljena uspomena na vreme provedeno u našoj zemlji?

Sa zadovoljstvom ću pamtiti mnoge ljude sa kojima ću, nadam se, da ostanem u kontaktu gde god da odem.

Pivo u Češkoj ima dugo očuvanu istoriju. Prva pivara je postojala davne 1118. godine. Grad Brno je imao pravo da pravi pivo još u 12. veku, a dva grada, koja se najčešće povezuju sa češkim pivom, PlzeňiČeské Budějovice (Pilsen and Budweis na nemačkom), imala su pivare u 13. veku. Češka ima najveću konzumaciju piva po glavi stanovnika na svetu. Najpoznatije marke češkog piva (i ujedno one koje se najviše izvoze) su Pilsner Urquell, koji je prvi svetski pilsner i bledo svetlo pivo, kao i Budweiser Budvar (u nekim zemljama poznat kao Budějovický BudvariliCzechvar). Druge poznate marke su:Velkopopovický Kozel,Gambrinus,Radegast,Staropramen,Krušovice,Starobrno,Bernardi Svijany.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista