homepage_name! > Izdanja > Broj 038 > Intervju - Mette Kjuel Nielsen

Njena Ekselencija Mette Kjuel Nielsen, ambasadorka Danske u Srbiji

Intervju

Danska je skandinavska zemlja u severnoj Evropi. Zemlja Danska, zajedno sa Grenlandom i Farskim ostrvima čini Dansku. Danska je ustavna monarhija sa parlamentarnim sistemom vlasti.
Danska je najstarija monarhija na zapadu i sve do 19. veka kontrolisala je celu severnu Evropu i bila veoma važna sila!
Vikinzi su u davna vremena osvojili Englesku i Normandiju. Veoma davno, Danska je pod svojom vlašću imala Island, Švedsku i Norvešku, ali je u 20. veku izgubila sve ove teritorije.
Danska je mala zemlja, koja ima zamkove, koji se najbolje mogu opisati kao magični, a ova zemlja sirena i Vikinga ima i divna peciva i lepe plaže.
Kopenhagen je uspešan kosmopolitski glavni grad, koji se nalazi na ostrvu Zeland. To je grad koji se može pohvaliti uzbudljivim životom, a takođe je centralni deo međunarodnog saobraćaja i biznisa.
Danska, sa mešovitom tržišnom ekonomijom i obimnom državnom socijalnom brigom, rangirana je na najvišem nivou ravnopravnosti prihoda u svetu.
Danska se često rangira i kao najsrećnija i najmanje korumpirana zemlja na svetu.
Nacionalni jezik je danski, koji je usko povezan sa švedskim i norveškim, sa kojima deli jake kulturne i istorijske veze.
Danska je članica Evropske unije od 1973, iako se nije pridružila Evrozoni. Danska je jedna od osnivača NATO-a i OEBS-a.



Imali smo veliku čast da razgovaramo o ovoj čarobnoj zemlji sirena i Vikinga sa Njenom Ekselencijom Mette Kjuel Nielsen, ambasadorkom Danske u Srbiji.

Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu?

Od prvog dana se osećam veoma dobro zbog toga što živim u Srbiji i u Beogradu. I osećam se dobrodošlo. Ljudi su prijatni i topli, uvek postoje novi delovi i mesta za otkrivanje i kao diplomati mi nijednog trenutka nije bilo dosadno od kada sam ovde.

Koliko dugo ste u Beogradu? Kakav je bio Vaš prvi utisak o našoj zemlji kada ste stigli, a kakvi su utisci sada?

Vreme leti kada uživate! Ovde sam skoro četiri godine. I toliko toga se desilo u ovom periodu. Posebno bih naglasila izbore 2008. koji su otvorili političku scenu i pokazali fokusiranost na put ka članstvu u Evropskoj uniji. Za mene je izgledalo kao da nade i vizije promena iz 2000. konačno imaju priliku da se realizuju. Izbori 2008, evropski orijentisana vlada i tekuće promene političke scene su bile pozitivne. Srbija je postala partner na kog treba računati, a ne izražavati zabrinutost za nju.


Možete li nam reći nešto više o svojoj diplomatskoj karijeri pre akreditacije u Srbiji?

Na neki način sam se bavila Balkanom iz različitih uglova poslednjih dvadeset godina. Došla sam u Srbiju sa položaja šefa Odeljenja za Rusiju, Istočnu Evropu, Kavkaz, Centralnu Aziju, zapadni Balkan, OEBS i Savet Evrope. Ja sam bila na tom položaju, kada je Danska poslednji put predsedavala EU, sa svim izazovima koji su se podrazumevali, uključujući i pomoć, kako bi se osiguralo proširenje za zemlje zapadnog Balkana, koje se pominju u konačnom zaključku u decembru 2002, kada je veliko proširenje EU (peto proširenje) dogovoreno.
Jedan od mojih neobičnijih, ali veoma zanimljivih odgovornosti je zaduženje za ponovnu sahranu majke poslednjeg cara, Marije Fjodorovne, danske Princeze (Dagmar), koje je morala da pobegne u Rusiju 1918, a sahranjena je u Danskoj 1928. Sada leži u miru pored svog muža, u Katedrali Petra i Pavla u Sankt Petersburgu.

Pre toga, bila sam četiri godine podsekretar za međunarodne poslove u danskom Ministarstva odbrane i bila sam politički savetnik američkog generala SFOR-a u Bosni 1997. Ranih 1990-ih postavljena sam u danskoj misiji pri UN, a potom dodeljena Odeljenju bezbednosne politike pri Ministarstvu spoljnih poslova. Moje postavljanje u Srbiji je moje prvo postavljanje za ambasadora.

Kakva je bilateralna saradnja između Srbije i Danske danas, a kakva je bila u prošlosti?

Imamo, sa više aspekata, bliske veze koje idu daleko u prošlost. Zaista me često iznenade mnoge sličnosti između naše dve zemlje. Upravo sam posetila Kuršumliju, gde je sahranjen danski lekar, dr Moellgaard. Danski lekar koji je došao u Srbiju 1914. javio se na poziv za potrebno medicinsko osoblje. Posle Prvog svetskog rata on je odlučio da ostane u Srbiji, u Kuršumliji, gde je podigao bolnicu. Dirnuta sam što vidim da se i dalje poštuje sećanje na nesebičan doprinos koji je dao u malom delu sveta. Takođe, knjiga koja je izašla prošle godine „Tajna Novog Beograda“ prikazuje pionirski rad danske inženjerske kompanije Hoejgaard tridesetih godina prošlog veka, za povraćaj zemljišta i izgradnju temelja na kojima je kasnije nastao Novi Beograd. Na mojim putovanjima i posetama širom Srbije često sam nailazila na lepe uspomene bliske dansko-srpske (Jugoslovenske) saradnje u oblasti poljoprivrede, proizvodnje mleka, poljoprivrednih mašina.

Iz naše bilateralne oblasti saradnje, danas bih mogla izdvojiti naš novi program za podršku uzgajanju voća i bobica u južnoj Srbiji. Program je veoma obećavajući i trajaće četiri godine. Sprovodi se u bliskoj saradnji i partnerstvu sa srpskim Ministarstvom za poljoprivredu. Namera je da se zaposli lokalno stanovništvo i poveća prihod, da se podigne kvalitet i produktivnost, da se poveća vrednost proizvoda i da se ostvari prihod od izvoz iz Srbije. Važan deo programa je šema granta kojom bi se omogućilo poljoprivrednicima, koji žele, da investiraju u poboljšanje svoje proizvodnje. Srbija je već veoma jak proizvođač voća i bobica koji su važna roba za izvoz. Nadamo se da će ovaj program pomoći da se poveća vrednost tog izvoza i tako ostvari prihod za Srbiju i otvore nova radna mesta u južnoj Srbiji. Takođe bih pomenula naše dobre bilateralne odnose u odbrani, uključujući i civilno planiranje za vanredne situacije. Srbija je naša najveći bilateralni partner u Evropi u oblasti odbrane. Imamo dobru saradnju vazdušnih jedinica koja se fokusira na potragu i spasavanje, a sada i na bezbednost letova, a 2009. na aeromitingu u Batajnici Danska odbrana je učestvovala sa dva F-16 borbena aviona. Vodećeg Danskog pilota su zamolili da otvori miting za borbene avione - a posle njegove izvanrednog izvođenja, ambasada je dobila veoma dirljivu pesmu od mladog gledaoca, u njegovu čast.

Takođe smo podržali projekat PRISMA, u okviru NATO Trust fonda, koji pomaže - uz impresivno dobru stopu uspešnosti- da se nađe novo zaposlenje za višak vojnog kadra. A u Nišavskom okrugu smo za poslednjih nekoliko godina pokrenuli program podrške malim i srednjim preduzećima.

Da li ste mišljenja da je srpska politika u periodu krize i da li to može da utiče na ulazak u EU? Šta Evropa misli o aktuelnoj situaciji na srpskoj političkoj sceni?

Svi smo teško pogođeni ekonomskom krizom. Ali za Srbiju je, mislim, to posebno teško, jer i dalje patite zbog zaostatka u pogledu modernizacije i ekonomskog razvoja koji je izazvan u godinama za vreme vladavine Miloševića i gubitka tržišta zbog eksponencijalnog rasta zemalja centralne i istočne Evrope koje su one doživele kroz svoje približavanje EU, dok se Srbija još uvek bori da povrati ekonomski nivo ste imali 1990. godine.

EU je vaš blizak i pouzdan partner od 2000. u pogledu pomoći u izgradnji srpske ekonomije i društva. Ogroman priliv investicija u Srbiju je došao iz zemalja EU, uključujući 57% svih direktnih stranih investicija. Ako ovome dodate EFTA i CEFTA zemlje to je više od 70%, kao poređenje, sa 4% iz Rusije. Takođe, 27 zemalja EU su do sada najveći trgovinski partneri sa 56% od ukupne trgovine 2010. A kada je reč o finansijskoj pomoći i donacijama, EU je najveći donator u ukupnom iznosu od 2,2 milijarde evra od 2001. I da dodam da je na vrhu ovoga bilateralna pomoć koja dolazi iz pojedinih zemalja EU. EU konstantno od 2001. godine ističe da su njena vrata otvorena za Srbiju. Srbija je evropska zemlja i vi pripadate EU. Sa ovom Vladom, vaša perspektiva članstva je tokom poslednjih godina postala vrlo konkretna, sa izraženim prekretnicama su stigli: vizna liberalizacija, privremeni trgovinski sporazum, stabilizacija i pridruživanje; a sada, Komisija priprema mišljenje o Srbiji. Sve ove prekretnice su donete kao odgovor na jasan napredak i reforme u Srbiji.

Možete li nam reći nešto više o projektima u kojima učestvuje Danska u Srbiji? Koji se mogu izdvojiti kao najvažniji?

Naglasila bih program voća i bobica koji sam ranije pomenula. Mislim da je vrlo obećavajući. Ali, dozvolite mi da pomenem mnogo manji, ali veoma značajan program „Upoznaj Evropu u Danskoj“, koji je sproveden u saradnji sa ISAC. Kroz njega smo poveli više od 60 studenata iz Srbije (3. razred iz svih krajeva Srbije) u Dansku gde su u danskim školama bili nedelju dana i pokazane su im institucije danske vlade i dansko društvo. Bile su tri takve ture pre nego što je Srbija dobila bezvizni režim. Sada druge zemlje EU rade isto, putem ISAC.

Grundfos kompanija je investirala oko 80 miliona evra u izgradnju fabrike u Inđiji. Da li postoje neke druge danske kompanije u Srbiji i koje?

Carlsberg, naravno. Carlsberg je veliki investitor u Srbiji. Preduzeće je preuzelo Lav pivaru u Čelarevu 2003. i od tada investiralo milione evra u modernizaciju i unapređenje svog poslovanja ovde, postavljajući nove standarde kako uspešna i društveno odgovorna kompanija radi. Takođe, imamo veliki broj kompanija koje se bave energetskom efikasnočću i upravljanjem otpadom - kao što su Danfoss, Smedegaard, Velux, Brunata, Kamstrup, Bigadan, Ramboell i Cowi consult, danski odbor za daljinsko grejanje, da navedem samo neke od najvećih. U zdravstvenom sektoru farmaceutska kompanija Novo Nordisk je prisutna u Srbiji više od 20 godina. Dansko trgovinsko preduzeće „ Jysk” (prodaje odeću) je pre mesec dana otvorilo niz prodavnica širom Srbije. I danska aviokompanija Cimber Air je u Srbija od marta prošle godine, lete non-stop za Kopenhagen.

Da li postoje neke druge planirane investicije od strane danskih investitora u Srbiji u narednom periodu? Kakvo je mišljenje danskih investitora o srpskom tržištu?

Interes danskih investitora je u porastu. Srpska i danska poslovna struktura je prilično slična, a Srbija je privlačna za danska mala i srednja preduzeća u potrazi za stranim tržištem. Glavna prepreka izgleda da je preterana i spora birokratija u vezi sa uvoznim i izvoznim procedurama. Kako se Srbija bude približavala EU, neki od ovih postupaka će biti usklađeni. Takođe, brza implementacija Vlade, takozvani giljotina projekat će biti pozitivan doprinos investicionoj klimi.

Kakva je saradnja naše dve zemlje u oblasti kulture? Kolika je srpska dijaspora u Danskoj, a danska u Srbiji?

Srbija ima veoma aktivnog ambasadora u Danskoj, gospođu Vidu Ognjenović i ona radi mnogo na poboljšanju kulturne razmene između naše dve zemlje. Ovde u Srbiji, naša ambasada je aktivna u pružanju pomoći, između ostalog, danskim džez bendovima prilikom poseta festivale i drugih događaja. Ali mnoštvo kulturnih razmena se direktno preko raznih organizacije. Danski dokumentarni film učestvuje na godišnjem filmskom festivalu „7 veličanstvenih“ i danski autori dolaze na Beogradski sajam knjiga. Razne srpske klubove u Danskoj redovno posećuje ansambl Kolo i muzičari tokom lokalnih festivala u Danskoj. Većina srpske dijaspore u Danskoj je došla krajem sedamdesetih i osamdesetih godina da radi u našoj industriji. Oni su potpuno integrisani Danci ali čuvaju aktivne veze sa Srbijom.

Kako biste ukratko predstavili svoju zemlju kao zanimljivu turističku destinaciju, budući da je Kopenhagen proglašen za najbolju evropsku destinaciju za 2011, ostavivši iza sebe Barselonu i Berlin?

Naglasila bih da su Danska – i Kopenhagen - veoma je pristupačni sa širokim spektrom stvari koje treba uraditi i mesta koja treba videti. Imamo lepe stare građevine i dvorce, imamo fantastične zabavne parkove (kao što su Tivoli i Lego-zemlja), privlačnu, predivnu prirodu i gde god bili, bićete blizu vode. Takođe, imamo stvarno dobru, brzu infrastrukturu, što olakšava obilazak (vozovima i autobusima kroz celu zemlju, a u Kopenhagenu je nedavno izgrađen i metro). Mnogo Danaca - uključujući i mene - radije koristi bicikl kao prevozno sredstvo u velikim gradovima. U Kopenhagenu imamo city bike sistem za turiste, bicikli se mogu naći širom grada na posebnim parkinzima, to je kao kada uzmete kolica u super marketu, dajete jedan novčić za bicikl i dobijate nazad novac kada se bicikl ponovo parkira na jednom od parkinga.

Ono što lično najviše volim je šetnja po Kopenhagenu, upijanje atmosfere i uživanje u arhitekturi. Postoje kafei svuda - ali budite spremni da cene u restoranima nisu na nivou na koji ste navikli u Srbiji.

Prema nedavnom istraživanju, Danska je rangirana kao zemlja sa najsrećnijim ljudima i sa najnižim nivoom korupcije. Kako jedna zemlja može da postigne takve rezultate?

Ponosni smo na činjenicu da smo rangirani kao najsrećniji ljudi, ali ja mislim da je to malo smešno. Nisam sigurna da mogu dati odgovor zašto - možda je to klima? Imamo dobro uređeno društvo sa visokim stepenom socijalne sigurnosti. Ali, onda, imamo i jednu od najviših stopa poreza u svetu. Što se tiče korupciji, to je lakše. Ne tolerišemo korupciju. Imamo zakone i propise koji obezbeđuju transparentnost i smanjuju potencijalnu korupciju, na primer, veoma dobro funkcioniše Agencija za javne nabavke. Takođe, institucije i velike kompanije imaju politiku nulte tolerancije kao deo svoje korporativne društvene odgovornosti. Niti se korupcija toleriše među ljudima. Novine su u stanju pripravnosti što se tiče otkrivanja korupcije i ako je otkriju, to će biti pogubno za karijeru, ako ljudi sede na javnim ili izabranim funkcijama.

Kako provodite slobodno vreme? Šta biste iz beogradskog života izdvojili kao preporuku ljudima koji dolaze iz Vaše zemlje?

Uživam da idem na Kalenić pijacu, ne samo zbog kupovine već zato što je tako lepo mesto za šetnju, a možete da pratite godišnja doba ako posmatrate ono što je izloženo – a posle toga odete na kafu, pročitate novine. Veoma opuštajuće. Generalno volim da šetam Beogradom, istražujem nove ulice, gledam zgrade, ne uvek dobro očuvanih fasada, šetam Adom u letnjem periodu i posećujem različite muzičke događaje koje Beograd nudi, ne samo velika imena, već i jazz u večeri u Iguani ili u mnogim restoranima.

Šta ćete poneti iz Srbije kao uspomenu na Vaš boravak ovde?

Poznanstvo sa toliko neverovatno hrabrih ljudi, koji su bili spremni da se žrtvuju za ono u šta su verovali: demokratiju, ljudska prava i bolju budućnost. I koji su, uprkos tragičnim događajima (ubistvo premijera Đinđića) i razočarenjima, i dalje fokusirani i daju podsticaj drugima.


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!