homepage_name! > Izdanja > Broj 037 > Intervju - Abdelkader Mesdoua - ALZIR

Intervju

Njegova Ekselencija g. Abdelkader Mesdoua, ambasador Alžira u Srbiji

Alžir je, nakon odvajanja juga Sudana od severa zemlje, postao najveća afrička država, sa površinom od 2.381.7141 km² i 36 miliona stanovnika. Nakon 130 godina žestoke borbe protiv francuskog kolonijalizma, alžirski narod je od 1954. do 1962. vodio narodno-oslobodilački rat, koji je poslužio kao primer borbe protiv nepravde i naveo mnoge narode da zbace jaram kolonijalizma i povrate slobodu i pravdu.
Ponovnim uspostavljanjem suvereniteta 5. jula 1962, Alžir se opredelio za socijalistički način upravljanja, čiji je cilj bio da se stane na put eksploataciji alžirskog naroda. Ovakav način upravljanja, po ugledu na zemlje koje su ga bile usvojile, poput bivše Federativne Republike Jugoslavije, omogućio je Alžiru da zabeleži značajne rezultate u svim domenima.
Oktobra 1988, nakon podizanja narodnog pokreta za političke i ekonomske promene, koji su posmatrači nazvali „prvom revolucijom u arapskom svetu“, Alžir je uveo važne političke, ekonomske i društvene reforme. Omogućeno je osnivanje preko 50 političkih partija, oko 100 listova ugledalo je svetlost dana u okviru politike slobode štampe, a ostvarene su i reforme u ekonomskom i finansijskom sektoru.
Mračna decenija devedesetih godina, posledica pojave terorizma koji je unesrećio alžirski narod, zaustavila je, nažalost, dinamiku reformi.
Nakon desetak godina borbe protiv ove pošasti, tokom kojih je Alžir podneo velike ljudske žrtve, dok mu je infrastruktura uništena, Alžir uspeva da izađe iz haosa. U prilog uspostavljanja mira u Alžiru, politike nacionalnog pomirenja i novih političkih i strateških orijentacija, utvrđenih pod rukovodstvom Nj.E. G. Abdelaziz Bouteflika, Predsednika Republike, veliki petogodišnji razvojni planovi osmišljeni su kako bi se poboljšali životni uslovi građana Alžira i omogućio dalji razvoj zemlje uopšte. Od 2000. godine preko 600 milijardi američkih dolara uloženo je u raznim domenima.
Lansiran je još jedan petogodišnji plan ulaganja od 286 milijardi američkih dolara, za period od 2010. do 2014. godine, namenjen izgradnji milion stanova, modernizaciji bazne infrastrukture i, pre svega, zapošljavanju.

O najvećoj afričkoj zemlji i odnosima sa Srbijom za PROFIT magazin govori Njegova Ekselencija g. Abdelkader Mesdoua, ambasador Alžira u Srbiji.

Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu?

Veoma mi je drago što sam u vašoj lepoj zemlji, prema kojoj moja zemlja i narod imaju poseban odnos i poštovanje, zahvaljujući vezama koje su oduvek postojale između Alžira i Srbije i njihovih naroda.

Srećan sam i što se ovde osećam veoma dobro i kao kod kuće i što, zahvaljujući svojoj funkciji, u saradnji sa srpskim vlastima, mogu da doprinesem razvoju i jačanju odnosa između naše dve zemlje.

Od kada predstavljate svoju zemlju kao ambasador u Srbiji i kako je tekla Vaša karijera u diplomatiji pre dolaska u Srbiju?

Uskoro se navršava tri godine otkako sam na dužnosti ambasadora Alžira u Srbiji. Karijera diplomate omogućila mi je da upoznam nove zemlje. Služio sam svojoj zemlji u Africi, odnosno Nigeru i Nigeriji, a bio sam i njen predstavnik u Ujedinjenim Nacijama u Njujorku.
Recite nam nešto o istorijskim vezama Srbije i Alžira.

Srbija i Alžir održavaju izuzetne odnose prijateljstva i solidarnosti, koji sežu još iz vremena bivše Jugoslavije. Njena Vlada i jugoslovenski narod, pod snažnim rukovodstvom Josipa Broza Tita, pružili su podršku i značajnu materijalnu pomoć alžirskom narodu tokom njegove narodno-oslobodilačke borbe protiv francuskog kolonijalizma. Vaša zemlja bila je prva evropska zemlja koja je 1958. godine priznala Privremenu vladu alžirske Republike. Od tada, odnosi naše dve zemlje ne prestaju da se razvijaju, uprkos tranzicijama kroz koje su i Srbija i Alžir prošli devedesetih godina, a koje su u izvesnoj meri izmenile intenzitet i smanjile učestalost ovih odnosa.

Odnosi između Srbije i Alžira doživljavaju jednu novu dinamiku, zahvaljujući ponovnom pokretanju Mešovite komisije za alžirsko-srpsku saradnju, koja je novembra 2009. održala svoje 18. zasedanje, posle prekida od skoro 20 godina.

Uzajamne posete u poslednje dve godine bile su brojne i plodonosne i omogućile su napredak u mnogo oblasti. Tako su sa alžirske strane u posetu Srbiji došli g. Mourad Medelci, Ministar spoljnih poslova, u decembru 2010, kao i g. Hachemi Djiar, Ministar omladine i sporta, u novembru 2010. godine.

Sa srpske strane, treba podsetiti da je g. Vuk Jeremić Alžir posetio marta 2009, zatim g. Mladjan Dinkić, tada Ministar ekonomije i regionalnog razvoja i predvodnik velike ministarske i privredne delegacije marta 2010. godine, kao i predsednica Narodne skupštine. Po prvi put nakon 20 godina, više od tridesetak srpskih preduzeća učestvovalo je na poslednjem Međunarodnom sajmu u Alžiru, održanom juna 2010.

Ubeđen sam da će se ovi odnosi razvijati u narednim godinama, zahvaljujući čvrstoj odlučnosti i naporima dve strane, kako bi se oni dodatno podstakli i podigli na nivo koji odgovara težnjama dva naroda, kako u političkom i privrednom smislu, tako i u saradnji uopšte. U tom cilju predviđeno je da se 19. Mešovita komisija održi tokom ove godine. Obe strane proučavaju postojeće mogućnosti i veliki potencijal kojim raspolažu privrede dve zemlje, kako bi se uspostavila partnerstva u raznim domenima poput železnice, građevinarstva i farmaceutske industrije i ojačala vojna saradnja, pre svega, u domenu obuke.

Krajem prošle godine, potpisana su četiri ugovora o saradnji između Alžira i Srbije, u oblasti poljoprivrede, kulture, spoljne trgovine i medija. Kakva vrsta saradnje će biti ostvarena potpisivanjem ovih sporazuma?

Ovi sporazumi svakako će obogatiti već postojeće sporazume između Srbije i Alžira i one o kojima se još pregovara i doprineće otvaranju širokih perspektiva za saradnju. Tako će na kulturnom nivou programi razmene za 2011, 2012. i 2013. godinu obuhvatiti domene poput muzeologije, arheologije, ugostiteljstva i očuvanja kulturne baštine, kao i bibliotekarstvo, izložbe i sajmove knjiga, operu, balet i umetničke trupe. Osim razmene iskustva, oni će omogućiti da se naša dva naroda bolje upoznaju kroz kulturnu i humanu baštinu, koje su nasledili od civilizacija kojima pripadaju. Što se tiče poljoprivrede i unapređenja spoljne trgovine, ovi sporazumi sigurno će doprineti stimulisanju bilateralne saradnje u obostranom interesu dve zemlje.

Kakva je do sada bila saradnja i razmena u oblasti kulture? Da li, po Vašem saznanju, ima Alžiraca u Srbiji i koliko?

Saradnja Srbije i Alžira u oblasti kulture nije dovoljno razvijena, u poređenju sa razmenom između Alžira i bivše Jugoslavije pre devedesetih godina, koja je obuhvatala različite oblasti. Međutim, čini mi se da će potpisivanje Programa kulturne razmene za period 2011-2012. i za 2013. godinu uneti jednu sigurnu dinamiku, koja će istaći naše ljudske i kulturne potencijale. Što se tiče prisustva Alžiraca u Republici Srbiji, ovde boravi šezdesetak naših zemljaka. To je malobrojna, ali veoma dobro uklopljena zajednica, jer je uglavnom čine nekadašnji studenti, koji su se ovde školovali u vreme bivše Jugoslavije. Njihovo prisustvo predstavlja svojevrsni most ljudskih i kulturnih vrednosti, koji dodatno jača odnose dva naroda.

Kako bismo još bolje obeležili dinamiku odnosa naše dve zemlje, 2012. godine planira se proslava pedesetogodišnjice uspostavljanja naših diplomatskih odnosa. Ova proslava biće i prilika da se oceni stanje bilateralnih odnosa, pre svega na kulturnom planu, kao i da se oni učvrste i podignu na nivo iz doba bivše Jugoslavije. Planira se održavanje susreta, predavanja, nedelje umetnosti i kulture i prikazivanje filmova u obe zemlje.

Kako se situacija na severu Afrike odražava na ekonomske, turističke i druge aspekte života u Alžiru? Kako Vi vidite rasplet događaja na severu Afrike?

Ne može se poreći da aktuelna situacija u severnoj Africi ima uticaj na zemlje u regionu, pa i na sam Alžir, bilo na ekonomskom, društvenom ili nekom drugom planu, kako zbog geografske blizine, tako i zbog prirode odnosa koje Alžir održava sa ovim zemljama. Međutim, bilo bi pogrešno porediti ove situacije i misliti da dešavanja u nekim zemljama, koja svedoče o društvenoj dinamici promena i legitimnim težnjama naroda da promovišu demokratske vrednosti unutar svog društva, odražavaju slične situacije. Svaka situacija je slučaj za sebe. Mislim da će severna Afrika uspeti da prevaziđe turbulencije kroz koje prolazi i povrati stabilnost i prosperitet, zahvaljujući duhu svojih naroda.

Kako biste ukratko opisali svoju zemlju kao zanimljivu turističku destinaciju?

Alžir je zemlja koja ima veliki turistički potencijal, kulturno bogatstvo i raznolikost koji svedoče o njenoj drevnoj istoriji, ali ima i raznovrsnu klimu. To je bogata zemlja u smislu reljefa, koji čine morska obala, pustinja i planine. Ta geografska i klimatska raznolikost nude velike mogućnosti turistima tokom cele godine.

Šta Vam se naročito dopada u Srbiji, a šta biste promenili, da možete?

U Srbiji mi se dopada taj svojevrsni kulturni mozaik, rezultat vekovnog mešanja ljudi i kultura, zahvaljujući kome se Srbija nalazi na raskršću između istoka i zapada. Dopada mi se i istorijsko nasleđe ove zemlje, koja je pripadala bivšoj Jugoslaviji, a na koje Srbi danas mogu biti ponosni, jer pripadaju naciji koja je ponosno nosila bitke mog i drugih naroda za samoopredeljenje, i čiji će jedan od najčuvenijih lidera zauvek ostati Josip Broz Tito.

Volim i njene pejzaže, naročito bujno zelenilo, ljubaznost ljudi, kao i spremnost i odlučnost srpskog naroda da prevaziđe bolne epizode rata i radi na pomirenju. Proleće me uvek podseti na moju zemlju i tu mediteransku blagost koja se i ovde oseća, iako nema mediteranske obale. Kada bih mogao nešto da promenim, svakako bih Srbiji podario više prirodnih resursa i bogatstva, kako bi imala veće šanse za razvoj.

Šta ćete poneti sa sobom kada budete napuštali Srbiju?

Ostaće mi u sećanju kao zemlja čiji narod teži boljoj budućnosti, a Vlada neumorno radi na boljitku života stanovništva. To je teška misija koja nepobitno zahteva mnogo napora i žrtvi. Srbiju ću pamtiti i kao zemlju koja je, zahvaljujući duhu svog naroda, uspela da prevaziđe teškoće tranzicije nakon raspada bivše Jugoslavije i koja prednjači u pomirenju sa narodima i zemljama u regionu. Ne treba zaboraviti ni ljubav ovog naroda prema svojoj domovini i njenom razvoju, prirodne lepote ove zemlje, istoriju, kao i njeno bogato kulturno nasleđe. Znajte da ću u sebi večno nositi deo Srbije, koji će uvek biti sa mnom i koji ću braniti, ma gde bio.


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!