homepage_name! > Izdanja > Broj 036 > Workshop
Workshop
Zašto firme propadaju
Istraživanje čuvene kompanije “Dunn and Bradstreet“ pokazalo je da čak 96% firmi u Americi vremenom propadne zbog lošeg menadžmenta. Da biste bolje razumeli šta to znači, prikazaćemo 12 razloga zbog kojih biznis najčešće propada. Ovi razlozi rezultat su detaljnog istraživanja poslovanja velikog broja kompanija, koje je sproveo Jessie Hagen iz kompanije “U.S. Bank“.
Iako su ovi podaci vezani za američke kompanije, u našim uslovima mogu biti samo izraženiji i opasniji. Pažljivo analizirajte svaki od ovih faktora i procenite da li i vama preti opasnost u poslovanju. Razlozi su prikazani respektivno u odnosu na uticaj koji imaju na uspešnost poslovanja. Procenat u zagradi znači u kom procentu pomenuti faktor utiče na propadanje nekog biznisa. Komentari u odnosu na pojedine razloge vezani su za situaciju malih i srednjih preduzeća u Srbiji, odnosno kakav uticaj ovi faktori imaju kod nas.
1. (82%) Problemi sa tokom gotovine (cash flow)
Nedostatak gotovine je rak rana i srpskih preduzeća. Nerazumevanje kako se upravlja gotovinom je glavni razlog nelikvidnosti većine naših preduzeća. Posebno kod malih preduzetnika, koji pod gotovinom (cash-flow) podrazumevaju novac koji drže u novčaniku. Upravljanje gotovinom (novcem) je navika koja se stiče od malih nogu, što u Srbiji nije slučaj, jer smo bez obzira na kapitalističku privredu, svešću pojedinaca i dalje u socijalizmu.
2. (79%) Startuju sa premalo gotovine
Nedavno sam razgovarao sa klijentom, vlasnikom poznate regionalne franšize, koji se žali na to da dok u Americi na svaki dolar početnog uloga preduzetnik ima tri dolara na raspolaganju (zbog dostupnih bankarskih kredita), dotle je kod nas to samo 30 centi (zbog rizika poslovanja). A koliko malih preduzeća kod nas propadne zbog nedovoljne podrške na početku, možete samo da zamislite? Pogotovu što kod nas poreski sistem stimuliše propale gigante, a kažnjava mala preduzeća.
3. (78%) Nedovoljno istraživanje i planiranje
Koliko je važno promisliti šta treba da se radi možda je najbolje ilustrovati poslovicom: „Ne žuri ako ideš u pogrešnom smeru“. Nažalost, zbog nedostatka istraživanja i planiranja, većina firmi u Srbiji ne samo da ne napreduje, već ide unazad. A najgore je što većina vlasnika preduzeća kod nas uopšte nije svesna da pogrešno radi i ne pada im napamet da potraže savet!
4. (73%) Preoptimistični po pitanju očekivane prodaje
Za većinu kompanija u Srbiji, prodaja je najslabija karika u poslovnom lancu. Većina i nema pravu prodaju, već uglavnom samo isporučuju robu, koju kasnije ne mogu da naplate. A pošto isporučenu robu smatraju prodatom, onda preoptimistički planiraju prodaju, pa tako željene prodajne rezultate ne baziraju na realnim osnovama (jer ne shvataju koliko su loši u prodaji).
5. (77%) Loše i nedefinisano kreiranje cena
Pošto većina firmi u Srbiji nema adekvatnu prodaju, takođe nema ni odgovarajuću cenovnu politiku. Cene se formiraju ne prema tome koliko je kupac spreman da plati, a konkurencija da dozvoli, već prema fabričkoj-proizvodnoj ceni, pa zbog neracionalnog snižavanja cena većina firmi propada, jer su proizvode prodali ispod cene. A šta da kažemo na to što je u Srbiji većina tržišta i dalje monopolizirano i da se cene i dalje nameštaju po dogovoru, a ne prema kupcu (137. smo od 139 zemalja sveta po efektivnosti antimonopolske politike).
6. (70%) Neuviđanje problema, netraženje pomoći
Pošto su kod nas svi najpametniji, a posebno vlasnici biznisa, nikome ne pada napamet da potraži pomoć. Pre će potpuno propasti, nego da se zapitaju zašto im loše ide, a kod nas je ionako krivac uvek neko drugi: država, birokratija, kriza, globalizacija... A nemaju ni koga da pitaju, jer je akademska sredina (fakulteti) još uvek u socijalizmu, dok je konsultantska struka još uvek u povoju i na stepenu razvoja podsaharske Afrike (130. smo od 139 zemalja sveta u treningu zaposlenih).
7. (64%) Minimiziranje važnosti promocije
Kod nas je promocija isto što i „marketing“ ili reklama na televiziji Pink, eventualno poneki bilbord, ako kum Mića može da nabaci nešto preko veze. Pošto nemaju odgovarajuću prodaju, većina firmi u Srbiji nema ni odgovarajući marketing, a tu negde spada i promocija. I dalje se veruje da je najvažnije proizvesti proizvod, a kako će se prodati, o tom potom, razmišljaće se kasnije kad mu dođe vreme (122. smo od 139 zemalja sveta po stepenu razvoja marketinga).
8 (63%) Nedovoljno poslovno iskustvo
A odakle da se dobije to poslovno iskustvo kad smo u kapitalizmu tek desetak godina i to jedva? Veći deo privrede (posebno javne) i dalje funkcioniše po soc-realističkom principu. I dalje vlada dogovorna ekonomija, pa se pravo tržišno iskustvo nema gde ni steći. Ali stvari se menjaju, polako većina firmi dobija jaku konkurenciju koja ih „ujeda“, pa konačno stiču pravo tržišno iskustvo.
9. (58%) Nedelegiranje odgovornosti
Po rangiranju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je 127. od 139 zemalja po delegiranju odgovornosti u poslovanju. Koliko je mikro-menadžment (da gazda sve odlučuje) uspešan model upravljanja preduzećima, vidi se po našoj privredi. Koliko se njome loše upravlja, još smo i dobri (da nismo gladni i žedni). Da zahvalimo blizini EU i što nas koliko toliko uvode u red, inače bi, po tome kako se kod nas odlučuje, trebalo da budemo poslednji (u Africi).
10. (56%) Zapošljavanje pogrešnih ljudi
Po tome što imamo prave ljude na pogrešnom mestu i pogrešne ljude na pravom mestu smo svetski rekorderi. Pogrešna kadrovska politika uništila je još socijalističku privredu stare Jugoslavije. Neverovatno, ali mito, korupcija, zapošljavanje preko veze kod nas postoji čak i u privatnim firmama. Šokantno je da čak i privatnici zapošljavajući pogrešne ljude i time zdušno rade na svoju štetu.
11. (55%) Nerazumevanje konkurencije
Kako da razumete nešto što do skoro niste ni imali? Godinama sam na pitanje da li imate konkurenciju, kao najčešći odgovor vlasnika firmi u Srbiji dobijao: „Nemamo“ ili „Imamo, ali nam ne smeta“. Tek u poslednje vreme prestajemo da budemo samoizolovano tržište i konkurencija počinje da se dešava. Nažalost, i dalje je većina srpskog tržišta monopolizovana i kartelizovana, pa još uvek vlada dogovorna, a ne tržišna ekonomija (138. smo od 139 zemalja sveta po tržišnoj dominaciji monopola).
12. (47%) Oslanjanje na jednog klijenta
Ovo poslednje pitanje u Srbiji nije tako često, jer se retko i oslanja na dugoročne relacije sa klijentima. Do skoro je princip poslovanja u Srbiji bio „na prepad“ (kao pljačka banke), uđeš, izađeš i više te nema. Tek od skoro kompanije gledaju na dugoročna partnerstva, na odnos sa klijentom na duže staze.
1. (82%) Problemi sa tokom gotovine (cash flow)
Nedostatak gotovine je rak rana i srpskih preduzeća. Nerazumevanje kako se upravlja gotovinom je glavni razlog nelikvidnosti većine naših preduzeća. Posebno kod malih preduzetnika, koji pod gotovinom (cash-flow) podrazumevaju novac koji drže u novčaniku. Upravljanje gotovinom (novcem) je navika koja se stiče od malih nogu, što u Srbiji nije slučaj, jer smo bez obzira na kapitalističku privredu, svešću pojedinaca i dalje u socijalizmu.
2. (79%) Startuju sa premalo gotovine
Nedavno sam razgovarao sa klijentom, vlasnikom poznate regionalne franšize, koji se žali na to da dok u Americi na svaki dolar početnog uloga preduzetnik ima tri dolara na raspolaganju (zbog dostupnih bankarskih kredita), dotle je kod nas to samo 30 centi (zbog rizika poslovanja). A koliko malih preduzeća kod nas propadne zbog nedovoljne podrške na početku, možete samo da zamislite? Pogotovu što kod nas poreski sistem stimuliše propale gigante, a kažnjava mala preduzeća.
3. (78%) Nedovoljno istraživanje i planiranje
Koliko je važno promisliti šta treba da se radi možda je najbolje ilustrovati poslovicom: „Ne žuri ako ideš u pogrešnom smeru“. Nažalost, zbog nedostatka istraživanja i planiranja, većina firmi u Srbiji ne samo da ne napreduje, već ide unazad. A najgore je što većina vlasnika preduzeća kod nas uopšte nije svesna da pogrešno radi i ne pada im napamet da potraže savet!
4. (73%) Preoptimistični po pitanju očekivane prodaje
Za većinu kompanija u Srbiji, prodaja je najslabija karika u poslovnom lancu. Većina i nema pravu prodaju, već uglavnom samo isporučuju robu, koju kasnije ne mogu da naplate. A pošto isporučenu robu smatraju prodatom, onda preoptimistički planiraju prodaju, pa tako željene prodajne rezultate ne baziraju na realnim osnovama (jer ne shvataju koliko su loši u prodaji).
5. (77%) Loše i nedefinisano kreiranje cena
Pošto većina firmi u Srbiji nema adekvatnu prodaju, takođe nema ni odgovarajuću cenovnu politiku. Cene se formiraju ne prema tome koliko je kupac spreman da plati, a konkurencija da dozvoli, već prema fabričkoj-proizvodnoj ceni, pa zbog neracionalnog snižavanja cena većina firmi propada, jer su proizvode prodali ispod cene. A šta da kažemo na to što je u Srbiji većina tržišta i dalje monopolizirano i da se cene i dalje nameštaju po dogovoru, a ne prema kupcu (137. smo od 139 zemalja sveta po efektivnosti antimonopolske politike).
6. (70%) Neuviđanje problema, netraženje pomoći
Pošto su kod nas svi najpametniji, a posebno vlasnici biznisa, nikome ne pada napamet da potraži pomoć. Pre će potpuno propasti, nego da se zapitaju zašto im loše ide, a kod nas je ionako krivac uvek neko drugi: država, birokratija, kriza, globalizacija... A nemaju ni koga da pitaju, jer je akademska sredina (fakulteti) još uvek u socijalizmu, dok je konsultantska struka još uvek u povoju i na stepenu razvoja podsaharske Afrike (130. smo od 139 zemalja sveta u treningu zaposlenih).
7. (64%) Minimiziranje važnosti promocije
Kod nas je promocija isto što i „marketing“ ili reklama na televiziji Pink, eventualno poneki bilbord, ako kum Mića može da nabaci nešto preko veze. Pošto nemaju odgovarajuću prodaju, većina firmi u Srbiji nema ni odgovarajući marketing, a tu negde spada i promocija. I dalje se veruje da je najvažnije proizvesti proizvod, a kako će se prodati, o tom potom, razmišljaće se kasnije kad mu dođe vreme (122. smo od 139 zemalja sveta po stepenu razvoja marketinga).
8 (63%) Nedovoljno poslovno iskustvo
A odakle da se dobije to poslovno iskustvo kad smo u kapitalizmu tek desetak godina i to jedva? Veći deo privrede (posebno javne) i dalje funkcioniše po soc-realističkom principu. I dalje vlada dogovorna ekonomija, pa se pravo tržišno iskustvo nema gde ni steći. Ali stvari se menjaju, polako većina firmi dobija jaku konkurenciju koja ih „ujeda“, pa konačno stiču pravo tržišno iskustvo.
9. (58%) Nedelegiranje odgovornosti
Po rangiranju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je 127. od 139 zemalja po delegiranju odgovornosti u poslovanju. Koliko je mikro-menadžment (da gazda sve odlučuje) uspešan model upravljanja preduzećima, vidi se po našoj privredi. Koliko se njome loše upravlja, još smo i dobri (da nismo gladni i žedni). Da zahvalimo blizini EU i što nas koliko toliko uvode u red, inače bi, po tome kako se kod nas odlučuje, trebalo da budemo poslednji (u Africi).
10. (56%) Zapošljavanje pogrešnih ljudi
Po tome što imamo prave ljude na pogrešnom mestu i pogrešne ljude na pravom mestu smo svetski rekorderi. Pogrešna kadrovska politika uništila je još socijalističku privredu stare Jugoslavije. Neverovatno, ali mito, korupcija, zapošljavanje preko veze kod nas postoji čak i u privatnim firmama. Šokantno je da čak i privatnici zapošljavajući pogrešne ljude i time zdušno rade na svoju štetu.
11. (55%) Nerazumevanje konkurencije
Kako da razumete nešto što do skoro niste ni imali? Godinama sam na pitanje da li imate konkurenciju, kao najčešći odgovor vlasnika firmi u Srbiji dobijao: „Nemamo“ ili „Imamo, ali nam ne smeta“. Tek u poslednje vreme prestajemo da budemo samoizolovano tržište i konkurencija počinje da se dešava. Nažalost, i dalje je većina srpskog tržišta monopolizovana i kartelizovana, pa još uvek vlada dogovorna, a ne tržišna ekonomija (138. smo od 139 zemalja sveta po tržišnoj dominaciji monopola).
12. (47%) Oslanjanje na jednog klijenta
Ovo poslednje pitanje u Srbiji nije tako često, jer se retko i oslanja na dugoročne relacije sa klijentima. Do skoro je princip poslovanja u Srbiji bio „na prepad“ (kao pljačka banke), uđeš, izađeš i više te nema. Tek od skoro kompanije gledaju na dugoročna partnerstva, na odnos sa klijentom na duže staze.
.jpg){kind=logo}
