Početna > Izdanja > Broj 036 > Ambasador

Viktor Nedopas

Intervju

Nj.E Viktor Nedopas, ambasador Ukrajine u Republici Srbiji

Ukrajina je zemlja na istoku Evrope. Zauzima površinu od 603.628 kvadratnih kilometara, što je čini najvećom evropskom državom. U sovjetska vremena, privreda Ukrajine bila je druga po veličini u Sovjetskom Savezu, što je činilo važnom industrijskom i poljoprivrednom komponentom planske privrede zemlje. Danas, Ukrajina ima široko razvijenu tešku industriju i jedna je od najvećih prerađivača metalurških proizvoda u istočnoj Evropi. Ipak, zemlja je takođe poznata i po proizvodnji visoko-tehnološke robe i prevoznih sredstava, kao što je Antonov avion i mnoga druga putnička i komercijalna vozila. Ukrajina je destinacija na raskršću između centralne i istočne Evrope, između severa i juga. Graniči se sa Rusijom, a u blizini je i Turske. Ima planinske vence Karpata, pogodne za skijanje, planinarenje, lov i ribolov. Kijev, glavni grad zemlje, obiluje jedinstvenim građevinama, kao što je crkva Svete Sofije, i širokim bulevarima. Postoje i mnogi drugi gradovi, poznati turistima, kao što su luka Odesa i drevni grad Lviv na zapadu zemlje. Muzika je značajan deo ukrajinske kulture, sa dugom istorijom i brojnim uticajima. Od tradicionalne narodne muzike, do klasične i modernog roka, Ukrajina je iznedrila mnoge talente, poznate na međunarodnom nivou, kao što su Čajkovski i Okean Elzy. Tradicionalni ukrajinski jelovnik uključuje piletinu, svinjetinu, govedinu, ribu i pečurke, a Ukrajinci takođe dosta u ishrani koriste krompir, žitarice, sveže i marinirano povrće.

Imali smo čast da o ovoj zanimljivoj zemlji razgovaramo sa Njegovom Ekselencijom gospodinom Viktorom Nedopasom, ambasadorom Ukrajine u Republici Srbiji.

Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu?

Zahvaljujući sličnim tradicijama, jeziku, mentalitetu, pa čak i prirodi, u Srbiji se osećam kao kod kuće. Veoma sam impresioniran srpskim gostoprimstvom, spremnošću za pomoć i otvorenošću prema strancima – svim onim što čini dubok smisao fraze „slovenska duša”.

Od kada ste u Beogradu kao ambasador Ukrajine i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Došao sam u Srbiju u septembru 2009. godine. Pre toga sam radio u ambasadama Ukrajine u Iraku i SAD, misiji OEBS-a u Gruziji. U Ministarstvu spoljnih poslova sam se pretežno bavio pitanjima međunarodne bezbednosti, razoružanja i NATO.

Svoje postavljenje na dužnost Ambasadora Ukrajine u Srbiji posmatram kao dobru priliku da se upoznam sa Balkanom – regionom gde se interesantne stvari dešavaju gotovo svakog dana, tako da mi nikada nije dosadno.

Ukrajina i Srbija imaju tradicionalno dobre političke i diplomatske odnose. Kakva je trenutna situacija na tom polju?

Ukrajinsko-srpski odnosi su odnosi prijateljstva, plodotvorne saradnje i uzajamne podrške, koji se zasnivaju na istorijskim, etničkim, kulturnim i religijskim sličnostima naših slovenskih naroda. Nemamo nikakvih problema u našim bilateralnim odnosima, ali se suočavamo sa istim izazovima.

Poslednja godina je bila veoma uspešna u kontekstu produbljivanja saradnje između dve države u različitim sferama bilateralnih odnosa.

Naime, imali smo dosta efikasan i uspešan politički dijalog na parlamentarnom nivou. Tako je, 5. jula 2010. godine, predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije, Dr Slavica Đukić-Dejanović, došla u Ukrajinu, i to je bila prva zvanična poseta na takvom nivou u istoriji ukrajinsko-srpskih odnosa.

Nastavljamo naše kontakte i tokom multilateralnih sastanaka i konferencija. Naime, tokom konferencije u Minhenu 4-5. februara 2011. godine, održan je odvojeni sastanak ministara spoljnih poslova Ukrajine i Srbije.
Naravno, radimo i na tome da se ove godine održi i poseta na najvišem nivou, što bi značajno doprinelo razvoju naše saradnje u svim sferama.

Ukrajina spada u zemlje koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Kakav je sada stav Ukrajine po tom pitanju i da li će se on menjati?

Stav Ukrajine po pitanju Kosova je jasno istaknut od strane predsednika Ukrajine, Viktora Janukovića. On je izjavio da Ukrajina nije priznala i ne planira da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Ukrajina smatra da se ovaj problem mora rešavati prema propisima Međunarodnog prava i Rezolucije Saveta bezbednosti 1244.

Kao što znate, Ukrajina nastavlja da doprinosi obezbeđenju mira na Balkanu, a ukrajinski vojnici učestvuju u operacijama u sastavu međunarodnih mirovnih snaga u kosovskim opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom.

Ukrajinski vojnici učestvuju u operacijama u sastavu KFOR-a od 1. septembra 1999. godine i sada imamo 124 vojnika u sastavu višenacionalne grupe „Istok”.

Ukrajina je jedan od značajnih trgovinskih partnera Srbije, ali u poslednje dve godine ekonomska razmena između naših zemalja je značajno opala. Da li je u pitanju svetska ekonomska kriza ili nešto drugo i šta naše zemlje čine da poprave tu situaciju?

Podaci o tendencijama u ukrajinsko-srpskoj trgovinsko-ekonomskoj saradnji tokom 2010. godine svedoče o laganom oporavku i povratku na nivo saradnje pre krize. Prema podacima zvanične statistike, obimi bilateralne robne razmene u 2010. godini su bili na nivou 300 miliona dolara, što postavlja Ukrajinu među 20 najvećih trgovinskih partnera Srbije.

Naravno, razvoj bilateralne trgovinsko-ekonomske saradnje ostaje jedan od najvažnijih prioriteta, kako za Ukrajinu, tako i za Srbiju.

U tom smislu, ponovni početak rada zajedničke međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, posle sedam godina pauze, će pozitivno uticati na naše trgovinske odnose.

Sada obe strane aktivno rade na implementaciji dogovora upisanih u Protokolu treće sednice Komisije koja je održana u novembru 2010. godine u Beogradu.
Koliko su ukrajinski investitori zainteresovani za ulaganje u Srbiji, a koliko su srpske firme spremne da ulože kapital u Ukrajini? Na koji način Vi predstavljate Srbiju potencijalnim investitorima iz Ukrajine?

Ukrajinske kompanije su zainteresovane za učešće u projektima razvoja naftnih i gasnih transportnih sistema na teritoriji Srbije, formiranje savremene infrastrukture Evropskog transportnog koridora 10. U tom kontekstu, Ambasada Ukrajine pokušava da pomogne srpskim firmama u pronalaženju mogućih partnera u Ukrajini i interesantnih projekata za investicije.

Ako pričamo o mogućnostima za investiranje u Ukrajini, naša zemlja je počela niz projekata za razvoj transportne, sportske i turističke infrastrukture u Kijevu, Lavovu, Harkovu i Donecku u okviru priprema za Evropsko fudbalsko prvenstvo Evro-2012 u Ukrajini.

Moguće učešće srpskih kompanija u ovim projektima bi dodatno doprinelo uspostavljanju poslovnih kontakata između ukrajinskog i srpskog biznisa, kao i formiranju uslova za realizaciju novih formi saradnje.

Kažite nam koliko ljudi broji ukrajinska dijaspora u Srbiji? Da li ste zadovoljni njihovim položajem i kako funkcioniše srpska dijaspora u Ukrajini?

Na teritoriji Srbije, naime u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, u Novom Sadu, Vrbasu, Kuli, Ruskom Krsturu, Kucuri, Đurđevu živi oko 21 hiljada predstavnika ukrajinsko-rusinske manjine. Oni aktivno učestvuju, ne samo u kulturnom, već i u političkom životu Srbije, što im značajno olakšava rad na zaštiti interesa zajednice u srpskom društvu. Oko 30 kulturno-umetničkih društva, časovi ukrajinskog i rusinskog jezika u oko 65 osnovnih i 21 srednjoj školi, objavljivanje redovnih nedeljnih i mesečnih izdanja, aktivan rad rusinske redakcije na RTV-u – sve ovo najbolje svedoči u korist toga što sam pomenuo ranije.

Koliko ja znam, ukrajinsko-rusinka dijaspora je zadovoljna mogućnostima koje im pruža srpsko zakonodavstvo u negovanju njenih tradicija i kulture. Moram da spomenem i pozitivan efekat primene novog Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je usvojen 2009.

Da li je na pomolu ukidanje viznog režima za građane Srbije koji putuju u Ukrajinu?

Potpisivanje novog međuvladinog Sporazuma o liberalizaciji viznog režima kojim se predviđa bezvizni režim za kratkotrajna putovanja naših građana je jedna od najbitnijih tema u našoj bilateralnoj saradnji.

Tokom konsultacija između ministarstava spoljnih poslova Ukrajine i Srbije, u novembru 2010. godine, strane su usaglasile glavne tačke ovog sporazuma i sada dokumenat prolazi kroz interne procedure konačnog usaglašavanja.

Tako da se nadam da će ovaj veoma važan dokument za naše građane biti potpisan u najskorijoj budućnosti.

Kakva je saradnja u oblasti kulture između naših zemalja?

Kulturna saradnja između Ukrajine i Srbije se bazira na međuvladinom sporazumu od 1997. godine o saradnji u sferi prosvete, kulture i sporta. Svake godine, predstavnici iz Ukrajine učestvuju na gotovo svim međunarodnim festivalima i takmičenjima, koji se održavaju u Srbiji i obrnuto. Jedan od najznačajnijih događaja u sferi kulturne saradnje su Dani srpske kulture u Ukrajini, koji su održani u različitim gradovima 5-10. aprila 2009. godine i koji su ostavili samo pozitivne utiske.

Važan deo naših kulturnih odnosa je zajedničko obeležavanje značajnih događaja iz istorije dve države. Ove godine, Ukrajina obeležava 20. godišnjicu nezavisnosti, 15. godišnjicu usvajanja Ustava Ukrajine i 1000. godišnjicu izgradnje Sofijivske crkve – velike ukrajinske svetinje. Tim povodom planiramo niz manifestacija u Srbiji.

Kako biste Vi predstavili Ukrajinu kao turističku destinaciju?

Ukrajina ima veliki turistički potencijal i već je poznata kao turistička destinacija u svetu i naročito u Srbiji. Imamo u ponudi različite oblasti turizma: istorijske ture, posete tvrđavama, planinski turizam, odmor na moru, „zeleni“ i zdravstveni turizam.

Krimsko poluostrvo ima dobro razvijenu turističku infrastrukturu za odmor na moru, blizu Krimskih planina i interesantnih istorijskih nalazišta. Ako želite da provedite zimu u Ukrajini, ja bih vam preporučio skijanje na Karpatima. Za one koji su više opredeljeni za aktivan turizam, ukrajinske turističke agencije predlažu širok izbor istorijskih i prirodnih maršruta u zapadnom delu zemlje.

Religijski turizam je takođe veoma popularan u Ukrajini, uzimajući u obzir da neke od ukrajinskih crkava datiraju još iz 10. veka. Preporučio bih da posetite Kijev i da vidite Kijevo-Pečersku Lavru, Sofijivsku crkvu, crkvu svetog Andreja…

Tako da Ukrajina može da ponudi različite turističke ture za svaki ukus i želju.

Na koji način bi Srbiju trebalo predstaviti Ukrajincima kao zanimljivu turističku destinaciju?

Putujući Srbijom, shvatio sam da ova zemlja ima dobar zdravstveni i seoski turizam, što bi bilo zanimljivo za Ukrajince. Mislim da nova turistička maršruta koju planira srpska Vlada, „Srpske tvrđave sa Dunava” može da bude veoma atraktivna za strane turiste, zbog interesantne kombinacije rečnog i istorijskog turizma.

Građanima Ukrajine bih preporučio posetu nacionalnom parku Đerdap i posebnu arheološku turu „Tragovima rimskih imperatora” i, naravno, Kopaonik i Zlatibor mogu da budu posebno zanimljive za Ukrajince koji vole skijanje.

Možete li da napravite poređenje mentaliteta, načina života, ishrane i jezika između Ukrajinaca i Srba?

Postoji veoma mala razlika u kulturi i mentalitetu i to samo, možda, zbog velikog uticaja turske tradicije na srpski način života.

Jezik je ono što nas zaista spaja. Mogu da vas uverim da će Ukrajinci razumeti gotovo 60% onoga što im se kaže na srpskom. To je zbog zajedničke slovenske istorije, slovenske grupe jezika i slovenskog načina života, koji podrazumeva uživanje u svakom danu, otvorenost i spremnost za podršku drugima.

Kada biste mogli, šta biste promenili u Srbiji?

Mislim da bi ovo pitanje trebalo postaviti samo građanima Srbije. Ipak, ja ću dati sve od sebe da promenim jednu stvar u Srbiji – mišljenje srpskog naroda o Ukrajini.

Želeo bih da svi Srbi shvataju Ukrajinu kao nezavisnu državu, sa svojim tradicijama, politikom i načinom ponašanja na međunarodnoj sceni, a ne samo kao bivši sastavni deo Sovjetskog Saveza.

Šta ćete sigurno poneti sa sobom kada budete napuštali Srbiju?

Nažalost, ne mogu da ponesem srpsku hranu sa sobom, iako nju baš volim, ali ću sigurno poneti neku srpsku rakiju, kao nešto što će mi uvek biti uspomena na duh i mentalitet Srbije.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista