Početna > Izdanja > Broj 035 > Ambasador

Intervju

Njena Ekselencija Mercedes F. Ruiz Zapata, ambasadorka Meksika u Srbiji

Sjedinjene Meksičke Države nalaze se u Severnoj Americi. Meksiko deli svoje granice sa severnim delom Tihog okeana na zapadu i jugu i sa Sjedinjenim Državama na severu. Na jugoistoku je okružen Karipskim morem, Gvatemalom i Belizeom. Meksički zaliv je na istoku. Meksiko čini federacija od trideset dve države, čiji je glavni grad Meksiko Siti. Meksiko Siti je jedan od najnaseljenijih gradova na globalnom nivou. Meksiko ima populaciju od oko stotinu i tri miliona ljudi. Meksiko pokriva skoro dva miliona kvadratnih kilometara. To je četrnaesta po veličini zemlja u svetu, a peta po veličini u Americi. Takođe je najnaseljenija zemlja španskog govornog područja u celom svetu. Meksiko ima ekonomiju koja se brzo razvija, rangirana od Svetske banke trinaesta po veličini u svetu. Klima varira od tropske do suve, a teren se sastoji od primorske nizije, centralne visoke visoravni, pustinje i planine do 18.000 stopa. Glavne industrijske grane Meksika su hrana i piće, duvan, hemikalije, gvožđe, čelik, rudarstvo i turizam. Poljoprivredni proizvodi su pirinač, pasulj, kafa, voće i paradajz. Začinjen kao „salsa roja“, opojan kao čašica tekile, nestabilan kao vulkani Sijere, nestvaran kao platna Fride Kalo, monumentalan kao piramide Teotivakana i topao kao njegovi stanovnici, Meksiko ispunjava čula, intrigira intelekt i hrani dušu. Meksiko je ono što od njega načinite…

Mercedes F. Ruiz Zapata

Za PROFIT magazin otkriva fascinantni svet Meksika Njena Ekselencija Mercedes F. Ruiz Zapata, ambasadorka Meksika u Srbiji.

Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu?

Beograd je divan grad i veoma lepo mesto za život. Prelepo mesto, sa veoma srdačnim ljudima. Od dolaska u avgustu 2009, osetila sam se dobrodošlom i otkrila sam da mogu da imam stil života ovde, koji ne samo da olakšava moj rad, kao predstavnika moje zemlje, već ga, zahvaljujući divnoj kulturnoj ponudi, čini zanimljivim i bogatijim. Takođe je bilo vrlo fascinantno što se potvrdilo ono što su mi pričali, a to je da Srbi mnogo vole Meksiko i Meksikance. Čini se da imamo isti temperament.
Koliko dugo ste na mestu ambasadora u zemljama na Balkanu? Kakav je bio put Vaše karijere?

Akreditovana sam u Srbiji od septembra 2009, a u narednim mesecima te godine sam predala svoje akreditive u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. Iako je prošlo godinu i po dana, još uvek učim! Ovaj region je posebno interesantan na ličnom nivou, ali i kao geopolitički izazov.
Moja diplomatska karijera je počela 1979, pre više od trideset godina. Skoro da ne  mogu da verujem! Prošlo je to vrlo brzo i uživala sam u svakom trenutku. Moja prva služba je bila u Rimu, u našoj misiji za hranu i poljoprivredu (FAO), a zatim sam otišla u Njujork, u UN i neko vreme radila na multilateralnim poslovima u Vašingtonu, u Organizaciji američkih država, dok me nisu poslali u Singapur i počela sam da radim na bilateralnim odnosima. Bila sam u Austriji, Izraelu i Japanu i bila sam veoma srećna kada mi je ponuđeno da predstavljam svoju zemlju u Srbiji, po prvi put u službi ambasadora. Smatram da je to velika čast.
Meksiko i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose. Kakva je istorija diplomatske saradnje dve zemlje?

Ove godine ćemo proslaviti 65 godina diplomatskih odnosa sa Srbijom, kao državom naslednicom bivše Jugoslavije. Bez oklevanja mogu da potvrdim da smo uvek delili veliko zajedničko prijateljstvo i nivo razumevanja u našim političkim odnosima, kao i saradnju u tehničkim i edukativnim pitanjima. Bilo je nekoliko uzajamnih poseta naših predsednika u prošlosti, sa predsednikom Titom bilo je uspešnih poseta našoj zemlji, i predsednikom Lopez Mateosom, posebno, ostavljajući ovde znak prijateljstva, koji je nastavio predsednik Ečeveria i predsednik de la Madrid. U ovom trenutku, još uvek imamo vrlo pozitivne političke odnose, međutim, moramo da intenziviramo ekonomske aspekte toga.

Koji je nivo sadašnje diplomatske saradnje između Meksika i Srbije, s obzirom da Meksiko nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i da poziva na poštovanje međunarodnog prava i predstavlja važnog partnera Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu?
Mislim da je u ovom trenutku nivo naših diplomatskih odnosa veoma visok. Mi smo poštovali način na koji je Srbija reagovala na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, tako što smo apelovali na međunarodno pravo i poštovanje rezolucija UN, posebno Rezolucije Saveta bezbednosti 1244, bez upotrebe sile. To je pristup koji imamo za međunarodne sukobe, uvek tražiti rešenje mirnim putem. Kao članica Ujedinjenih nacija, mi smo podržali zahtev za Međunarodni sud pravde da damo savetodavno mišljenje, i kao nestalni članovi Saveta bezbednosti tokom 2009. i 2010, uvek smo insistirali na tome da međunarodno pravo treba da prevlada. Nadamo se da će se, kroz pregovore i dijalog, naći rešenje za dobrobit svih nacija i ljudi u regionu Balkana.
Da li građani Bosne i Hercegovine, BJR Makedonije, Srbije i Crne Gore, koji su zainteresovani za turistička putovanja u Meksiko, moraju da podnesu zahtev za turističku vizu i kakva je procedura? Da li je Meksikancima potrebna srpska viza?

U ovom trenutku, građanima zemalja koje ste pomenuli je potrebna viza za posetu Meksiku. Postupak je prilično jednostavan. Viza se izdaje istog dana, pod uslovom da podnosioci ispunjavaju zahteve. Naša vlada je odlučila da omogući putovanje ljudima koji već imaju važeću vizu za Sjedinjene Američke Države, bez potrebe da vade meksičku vizu.

Pošto Meksikancima nisu potrebne vize za zemlje regiona, trudimo se da naša vlada prihvati ukidanje viza za građane Srbije a, nadam se, i za sve ostale zemlje. Sada, kada su Srbija i njeni susedi prihvaćeni u Šengen, postoje dodatni razlozi da se ozbiljno razmisli o ovim eventualnim reformama.

Možete li ukratko predstaviti svoju zemlju, kroz nacionalne običaje, poznatu meksičku kuhinju i muziku?
Meksiko je veoma živopisna zemlja, koja ima različite geografske regione, koji određuju našu kulturu i čine je raznovrsnom i snažnom. Muzika, kuhinja i regionalni običaji su time određeni, kao i istorijom i ljudima koji su ranije naseljavali zemlju, ali i klimom i prirodnim sastojcima koji se mogu naći za pripremu hrane.

Ali svi ovi elementi imaju nešto zajedničko, oni bi trebalo da budu u službi  uživanja i sreće. Njihovi najbolji izrazi se uvek ogledaju u proslavi, bilo privatnoj, kao što su rođendani, venčanja, nacionalni ili verski dani, kao Sveta nedelja, dan Svih Svetih, kao i Božić.

U Ambasadi imamo veoma dobru zbirku narodnih obeležja, koju  koristimo na našim događajima, želimo svima da pokažemo koliko su lepi i raznoliki.

Što se tiče muzike, mi imamo vrlo poznate marijače, ali i muzičke grupe sa severa zemlje koje su postale veoma popularne, ne samo u Meksiku, nego i u Latinskoj Americi i Sjedinjenim Državama. Oni koriste harmoniku, koja je jedna od uobičajenih instrumenata u Srbiji. Takođe, imamo i manjih grupa koje se specijalizuju u muzici u regionima kao što je Čiapas, sa predivnom Marimba izvedbom ili Verakruz, koji uključuju harfe, između ostalih instrumenata.

Posebno mi se sviđa huapango, iz oblasti koja se zove La Huasteca, koja se sastoji od četiri meksičke države, a to je uglavnom gitarska muzika, u kombinaciji sa poezijom i humorom pevača. Takođe, smatramo da ono što mi zovemo našom tropskom muzikom, je muzika uz koju se najviše pleše u savremenom Meksiku, bolero i balade su veoma romantične i uz njih zajedno pevamo, na isti način na koji Srbi pevaju svoju muziku, koja god muzička grupa se pojavi u restoranima ili na žurkama.

Meksička kuhinja zaslužuje da bude izdvojena, jer UNESCO je odlučio da je uključi u nematerijalnu baštinu čovečanstva. Naša hrana je na bazi kukuruza, pasulja i čilija i ona je dopunjena, prema regionu, govedinom, piletinom, svinjetinom, ribom i mnogim vrstama povrća i voća. Možete naći veliki izbor i njihov kvalitet i ukus su zaista neverovatni.

Tradicionalna meksička kuhinja je sveobuhvatni kulturni model, koji se sastoji od poljoprivrede, ritualnih radnji, starih veština, kulinarske tehnike i običaja i manira naših predaka. Moguće da je napravljena kolektivnim učešćem u čitavom tradicionalnom lancu ishrane: od setve i žetve, do kuvanja i jela.
Postojbina Asteka i Maja je danas jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija u svetu. Pored arheoloških nalazišta, šta još Meksiko nudi posetiocima?

To je zemlja Tihog okeana i Kariba. Zahvaljujući svojoj istoriji, geografiji, bogatstvu prirodnih resursa i intenzivnom kulturnom životu, Meksiko ima široku ponudu turističkih atrakcija: nasleđe drevnih civilizacija, važno i zanimljivo kao Maje i Asteci, to su cenjeni  arheološki lokaliteti, koji su deo našeg nacionalnog identiteta; neuporedivu lepotu plaža, zaštićena prirodna područja za očuvanje i susret hiljadugodišnje kulture, kombinovane sa modernim i živim gradovima, sa prepoznatljivom modernom arhitekturom, kao i gradove srednje veličine, sa baroknom arhitekturom i male gradove, ali i puno šarma. I poslednje, ali ne i najmanje važno, turistička infrastruktura može da zadovolji sve ukuse i različite budžete.

Toplo preporučujem posetu Meksiku, i da bi ste imali jasnu sliku svih mogućnosti, web link www.visitmexico.com je veoma koristan.
Kakva je kulturna saradnja i razmena između Meksika i Srbije?

U ovoj oblasti, takođe, imamo dugu tradiciju prisustva meksičke kulture u Srbiji. Ipak, sve je počelo odavno, sa upoznavanjem klasičnog meksičkog filma i muzike. Iz tog razloga se trudimo da predstavimo imidž naše zemlje koji više odgovara realnom životu. Prošle godine smo bili u prilici da organizujemo niz manifestacija povodom obeležavanja dvestote godišnjice meksičke nezavisnosti i stogodišnjice meksičke revolucije, koje su bile veoma uspešne. To je uključivalo izložbe meksičke umetnosti, fotografije i knjiga, filmsku prezentaciju, konferenciju o istoriji, kulturi, tradiciji i bilateralnim odnosima.

Ove godine, takođe, pripremamo nekoliko događaja i imamo divnu motivaciju- sjedinećemo ih sa 65 godina naših diplomatskih odnosa.

Pokušavamo da uradimo mnogo više, a u isto vreme, želimo da vidimo veću kulturnu ponudu Srbije u Meksiku, koja bi, bez sumnje bila veoma cenjena od strane meksičke javnosti.
„America Movil“ je meksički gigant, jedan od retkih, koji je Karlosa Slima učinio najbogatijim čovekom na svetu: ona je četvrta telekomunikaciona kompanija u svetu i otkupili su tendersku dokumentaciju za kupovinu Telekoma. Koje druge meksičke kompanije posluju u Srbiji? Da li postoji neka srpska kompanija u Meksiku?

Da, postoji srpska kompanija koja radi u sektoru turizma u Meksiku, u blizini Rivera Maja u Kankunu. Ali prilike u obe zemlje su beskrajne. Kao što možda znate, Meksiko je jedna od najotvorenijih privreda u svetu i ima, pored mnogih drugih, sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD i Kanadom. Sporazum, koji je stupio na snagu 1. januara 1994. predstavlja u pogledu kombinovanog pariteta kupovne moći BDP-a svojih članova, od 2007, trgovinski blok koji  je najveći u svetu i drugi po veličini po poređenju BDP-a.

Meksiko predstavlja ogromno tržište, u kome same srpske firme ili kroz ko-investiciju ili strateške saveze sa meksičkim firmama mogu da pristupe veoma frekventnom tržištu. S druge strane, Srbija ima veoma jaku konkurentsku prednost u sektorima koji su veoma dinamični, kao agro-industriju i farmaceutski sektor. Dakle, postoje uslovi za bliže ekonomske veze između dve zemlje.

Kakva je robna razmena i privredna saradnja dve zemlje? Šta savetujete meksičkim investitorima, ukoliko su zainteresovani za ulaganje u srpsko tržište?

Od 2007. Srbija je dvanaesti trgovinski partner Meksika (deveti izvoznik i dvanaesti uvoznik) među evropskim zemljama koje nisu članice EU ili Evropskog udruženja slobodne trgovine.

To znači da moramo naporno da radimo da se poveća naša trgovina i da se bolje istraže potencijali obe ekonomije. Kao što znate, Vlada Srbije je najavila ekonomski model za prevazilaženje trenutne finansijske krize, koja se u velikoj meri oslanja na direktne strane investicije i izvoz, „Outward Looking Model”, kako ekonomisti vole da imenuju ovu vrstu rasta, tako da je ono što bih preporučila meksičkim poslovnim ljudima da se bolje informišu o svim ovim promenama i da istraju u naporima  vršenja diverzifikacije naše međunarodne trgovine. U tom smislu, od velike pomoći bi bio podsticaj ekonomskoj promociji od strane srpske vlade i privatnog sektora u inostranstvu.

Šta Vam se najviše dopada u Srbiji, a šta biste promenili, kad biste mogli?

Veoma mi se dopada bezbednost grada, činjenica da možete da odete svuda i osećate se potpuno bezbedno. Takođe, kombinacija provincijskog i urbanog života, koji je rezultat stava ovog naroda, sofisticirana i humana u isto vreme i, najzad, grad Beograd sa svoje dve veličanstvene reke.

Ono što bih želela da vidim u budućnosti je zemlja koja, ne zaboravljajući svoju prošlost, a posebno tradiciju, je orijentisana ka budućnosti, u smislu pružanja mogućnosti za rast i razvoj njenih građana, posebno mladih ljudi.

Šta ćete sigurno poneti sa sobom kada budete odlazili iz Srbije?

Najvrednije blago, prijateljstvo mnogih Srba.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista