S tim na umu, evo tri jednostavne motivacione tehnike, koje može primeniti skoro odmah, kako biste stigli do cilja.

Podstaknite svoju motivaciju tako što imate bolju energiju.

Skoro je nemoguće da budemo uzbuđeni zbog svojih života, kada smo stalno pod opterećenjem. Bilo da je to zbog loših navika spavanja, preteranog oslanjanja na kafu i energetske napitke u cilju savladavanja dana, način na koji radimo je direktno pod uticajem „goriva“ koje sebi dajemo. Nekoliko zaista jednostavnih dijetetskih saveta – jesti mnogo kompleksnih ugljenih hidrata ujutru (oni su oblici energije koji sporo sagorevaju i dugo traju tokom dana), izbegavati one gadne energetske napitke koji će vas privremeno podići, pre nego što vas bace u komu i težite ka isključivo 7-8 časova sna tokom svake noći!

Izgradite ubojitu motivaciju tako što naciljate jednu ili dve stvari.

Kada ste poslednju put uspeli da završite uspešno 10 stvari u isto vreme? Verovatno nikada, ako ste kao i ostali smrtnici. Stalni mit da treba da budemo „multi-tasking dinama“ samo sigurno pokazuje da mnogo stvari radimo loše. Usmerite svu svoju energiju i fokusirajte je na jednu ili dve stvari i videćete mnogo bolje rezultate.

Prestanite da iščekujete „čarobno dugme“ za rezultat.

Svi želimo da do ciljeva stignemo lakšim putem; to je način kako funkcionišemo. Konstantno ćemo tražiti put manjeg otpora, i nažalost, za mnoge od nas to znači da konstantno želimo i nadamo se nečemu ili nekome ko će naići i postići naše ciljeve umesto nas.

Deset razloga zašto biramo da ne uspemo

Uspeh ima tendenciju da bude rezultat odluka koje smo doneli. Na kraju dana, bilo da smo uspeli ili ne u našim naporima, svodi se na to da li smo odabrali da delujemo ili ne. Ukoliko ne delujemo, to može ishodovati željom da krenemo putem manjeg otpora, ili možda jer nismo u mogućnosti da gledamo pored prepreke pred nama. Koji god da je slučaj u našem konkretnom iskustvu, pogledajte da li se bilo šta od sledećeg može primeniti na vas.
Biramo da ne budemo dovoljno odlučni.

Odlučimo da slušamo one koji stalno govore „ne“, da dopustimo sumnji da nam se uvuče u razmišljanje. Počnemo da oko sebe posmatramo iskustva drugih ljudi i počinjemo polako da odlučujemo da, možda, nismo dovoljno dorasli zadatku, kao što smo prvobitno verovali.

Poraze smatramo mnogo većima nego što su zaista.

Nismo u mogućnosti da vidimo iza trenutnih neuspeha/prepreka/barikada. Verujemo da je ceo plan pogrešan kada ne uspemo ili se spotaknemo, ili da nam nije suđeno da ispunimo naš cilj. Kada se suočimo sa ovim trenutnim udarom neuspeha, obično preterano reagujemo, verujemo da su stvari mnogo gore nego što zaista jesu. U tim ključnim momentima, nismo u mogućnosti da sagledamo širu sliku, veću strategiju. Mnogi ljudi će izgubiti bitku, ali i rat. Činjenica je da su vaš uspeh i snovi veći od ove jedne prepreke ili neuspeha, pa zašto mu pridavati toliko značaja?

Ne očekujemo više od sebe samih.

Odlučujemo da nismo u mogućnosti da uložimo dodatni napor jer je to suviše posla, nije ga vredno u svakom slučaju; nije uspelo nekom drugom, pa zašto bi nama. Bilo da je u pitanju očekivanje koje dobijemo od nekog drugog ili nešto što je u nama samima, pogrešno smo vođeni da verujemo da nam je „nisko nebo“ za ono što želimo da postignemo – a u stvarnosti, kada se fokusiramo na stvari za koje smo više nego sposobni od zapanjivanja sebe samih.

Brzo tokom procesa gubimo fokus.

Lako budemo ometeni u svetu stalnih društvenih poruka, imejlova, reklama i ponuda koje obećavaju da će biti čudotvorni lek jednom zauvek. Uspešni među nama pronalaze način da isključe buku i da se fokusiraju namerno na ono što žele da postignu, i ni na šta drugo.

Biramo cilj ili san koji nam ne znači tako mnogo.

Da li je vaš cilj nešto što vas drži budnim tokom noći? Da li je to nešto na šta je usmerena svaka vaša misao? Da li je to nešto što planirate i razvijate dok večerate sa prijateljima, dok sat otkucava na poslu ili dok vozite? Vaš cilj treba da bude neizbežna misao, san koji neće jednostavno nestati. Zašto? Jer to znači da ćete, bez obzira na bilo šta, ići do kraja sveta da biste to postigli. Neuspesi na putu će biti uklonjeni, izvinjenja izbrisana i niko se nikada neće čak ni usuditi da podigne glas protiv vas. Tako treba da se osećate po pitanju svog sna.

Biramo da odustanemo.

Reč „ne“ je nešto što prouzrokuje nešto što je blizu organske reakcije. Još iz vremena kada smo bili deca, rečeno nam je NE kada smo nešto tražili, kada smo nešto želeli. To se nastavlja i kada smo odrasli. Govorite odraslom čoveku „ne“ i on će popustiti. Naučite da ne prihvatite status quo, da izazovete vreme i testirate i pronaći ćete sopstveni put.

Odlučite da odstupite od svog plana kada nije neophodno da se to uradi.

Kada vidimo prečicu, krenemo njome. Skrenućemo od naših planova prvom prilikom koju dobijemo ako postoji i promil šanse da to znači prečicu. Predodređeni smo da idemo putem najmanjeg otpora; to je utiskivano u naš mozak hiljadama godina. Međutim, put manjeg otpora ne donosi uvek ključ dugotrajnog uspeha.

Pobedimo u nekoliko bitaka, a zatim mislimo da smo dovoljno daleko stigli.

Ovo se često dešava; neko krene putem ka krajnjem cilju, napravi nekoliko prvih koraka, a zatim iznenada bez ikakvog razloga napusti svoj cilj. Zbog čega se ovo dešava? Jer gajimo osećaj zadovoljstva iz naših malih pobeda, tako nadmeni da nas liši želje da nastavimo ka većim stvarima.

Biramo negativne ciljeve.

„Ne želim da se ugojim“. „Ne želim da imam 40 godina i da i daljem budem sam/a“. Ovi ciljevi su samoporažavajući, u tom smislu da igrate tako da ne izgubite, umesto da igrate da biste pobedili. Postoji suptilna, ali veoma bitna razlika između toga da li imate pozitivan ili negativan cilj. Izbegavajte da svoju sudbinu stavljate na ciljeve koji su zasnovani na strahu.

Odbijamo da napravimo neophodne promene.

Često je razlika između sadašnjosti i budućnosti puno uspeha u samo nekoliko promena. Bilo da je to navika koju treba promeniti ili nova perspektiva, često hvatamo sebe u starim, destruktivnim navikama.

Ponekad to znači da moramo naučiti nešto što smo prvobitno smatrali nepotrebnim ili znači konačno napuštanje te dosadne navike koja nas vuče nazad.

Neželjeni efekti Knjige o ciljevima

Postavljanje ciljeva i odgovarajuće korišćenje knjige o ciljevima je poznati lek za apatiju i lično nezadovoljstvo u nekom periodu. To je u vremenu testiran i dokazani metod za dobijanje više od života. Međutim, za ovaj „lek“ su poznati i neželjeni efekti.

Mogući neželjeni efekti korišćenja knjige o ciljevima uključuju, ali nisu ograničeni na:
Osećaj da imate kontrolu nad svojim životom.

Ako imate ovaj akcioni plan, kao i volju da postupate po njemu, da ga menjate, oblikujete kako god smatrate prikladnim,  to daje neverovatnu moć. Iznenada kada imate plan za svoj život, postajete gospodar svoje sudbine.

Kristalno jasni osećaj jasnoće.

Uz velike ciljeve, oni su često uključeni u toliko mnogo koraka da postaje obeshrabrujuće do mere da želite da odustanete. Uz knjigu o ciljevima, možete jednostavno segmentirati celokupni cilj i fokusirati se na svaki korak, kako dolazi.

Često palite svoju motivaciju.

Dok pregledate sopstveni napredak i vidite svoje uspehe, osećate i razrešenje. S druge strane, ako vidite gde niste uradili onako dobro kao što ste se nadali, treba da se osećate osnaženim kako biste bili sigurni da se nećete ponovo saplesti. Koristite svoje pobede, gubitke i povlačenja da se odgurnete još dalje.

Otkrivate jednostavnije načine da dobijete ono što želite.

Verovatno je najveća prednost knjige o ciljevima mogućnost da se odmah razlikuje šta je to što vas približava vašem cilju, a šta vas sprečava. Smanjivanje gubitaka (posebno u vremenu) za stvari koje vas ne pokreću napred, uštedeće vam mnogo u budućnosti. Suprotno tome, korišćenjem strategija i alata koji funkcionišu i primenjujući ih na ostatak vašeg plana za cilj, vaš napredak dobija „turbo punjač“.