Imali smo čast da razgovaramo sa gospodinom Daglasom Lafertijem, novim generelnim direktorom British American Tobacco Srbija i Crna Gora. Budući da je od nedavno u Srbiji, ovo je njegov prvi intervju. Gospodine Laferti, recite nam nešto o sebi: gde ste rođeni, odrastali, školovali se? Dolazim iz Ujedinjenog Kraljevstva. Rođen sam u Liverpulu, ali sam odrastao u gradu po imenu Vinčester koji je, pre mnogo vekova, bio glavni grad Engleske. Škola je uvek bila blizu kuće, sve dok nisam otišao iz Vinčestera i zamenio ga sjajnim svetlima Londona, gde sam završio studije menadžmenta na Royal Holloway College, koji je deo Londonskog Univerziteta. Kako se razvijala Vaša karijera? Pretpostavljam da je do sada bila veoma uzbudljiva! BAT je jedina kompanija u kojoj sam radio, a zaposlio sam se u njoj 2001. Karijera mi je bila mešavina napornog rada, želje da se razvijam i, naravno, malo sreće koja je uvek potrebna. Do sada sam imao zanimljivu karijeru i stvarno volim njen internacionalni aspekt. Srbija je moje treće internacionalno postavljenje, nakon skoro tri godine u Grčkoj i 18 meseci u Rumuniji. Od 1. novembra 2010. ste na mestu generalnog direktora kompanije BAT za Srbiju i Crnu Goru. Kakvi su Vam prvi utisci o Srbiji? Prvi utisci su bitni i, na svu sreću, moji su pozitivni. Dolazim u organizaciju koja poseduje istinsku želju da uspe i zaista verujem da ćemo sve više jačati u dolazećim godinama. Već je bilo nekoliko veoma zanimljivih izazova sa kojima se trebalo suočiti, ali to doprinosi dinamičnosti posla i ulozi koju imam. Takođe, moram reći da se moja porodica adaptirala prilično brzo u Srbiji i njihovi prvi utisci o novom okruženju su podjednako važni kao i moji. Da ponovim, za sada je sve kako treba. Vaša kompanija je do sada u DIV uložila 115 miliona evra. To je jedna od većih investicija na području Srbije. Kakvi su dalji planovi ulaganja Vaše kompanije u DIV? Kao što ste i naveli, BAT je investirao više od 115 miliona evra u fabriku u Vranju od 2003. Ovo uključuje izgradnju novih proizvodnih pogona, instalaciju infrastrukture i proizvodne opreme, uvođenje novih standarda kvaliteta, kao i ulaganje u treninge i razvoj zaposlenih. Nažalost, zbog određenih nedostataka srpskog tržišta, sedam godina nakon akvizicije fabrike nemamo rezultate koje smo očekivali. Dodatno, posledice ekonomske krize se i dalje mogu osetiti i sigurno su imale uticaja na naše rezultate u prethodnih nekoliko godina. Zbog svih ovih razloga, naši budući napori će biti usmereni na unapređenje naše pozicije na tržištu i promenu dinamike tržišta. Mislimo da je apsolutno legitimno očekivati da bi, nakon sedam godina i 200 miliona evra uloženih u Srbiji, BAT trebalo da počne da posluje sa profitom i da otplaćuje investiciju koja nikako nije beznačajna. Kakve poslovne rezultate beleži BAT u protekloj godini u Srbiji, a kakve na globalnom nivou? U kojoj se meri ekonomska kriza odrazila na poslovanje BAT-a u Srbiji i regionu? Na lokalnom nivou, bilo je različitih uticaja i bio bih iznenađen kad bih čuo da dosta kompanija kaže da ekonomska kriza nije imala negativan efekat. Očigledno je bilo finansijskih pritisaka podstaknutih fluktuacijama kursa i kupovna moć je bila na udaru, što često kao posledicu ima to da se potrošači sve više opredeljuju za pristupačnije proizvode. U isto vreme smo bili svedoci porasta nelegalne trgovine, koja nije više samo problem na tržištima istočne i zapadne Evrope, već stvara brige kompanijama na svim područjima. Što se tiče BAT Srbija, u 2010. godini smo napravili promenu u našoj portfolio strategiji, fokusirajući se na brendove kao što su Dunhill i Pall Mall, kako bismo zabeležili rast našeg lokalnog poslovanja. Skoro godinu dana nakon što smo promenili strategiju, mogu sa velikom pouzdanošću da kažem da su očekivani rezultati vidljivi – naša prodaja i udeo na tržištu u svim relevantnim segmentima pokazuju rast tokom cele godine. Sa pravom strategijom koju smo postavili, čvrsto verujem da će BAT Srbija biti održiv i profitabilan biznis u najkraćem mogućem periodu. Znate kako kažu, „u svakoj krizi se može pronaći prilika“. Globalno, poslovanje BAT-a ostaje izuzetno dobro i rezultati za ovu godinu su veoma ohrabrujući, uprkos tome što je eksterno okruženje i dalje puno izazova. Cena naših akcija na berzi ima jasan pozitivan trend i svi analitičari predlažu „kupuj“ opciju za njih. Razlozi za ovaj rast cena akcija su jasni i neporecivi – strategija naše Grupe je uspešna i investitori imaju puno poverenje da će se to i nastaviti. Možete li da uporedite poslovanje Vaše kompanije u Srbiji sa poslovanjem u regionu jugoistočne Evrope? Rad na nivou jugoistočne Evrope i rad u Srbiji su dva različita načina poslovanja, ali vrlo zavisna jedan od drugog. Ipak, na kraju, svi zaposleni i na jednom i na drugom nivou organizacije imaju isti cilj – da pomognu da BAT bude najbolji. Ipak, priroda uloga i odgovornosti je drugačija na nivou samog tržišta, nego na nekom „centralizovanijem“ nivou, ne samo u BAT-u, već i u bilo kojoj drugoj kompaniji, ali to je sve normalno u današnjem globalnom poslovanju. Iskusio sam rad na oba nivoa, kao i rad u našoj globalnoj centrali u Londonu, i kao što sam već rekao, cilj je isti na svim nivoima – doprineti na svaki mogući način da BAT bude broj 1 gde god da posluje. Evropska unija je u poslednjih nekoliko godina donela vrlo stroge zakone o zabrani pušenja na javnim mestima, u okviru zaštite stanovništva od duvanskog dima, a sa ciljem poboljšanja kvaliteta života i zaštite životne sredine. Koliko je primena ovog zakona u Evropi uticala na poslovanje Vaše kompanije i da li očekujete da će uticati i na poslovanje u Srbiji, s obzirom da je zakon nedavno stupio na snagu? BAT se uvek zalaže za uravnoteženu regulativu i verujemo da je novi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu dobar primer toga. Ako pogledate efekte totalnih zabrana pušenja na javnim mestima, mnogi primeri širom sveta pokazuju da čak ni najrigorozniji propisi nisu imali bilo kakav negativan efekat na prodaju duvanske industrije. Ipak, stvarni gubitnik zbog ovakvih radikalnih rešenja u svim slučajevima je bio ugostiteljski sektor, koji je beležio drastičan pad u prihodima, što je dalje rezultiralo u povećanim stopama nezaposlenosti u tom sektoru. Mogu jasno da potvrdim ovo, jer dolazim iz Ujedinjenog Kraljevstva, jedne od retkih zemalja u Evropi koje imaju totalnu zabranu pušenja u svim zatvorenim prostorijama. BAT, kao odgovorna kompanija, potpuno podržava zabranu pušenja u kulturnim, zdravstvenim i obrazovnim institucijama, ali po našem mišljenju se, u drugim prostorima, kao što su ugostiteljski objekti, mora pronaći kompromisno rešenje. Pod kompromisom mislimo na uravnotežene propise, koji će odgovarati potrebama i nepušača i pušača. Podržavamo usvojeno rešenje i već vidimo da ga je moguće sprovesti u praksi. Moram da naglasim da većina EU članica ima slične propise u ovoj oblasti, onima koje je Srbija sprovela u novembru. Govoriti o rezultatima je još uvek rano, s obzirom da se Zakon u potpunosti primenjuje tek nešto više od mesec dana. Verujem da ćemo prve pouzdane rezultate stvarnih efekata Zakona imati za nekih pola godine. Kakvo je Vaše mišljenje o efikasnosti primene toga zakona u Evropi i u Srbiji i o njegovim rezultatima zabeleženima u praksi do sada? Uopšteno govoreći, primena bilo kog zakona u EU je vrlo efikasna, prema tome, isti zaključak se može izvesti i za zakone koji se tiču zabrane pušenja na javnim mestima. Glavno pitanje ovde nije sama mera efektivnosti i efikasnosti implementacije, već finalnog ishoda i za nepušače i za pušače. Po našem mišljenju, u nekim zemljama su zakonodavci revnosniji u namerama da izbace pušače sa svih javnih mesta. U tim slučajevima uvek postoji društvena grupa koja značajno ispašta – jasni dokazi su se mogli videti u Irskoj npr, gde je ugostiteljski sektor imao visok pad prihoda i nikada se nije u potpunosti oporavio od toga. Čvrsto verujem da nećemo videti takvu situaciju u Srbiji, jer odredbe Zakona zaista prave ravnotežu između interesa svih strana pogođenih ovim Zakonom. Sa velikim interesovanjem očekujemo potpunu primenu usvojenog Zakona. U okviru društveno-korporativne odgovornosti, Vaša kompanija ulaže značajna sredstva za pomoć lokalnoj zajednici. Koje konkretne akcije je kompanija sprovela pre Vašeg dolaska na poziciju generalnog direktora i kakvi su planovi za dalja ulaganja u tom pravcu u Srbiji? British American Tobacco je bio jedan od začetnika koncepta korporativno-društvenog ulaganja u Srbiji. Zajedno sa još nekim društveno odgovornim kompanijama, BAT je osnovao Forum Poslovnih Lidera, vodeću CSR organizaciju u zemlji. Kao jasan dokaz naših CSR napora u Srbiji u prošlosti, BAT je dobio mnoge nagrade, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Na osnovu Poslovnih principa grupe British American Tobacco, koje pokrivaju ključne teme koje, po našem mišljenju, obrazuju temelj korporativno-društvene odgovornosti za bilo koju multinacionalnu kompaniju, verujemo da konstruktivna saradnja sa svim stejkholderima treba da bude kontinuirana. Takođe verujemo da je stvaranje dodatne vrednosti u zajednicama u kojima poslujemo od velikog značaja, da relevantne i značajne informacije o našim proizvodima treba da i dalje budu dostupne i da naši brendovi i proizvodi treba da se plasiraju na tržište na odgovoran način. Ovi principi su usmerili korporativno-društvenu odgovornost BAT-a u Srbiji od 2003. godine. Pokrenuli smo brojne projekte, od kojih bih želeo da istaknem nekoliko, za koje verujem da su napravili razliku, kako za lokalne zajednice, tako i za celu zemlju. Kao prvo, već šest godina BAT nagrađuje najboljeg malog privrednika u Pčinjskom okrugu, gde se nalazi naša fabrika. U saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Regionalnom agencijom za razvoj privrede i preduzetništva i Udruženjem preduzetnika iz Vranja, BAT neprekidno podržava najuspešnije male privrednike, sa namerom da dodatno podstakne privredni i društveni rast Vranja i Srbije. Još jedna kampanja na koju smo posebno ponosni je Prevencija pušenja kod maloletnika, koju smo sproveli krajem prošle godine, sa odličnim rezultatima i povratnom informacijom od naših stejkholdera. Naime, BAT se kategorično protivi pušenju kod maloletnih lica, jer verujemo da cigarete smeju da budu dostupne samo odraslim pušačima, informisanima po pitanju negativnih efekata pušenja i koji imaju razvijenu svest o potencijalnim rizicima koje donosi pušenje. Na osnovu toga, BAT je sproveo aktivnost edukacije maloprodavaca kroz lični kontakt, razne štampane materijale i jedan od rezultata je da se na skoro svakom kiosku u Srbiji može videti nalepnica «Ne prodajemo cigarete mlađima od 18 godina». Poslednju aktivnost, koju bih pomenuo, smo sproveli u saradnji sa Beogradskom kulturnom mrežom na Beogradskom Beer festu – „Festival bez opušaka“. Cilj ove akcije je bio da se utiče na pušače da promene svoje ponašanje u vezi sa nesavesnim odlaganjem opušaka. Što se tiče budućih investicija, pokušaćemo da nastavimo sa dosadašnjim trendovima. Osnova strategije razvoja Vaše kompanije na međunarodnom nivou su rast, produktivnost i odgovornost. Na koji način se to sprovodi u Srbiji? Srbija se ne razlikuje od ostatka BAT sveta, samim tim, svaka aktivnost koju planiramo mora biti u skladu sa našom globalnom strategijom. U svakom delu naše strategije, koji ste pomenuli, postigli smo značajne rezultate. Naši internacionalni brendovi beleže stabilan rast, pogotovo u 2010. godini, stvarajući veoma dobru osnovu za dolazeće godine, koje će sigurno biti dinamične. Kao što sam napomenuo ranije, BAT Srbija ne pravi profit od 2003. godine, ali se uprkos tome krećemo u pravom smeru, što se te kategorije tiče. Produktivnost fabrike se značajno povećala nakon svih investicija tokom ovih sedam godina, a o našoj korporativno društvenoj odgovornosti sam već nešto ispričao. S obzirom da konzumacija vaših proizvoda utiče na narušavanje zdravlja i zagađenje životne sredine, šta činite na globalnom nivou da biste smanjili te negativne uticaje? Na koji način, na globalnom nivou, Vaša kompanija učestvuje u kreiranju propisa i pomaže u donošenju zakona, koji bi na adekvatan način regulisali rad duvanske industrije u svetu? Konzumiranje duvanskih proizvoda predstavlja rizik po zdravlje i slažemo se da ono mora biti regulisano na odgovarajući način. Želimo da pomognemo u stvaranju uravnoteženih propisa u oblasti duvana i želimo da učestvujemo i podržimo vlade sa našim savetima u vezi sa primenom budućih propisa. Zaista efektivna regulativa u oblasti duvana zahteva saradnju između vlada i duvanske industrije. Kao kompanija koja posluje na više od 180 tržišta, imamo poprilično iskustva i stručnosti sa kojima možemo da pomognemo zakonodavcima da adresiraju ključne teme u vezi sa našim proizvodom – pristup maloletnika, nelegalna trgovina, informacije o proizvodu, bezbednost proizvoda, izloženost duvanskom dimu. Po proceni Svetske zdravstvene organizacije, broj pušača u svetu do polovine 21. veka će se povećati za više od sto miliona i pored svih zakona, zabrana, upozorenja, objašnjenja, informisanja...Šta se još može i treba učiniti, kako bi se broj pušača na globalnom nivou smanjio? Iako smo potpuno svesni rizika koje naši proizvodi predstavljaju po zdravlje, ipak nismo organizacija koja je specijalizovana u obezbeđivanju stručnih zdravstvenih rešenja. Glavni deo naših aktivnosti se odnosi na informisanje odraslih potrošača, koji su doneli svesnu odluku da konzumiraju naš proizvod, o svim rizicima koje on nosi. Ilegalna trgovina cigaretama je jedan od većih problema duvanske industrije. Na koji način se Vaša kompanija bori protiv ovakvih pojava i kakva je situacija u Srbiji na tom planu? Sveukupno gledano, kroz efektivno upravljanje raznolikim temama, koje se povezuju sa nelegalnom trgovinom, naš cilj je da podignemo svest o veličini tog problema, o gubitku prihoda koje zbog toga imaju vlade, o društvenom i ekonomskom uticaju i vezama sa organizovanim kriminalom. Jedna od najbitnijih stvari za nas u 2010. godini je bilo potpisivanje Dogovora o saradnji sa Evropskom Komisijom i 27 EU članica da se proaktivno i u saradnji borimo sa problemom nelegalne trgovine. Radićemo zajedno sa EK i organima unutrašnjih poslova EU članica u brojnim ključnim oblastima, koje uključuju razmenu i koordinirano prikupljanje informacija, zajedničke istrage koje bi trebalo da rezultiraju u zajedničkim konkretnim akcijama u vezi sa problemom nelegalne trgovine. Ovaj Dogovor je izuzetan korak za BAT i značajan je dodatak poslu koji smo godinama radili i koji nastavljamo u globalnoj borbi protiv nelegalne trgovine. U Srbiji, zbog cenovnih razlika koje postoje u odnosu na susedne zemlje, koje su članice EU, postoji tendencija povećanog šverca cigareta iz Srbije. Ovo sporno pitanje može ugroziti ugled Srbije u samoj EU i zbog toga radimo aktivno na obe strane sa svim relevantnim državnim organima, kako bismo ove probleme sveli na najmanju moguću meru. Da bi se sprečila ilegalna trgovina duvanskim proizvodima u Srbiji država sprovodi akciznu politiku kojom štiti proizvođače, ali i naplaćuje porez. Kakav je Vaš komentar na akciznu politiku Srbije? Šta biste eventualno promenili u tom zakonu? Politike cena i akciza su od vitalne važnosti, ne samo za duvanske kompanije, već i za vlade, imajući u vidu značaj doprinosa duvanskih kompanija državnom budžetu. Na primer, akcize na duvanske proizvode obezbeđuju 12% prihoda srpskog budžeta ove godine. Zbog toga, verujem da bi akcizna politika uvek trebalo da bude uravnotežena i, pogotovo kada se radi o Srbiji, u skladu sa daljom harmonizacijom sa EU. Imajući to u vidu, bili smo veoma iznenađeni kada smo nedavno saznali da je Ministarstvo finansija donelo odluku da promeni Zakon o akcizi, koji je usaglašen prošle godine i koji je trebalo da bude na snazi do 2012. godine. Čineći to, Ministarstvo finansija i Vlada Srbije su doneli odluku koja će verovatno, ako bude primenjena, destabilizovati duvansku industriju, potencijalno dovesti do porasta nelegalnog ulaska cigareta u Srbiju i time ugroziti Vladine prihode na srednji rok. Najvažniji element za Vladu u ovom trenutku je da obezbedi stabilne prihode od akciza i verujem da se to može postići kroz unapređenje akciznog sistema - onog koji će obezbediti predvidljiviji i održiviji nivo akciznih prihoda za Vladu na duži rok. Takođe, ovaj sistem bi obezbedio stabilne i predvidljive uslove za industriju. Stvaranje ovakve vrste okruženja je ključni preduslov za privlačenje stranih investitora u bilo kojoj zemlji. BAT uvek ističe to, pogotovo kroz našu ulogu osnivača i člana UO Saveta stranih investitora. Možda još važnije, kao najveći investitor iz Ujedinjenog Kraljevstva, uvek smo bili ambasadori Srbije i promovisali je kao atraktivnu investicionu destinaciju na svim međunarodnim forumima, na kojima smo učestvovali. Zbog svega navedenog, i uprkos neočekivanim situacijama koje smo imali u prošlom mesecu, upućujemo poziv i cenili bismo otvoren dijalog sa Vladom Srbije na temu novog akciznog kalendara za sledećih nekoliko godina. Još jedan vrlo važan zakon koji ograničava rad duvanske industrije u Srbiji je zakon o reklamiranju duvanskih proizvoda. Koliko se taj zakon u Srbiji razlikuje od istih zakona u Evropi i kakve rezultate daje? Koliko su tim zakonom oštećeni i mediji? Veoma smo zainteresovani da vidimo preciznost oko spornih pitanja sa kojima smo se suočavali prethodnih godina. Prvi nacrt novog Zakona o oglašavanju daje naznake da će se ostvariti napredak u odnosu na prethodni zakon i da će se u njemu naći odgovarajuća tumačenja aktivnosti koje su vezane za oglašavanje duvanskih proizvoda. Ovo će obezbediti predvidljivo okruženje za sve duvanske kompanije, u kome one mogu da se takmiče. Predvidljivije okruženje, kada je u pitanju oglašavanje, je preduslov za uspešno pozicioniranje svakog brenda cigareta, ne samo BAT-ovih. BAT je druga u svetu kompanija za preradu duvana i druga u svetu po tržišnom udelu. Prisutna je u 180 zemalja i zapošljava oko 56 000 ljudi. Koliko ljudi zapošljavate u Srbiji i da li u skorijoj budućnosti planirate otvaranje novih radnih mesta? Trenutno je oko 300 zaposlenih u BAT Srbiji, uzimajući u obzir i naš komercijalni deo biznisa i našu fabriku. Verujem da je ovo optimalan broj, kako sa aspekta produktivnosti, tako i sa aspekta naših kratkoročnih poslovnih planova. Međutim, u ovom nestabilnom i dinamičnom okruženju niko ne može da predvidi šta će se tačno dešavati. Ono što je sigurno, predvidljivost regulatornog okruženja je ključni element u našim budućim aktivnostima u Srbiji. Kako provodite slobodno vreme u Srbiji? Do sada nije bilo mnogo toga! Ipak, postoji par stvari u kojima volim da provodim svoje slobodno vreme. Sport je jedna od mojih strasti i dok se moji igrački dani privode kraju i dalje volim da odigram partiju fudbala kada mogu, a takođe uživam u golfu i skijanju. Moje druge dve strasti su moja porodica i putovanja, pa se veoma radujem provođenju vremena sa njima, istražujući Srbiju i ostatak regiona. Kada biste mogli da krenete ispočetka, da li biste i šta promenili u svojoj karijeri? Zanimljivo je da sam pisao tekst na ovu temu za interne potrebe organizacije prošle godine. Iskren odgovor bi bio – da! Voleo bih da sam napravio karijeru u profesionalnom sportu, ali nažalost, moj talenat nije ispratio moju želju. Rekavši to, veoma sam srećan gde sam sada i smatram se velikim srećnikom zato što sam u mogućnosti da gradim svoju karijeru u fantastičnoj kompaniji, kao što je BAT. Ona je stvarno sjajno mesto za rad, puna izazova, ali i zabavna, a takođe sam i veoma zahvalan što mi se pružila prilika da iskusim život u različitim zemljama.