Početna > Izdanja > Broj 033/034 > Ambasador

Intervju

Njena Ekselencija Denise de Hauwere, ambasador Kraljevine Belgije u Srbiji

Kraljevina Belgija, sa Briselom kao glavnim gradom, je zapadnoevropska zemlja, koja se na severu graniči sa Holandijom, na istoku sa Nemačkom, Luksemburgom na jugoistoku i Francuskom na jugu i jugozapadu. U antičko doba nastanjena Belgima, keltskim narodom, prostor Belgije je bio podeljen i pod vlašću Rimljana, Gala i Tevtonaca sve do 57. p.n.e. Od IX do XIV veka, Belgija je bila podeljena na polu-nezavisne teritorije. Belgija je razvijena industrijska zemlja, koja u mnogome zavisi od inostrane trgovine. Uvozi 80% svojih sirovina i izvozi više od 50% svojih industrijskih proizvoda. Belgija ima jaku ekonomija i može biti konkurentna na novom jednomonetarnom evropskom tržištu. Najveći je svetski proizvođač azaleja. Antverpen, drugi grad po veličini u Belgiji, je svetski glavni grad dijamanata. Glavne turističke atrakcije obuhvataju srednjevekovni grad Briž i grad Bastonj u Ardenima, zbog bitke za Bulž. Brisel je sedište Evropske unije i NATO-a. Belgija želi da održava dobre odnose sa razvijenim zemljama i da vrati tradicionalni uticaj u Africi, nudeći razvojnu pomoć. Ima diplomatske veze sa oko 160 zemalja i naglašava ekonomiju u diplomatiji.

Denise de Hauwere

Imali smo čast da razgovaramo sa Njenom Ekselencijom Denise de Hauwere, ambasadorom Kraljevine Belgije u Srbiji o diplomatskim, ekonomskim, kulturnim, ali i veoma ličnim odnosima Srbije i Belgije.

Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Kakvi su Vaši utisci o našoj zemlji?

Veoma mi se dopada život u Beogradu. Od kako sam stigla pre pet godina, videla sam mnogo promena na bolje: obnavljanje parkova, ulica, zgrada… ubeđena sam da će u bliskoj budućnosti postati jedan od najatraktivnijih gradova Evrope. Srbija je prelepa zemlja, koja ima toliko toga da ponudi turistima. Na svakom koraku osećam toplinu i gostoljubivost srpskog naroda.

Od kada ste u Srbiji kao ambasadorka i koliko ste poznavali Srbiju pre ovog postavljenja?

U Beograd sam stigla u februaru 2006, ali sam pre toga živela skoro sedam godina ovde, radeći u ambasadi Belgije. To je bilo sedamdesetih godina, dok je maršal Tito još bio živ, a sve bilo drugačije. Putovala sam po celoj zemlji, naučila vaš jezik, u slobodno vreme sam studirala na Beogradskom univerzitetu, a i imala sam mnogo prijatelja sa kojima sam i dalje u kontaktu. Dakle, o vašoj zemlji sam poprilično toga znala pre nego što sam došla kao ambasador!

Kako je izgledala Vaša karijera pre dolaska u Srbiju?

Mogli biste reći da sam „self-made“ osoba. Nakon završetka gimnazije 1967, morala sam da stanem na svoje noge i život sam počela sa dva kofera i 500 belgijskih franaka (12 evra).

Dakle, počela sam da radim, postepeno dobijala sve bolje i bolje poslove: nakon godinu dana na au pair razmeni u jednoj jevrejskoj porodici u Njujorku, radila sam u privatnim kompanijama pre nego što me je belgijsko Ministarstvo inostranih poslova poslalo u Beograd, a kasnije u Madrid.

To mi je promenilo život, jer nakon toga sam želela da postanem diplomata! Studije sam uveče završavala, dok sam radila u Evropskoj komisiji preko dana. Zatim sam pristupila belgijskoj službi inostranih poslova; do sada sam na službi bila u Indoneziji, Čileu, Austriji, Skoplju. Pre dolaska u Srbiju bila sam  na čelu kadrovske službe u Ministarstvu inostranih poslova u Briselu.
Srbija sa Kraljevinom Belgijom održava kontinuirane diplomatske odnose još od 1886. godine, kada je u Belgiji akreditovan predstavnik Kraljevine Srbije. Kakvi su danas diplomatski odnosi Srbije i Belgije, posle više od jednog veka?

Naši politički odnosi su odlični i skladni. Priličan broj poseta na visokom nivou su se nedavno dogodile: predsednik belgijskog parlamenta je došao u Beograd, isto je učinio i premijer, kao i naš ministar inostranih poslova. U junu mesecu je vaš predsednik bio u Belgiji u zvaničnoj bilateralnoj poseti, u pratnji potpredsednika vlade ministra Đelića i vašeg ministra inostranih poslova. Takođe, prvi put tokom mnogo godina, ponovo su počele političke konsultacije od strane visokih zvaničnika i do sada ih je bilo tri. Potpisan je određeni broj važnih bilateralnih sporazuma. Srpska i belgijska policija i sudstvo tesno sarađuju na obostrano zadovoljstvo. A i belgijski parlament je započeo saradnju sa vašim parlamentom.

Belgija je od 1. 07. 2010. predsedavala Evropskom unijom. Koji su bili prioriteti Vaše zemlje tokom predsedavanja?

Belgijsko predsedavanje funkcioniše oko pet glavnih tema. Prvo i najvažnije, tu je borba protiv ekonomske i finansijske krize: predsedavanjem se želi dalje definisanje i implementacije EU strategije „Evropa 2020“ koja za cilj ima da ekonomiju ujedinjene Evrope učini konkurentnijom i više ekološkom do kraja 2020. godine, sa posebnim osvrtom na bolju fiskalnu disciplinu, energetsko snabdevanje i otvaranje novih radnih mesta, putem, na primer, simuliranja inovacija, istraživanja i obrazovanja. Belgijsko predsedništvo takođe poklanja pažnju osnaživanju evropske ekonomske koordinacije i upravljanja i lansiralo je, sa uspehom, inicijative za bolje finansije propise i superviziju EU.

Drugo, belgijsko predsedništvo posebno naglašava neophodnost socijalne kohezije, jer ne možete napredovati samo na ekonomskom nivou, već morate, takođe, poboljšavati socijalne uslove. Pored toga, ova godina je evropska godina borbe protiv siromaštva. Po pitanju penzija, javnog zdravlja i politike jednakosti, što je svaka zemlje članica EU rešila na drugačiji način, čak iako imamo iste probleme, belgijsko predsedništvo je otpočelo elaboraciju opšteg pristupa uz iste norme i standarde za celu Uniju.

Treći prioritet: životna sredina i klima. Cilj je učiniti da ekonomija manje zagađuje i da bude efikasnija u iskorišćavanju prirodnih i energetskih resursa. U predstojećim godinama je neophodno investirati u oblasti zaštite životne sredine i klime. Belgijsko predsedništvo teži da učini da se glas EU čuje na različitim forumima i pregovorima nakon Konferencije u Kopenhagenu, da bi konferencija o klimatskim promenama u Kankunu donela konkretne rezultate. Belgijsko predsedništvo je, takođe, proširilo diskusiju o klimi na druge sektore, kao što su: više ekološki transport, alternativna energija, ako je moguće i na fiskalnu oblast.

Četvrti prioritet: kreiranje evropske oblasti za bezbednost i pravdu. Belgijsko predsedništvo teži pravljenju većeg napretka u određenom broju zakonodavnih predloga, koji su deo takozvanog „paketa o azilu“, posebno je cilj EU da se pre 2012. stvori zajednički evropski sistem azila. U tom pogledu, predsedništvo je napravilo konsenzus među 27 zemalja članica, da se omogući građanima iz Albanije i Bosne i Hercegovine, sa biometrijskim pasošima, da putuju u i iz Šengen zone bez viza. Ali, važno je napomenuti da je Komisija tom prilikom rekla da je moguće da EU preduzme hitne mere, pa čak i da opozove viznu liberalizaciju u slučaju masovnog priliva ljudi iz balkanskih zemalja.

Peti prioritet: evropska eksterna dimenzija. Ovde je belgijsko predsedništvo posvetilo posebnu pažnju pravilnoj implementaciji lisabonskog sporazuma, koji je promenio interno funkcionisanje EU. Belgijsko predsedništvo je želelo da se uveri da će sve evropske institucije raditi zajedno na efikasan i transparentan način. Po pitanju proširenja, što je takođe deo eksterne dimenzije, a takođe i jedan od prioriteta, belgijsko predsedništvo je nastupalo kao „pošteni broker“ i implementiralo postojeće angažmane.

Takođe je želelo da se poštuje „uslovnost“ za nove kandidate, kako je navedeno u zaključcima Evropskog saveta u decembru 2006. U okviru Saveta ministara EU, predsedništvo je uvek težilo konsenzusu među 27 zemalja članica. Sa ovim na umu, postignuti su neki važni rezultati. Što se tiče Srbije, 25. oktobra, Savet EU je jednoglasno odlučio da od Komisije traži mišljenje o aplikaciji Srbije za članstvo. Belgijski ministar inostranih poslova je proširenje stavio za centralnu tačku dnevnog reda Saveta inostranih poslova za 14. decembar, za ministre inostranih poslova da donesu zaključke po pitanju stanja priprema zemalja kandidata i u zemljama koje imaju perspektivu za dobijanje statusa zemlje-kandidata.
Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka Evropskoj uniji? Šta mislite da će se dogoditi nakon što Srbija odgovori na Upitnik Evropske unije?

Na Srbiji je da uradi sve što može da pronađe i uhapsi dva begunca koje traži međunarodni tribunal. Zaključci saveta iz oktobra meseca jasno i nedvosmisleno ponovo potvrđuju da će uslovljavanje haškim tribunalom ostati suštinski element procesa EU integracija Srbije, a da će svaka nova faza ovog procesa biti uslovljena jednoglasnom odlukom Saveta, uzimajući u obzir da li postoji, ili ne postoji, kompletna i potpuna saradnja između Srbije i haškog tribunala. Što se tiče procedura, evropska komisija je predala Srbiji svoj spisak sa preko 2,400 pitanja i očekuje odgovore pre februara 2011. Zatim će komisija poslati svoje eksperte u Srbiju da potvrde stanje priprema na terenu. Ako sve prođe dobro, do kraja 2011. Komisija bi trebalo da može da zemljama članicama EU da svoje mišljenje i preporuke o spremnosti Srbije za status kandidata i o mogućnosti da se započnu pregovori o pridruživanju. Tek tada će Savet ispitivati ovo pitanje.

Pitanje statusa Kosova je jedna od najvažnijih tema, pored hapšenja haških optuženika. Po Vašem mišljenju, da li Srbija ima kao uslov za ulazak u EU status Kosova i šta će, po Vašem mišljenju, biti presudno za Srbiju da postane zemlja članica Evropske unije?

EU integracija je veoma dug proces, tokom kog se zemlje kandidati evaluiraju na osnovu sopstvenih zasluga, njihove sposobnosti implementiranja postojećih evropskih standarda i normi, ono što zovemo „acquis communautaire“. Pripadanje Evropi, takođe, implicira dobru regionalnu saradnju, a time i dobrosusedske odnose. Regionalna saradnja je od suštinske važnosti za stabilno i bezbedno društvo, kamen je temeljac evropske izgradnje. U skladu sa političkim kretnjama prema sopstvenim susedima, prisustvo predsednika Tadića, juna meseca, prilikom memorijalne ceremonije u Srebrenici, kao i njegova poseta Vukovaru, su veoma važne.

Pored toga, angažovanje na početku dijaloga između Beograda i Prištine  je pozdravljeno od strane Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, 9. septembra, kao faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu Balkana i bez sumnje predstavlja korak napred ka usvajanju evropskih standarda. Sve ovo pokazuje da je Srbija zaista napredovala u svojim regionalnim odnosima, a posebno sa Kosovom. Ovaj napredak nam pruža nadu da se mogu uspostaviti dobri odnosi između Prištine i Beograda, što je neophodno za sve, ako žele da ostvare svoju evropsku perspektivu.

Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi, a šta uvozi iz Belgije?

Karakteristiku ekonomskih odnosa sa Srbijom predstavlja u glavnom tendencija kupovine i prodaje, izvoza i uvoza robe. U skladu sa belgijskom statistikom, vrednost uvoza iz Belgije je iznosila 47 miliona evra u 2009, a vrednost belgijskog izvoza u Srbiju je iznosila 128 miliona evra. Uglavnom uvozimo povrće i voće; gvožđe i čelik, duvan i duvanske proizvode; kancelarijsku i opremu za automatsku obradu podataka i predivo, tekstil i tekstilne proizvode. Belgija uglavnom izvozi u Srbiju primarne forme plastičnih materijala; hemijske i farmaceutske proizvode; vozila; predivo, tekstil i tekstilne proizvode i električne mašine, uređaje za domaćinstvo i opremu. U poređenju sa prošlom godinom, trgovinska razmena između naše dve zemlje je ponovo u porastu. Do septembra, uvoz robe u Belgiji je dostigao skoro isti nivo kao tokom cele 2009. Izvoz robe iz Belgije u Srbiju je takođe u porastu ove godine, mada u manjem stepenu nego uvoz. To znači da je trgovinski deficit za Srbiju u robnoj razmeni sa Belgijom u opadanju.

Belgija je visoko razvijena industrijska zemlja koja uvozi sirovine i polugotove proizvode, a izvozi gotove proizvode. Međutim, uzimajući u obzir visok nivo otvorenosti Belgije prema međunarodnoj razmeni, gotovi proizvodi bi se takođe mogli naći na belgijskom tržištu (primarno prehrambeni proizvodi, a posebno voće i povrće se može prodavati kao bio-hrana, odeća i obuća, sportska oprema, kozmetički proizvodi, nameštaj, proizvodi za unutrašnju dekoraciju, električni uređaji i igračke).

U Belgiji takođe postoji potražnja za nekim hemijskim proizvodima, posebno plastičnim materijalima i smolama, proizvodima računarske tehnologije i uslugama, kao i turističkim uslugama, posebno u oblasti zdravstvenog turizma. Postoje i mogućnosti za saradnju u proizvodnji, posebno u industriji prerade metala (mašina, elektronska industrija, proizvodnja vozila), ali i u hemijskoj industriji i poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Kultivacija takođe nudi značajne mogućnosti za saradnju.

U cilju unapređivanja ekonomske saradnje i korišćenja iskustva i naprednih tehnologija u poslovanju, Flamanska privredna komora je u Srbiji pokrenula PLATO projekat, belgijsku mrežu za razvoj i međusobnu saradnju između malih i srednjih preduzeća uz pomoć menadžera iz velikih kompanija. Plato projekat Srbija zajednički vode Privredna komora Srbije (PKS) i Flamanska privredna komora (Voka). Finansira ga flamanska vlada, uz pomoć Evropske komisije, što je proglašeno za jedan od deset najboljih modela za postizanje konkurentnosti sektora malih i srednjih preduzeća. Učesnici mogu da odaberu teme od finansije do ekologije i investicija. Takođe, u cilju unapređenja međusobne ekonomske saradnje, srpsko-belgijsko poslovno udruženje je nedavno osnovano u Srbiji (http://bsbiz.eu).  

Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Belgije vide srpsko tržište? Koje su najznačajnije kompanije koje su ulagale kod nas?

Belgijske kompanije su, u glavnom, zainteresovane za investiranje u metalnu industriju, u obnovljivu energiju, bankarstvo, sektor prehrambenih proizvoda i pića, kao i građevinski sektor, itd. Prema Narodnoj Banci Srbije (NBS), neto direktne investicije iz Belgije u gotovinu su iznosile USD 67,5 miliona u periodu između 2000. i 2009. Po nivou ovih investicija, Belgija je rangirana kao 19. na spisku investitora u Srbiji u odgovarajućem periodu. Međutim, NBS dobija brojke od poslovnih banaka, što znači da se podaci odnose na plaćanja iz zemalja, a ne na investicije zemalja. Stoga, ove brojke se moraju tumačiti sa rezervom.

Na primer, najveća belgijska investicija u Srbiji, kupovina Apatinske pivare, je izvršena preko holandske ćerke-firme Interbrew i faktički je evidentirana kao holandska investicija! U periodu januar-jul 2010, NBS je evidentirala neto prihod od USD 2,8 miliona iz Belgije.

Postoji oko 20 kompanija sa belgijskim kapitalom, koje su registrovane u Srbiji u ovom momentu. Do sada, najveća belgijska investicija u Srbiji je kupovina Apatinske pivare od strane belgijske multinacionalne kompanije InBev. Takođe, najskorija investicija iz Belgije je kupovina A banke (bivša Alco Banka) od strane KBC, treće po veličine osiguravajuće i bankarske grupacije u Belgiji, sa kapitalom od EUR 32 milijarde, 50,000 zaposlenih i 12 miliona klijenata. Jedna značajna investicija belgijskih kompanija u Srbiji je sigurno investicija Electrawinds, koja takođe u vlasništvu ima srpsku kompaniju Energo Zelena, koja će investirati EUR 22 miliona u izgradnju fabrike u Inđiji, za konvertovanje životinjskog otpada u obnovljivu energiju. A u oktobru, FASHION HOUSE Development (FHD), čiji je većinski deoničar kompanija Liebrecht & wooD, flamanski građevinski izvođač maloprodajnih, kancelarijskih i logističkih parkova, počeli su gradnju, takođe u Inđiji, prvog outlet centra u Srbiji, gde potrošači mogu kupiti brendiranu robu po niskim cenama. FASHION HOUSE Outlet Center Inđija (FHI) će imati 2,000 parking mesta, mnoštvo kafića i restorana i igralište za decu. Park će, takođe, biti mesto za nekonkurentnu oblast, kancelarijski park i hotel, sve u projektu fantastičnog sela koje nudi izuzetno šoping iskustvo.

Rok za otvaranje centra je jesen 2011, a ukupna investicija će biti oko EUR 100 miliona. I, na kraju, važno je pomenuti da je investicija kompanije Metech u novo postrojenje za preradu metala u Smederevu među najvećim stranim investicijama u Srbiji u 2010.

Belgija je vrlo zanimljiva zemlja, sa Briselom kao glavnim gradom države i sedištem Evropske unije. Koje su prednosti i mane ovakve pozicije Brisela?

Više od 1000 javnih i privatnih međunarodnih organizacija (međunarodnih institucija, diplomatskih misija, lobi grupa, multinacionalnih kompanija…) ima sedišta ili stalne sekretarijate u Belgiji. Prisustvo u Belgiji je od posebne je važnosti, pored institucija Evropske unije, glavno sedište Allied Powers Europe (SHAPE), sedište North Atlantic Treaty Organization (NATO) i Generalnog sekretarijata Benelux.

Ovo čini Brisel pravim međunarodnim i multikulturalnim gradom. U Briselu, osećate da ste u srcu Evrope, sa time se zaista sve vreme susrećete. Život u centru Evrope ima jasne prednosti: dok druge države članice moraju avionom da dolaze na sastanke EU, svi mi, Belgijanci, treba samo da pređemo ulicu. Naravno, to što smo u centru Evrope ima i mana: mnoge demonstracije se organizuju u Briselu protiv ove ili one uredbe EU ili se saobraćaj zakomplikuje jer su ulice blokirane iz bezbednosnih razloga tokom Saveta Evrope… Ali uzevši sve u obzir, Evropa i međunarodno okruženje čine normalnim život u Briselu i postali su potpuno normalni za nas.

Kako biste Vi predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste izdvojili (npr. Antverpen, kao svetski centar za prodaju i obradu dragog kamenja, arhitektura, pivo...)

Belgija ima mnogo toga da ponudi stranom turisti. Za one koji vole pešačenje, bicikle, sport, prirodu i mir postoje Ardeni na jugu Belgije, sa prelepim šumama i rekama, sa malim, šarmantnim gradovima i selima. Severni deo zemlje, Flandrija, je poznata po svojim istorijskim gradovima, kulturnom nasleđu i peščanim plažama Severnog mora.

Za malu zemlju, Belgija ima značajan broj umetničkih centara. Pomenućemo samo neke: Briž se naziva „Venecijom severa“ zbog svojih kanala i pitoresknih malih ulica; Brisel sa svojim novim zgradama, Antverpen je pravi svetski centar dijamanata, ali jedna od najvećih luka na svetu, Mons, glavni grad Valonije, sa svojom tradicijom, industrijskim nasleđem i univerzitetima, Lijež i njegova istorija, Gent koji je Unesco nedavno proglasio „jednim od najskrivenijih blaga sveta“. U Belgiji postoji stotine muzeja.

Kada ste u Antverpenu ili Briselu, možete putovati kočijama koje vuku konji po starom centru grada, ili u Brižu, brodićem po kanalima. Uveče uvek postoji neki festival ili kulturni događaj, a belgijska kuhinja je dobro poznata, sa izvanrednim restoranima za sve ukuse i džep.

A kada govorimo o gastronomiji, koja igra tako važnu ulogu u Belgiji (kao i u Srbiji), naravno da svi znaju za belgijske čokolade i belgijsko pivo. Ali, kada ste u Belgiji, pojedite „patates frites“ na ulici i „gaufre“.

Šta Vam se posebno dopada u Srbiji, a šta biste promenili da možete?

Ovo je veoma teško pitanje. Postoji mnogo stvari koje mi se ovde dopadaju, ali možda mi se ljudi dopadaju najviše od svega. Topli su, otvoreni i prijatni. Ako vide da vam se dopadaju, pokloniće vam svoje potpuno prijateljstvo i vernost. Nadam se da će uvek ostati takvi.

Šta bih promenila? Ima toliko toga za promenu u ovom društvu: poboljšati život ljudi, ono što je suština EU integracija, to je ono što EU i vaša vlada pokušavaju da urade, i ja se, kao ambasador, trudim da u tome pomognem.

Da li planirate da ostanete da živite u Srbiji nakon isteka mandata?

Moj mandat će se završiti na kraju januara i vraćam se u Brisel, gde ću biti na čelu Odseka za Balkan pri belgijskom Ministarstvu inostranih poslova. Dakle, nastaviću da pratim šta se ovde dešava, održavaću mnoge kontakte i bez sumnje ću često dolaziti.

Kako provodite slobodno vreme?

Uvek postoji toliko toga što se dešava u Srbiji, politički! To moj profesionalni život ovde čini zanimljivim, ali i veoma zahtevnim – a teško da postoji slobodno vreme. Ipak, kada god mogu, odlazim na vikend u kuću koju sam kupila na Srebrnom jezeru. To je čarobno mesto i tako lepo. To je pravi raj na zemlji za mene i svakog ponedeljka se u Beograd vratim puna energije.

Šta Vam je najdraža uspomena iz Srbije?   

To što su me se moji srpski prijatelji, koje sam upoznala pre 40 godina, setili kada sam se vratila 2006. godine u Beograd.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista