Početna > Izdanja > Broj 032 > Ambasador

Intervju

H.E John Morrison, ambasador Kanade u Srbiji

Kanada je federacija, uređena kao parlamentarna demokratija i ustavna monarhija, sa kraljicom Elizabetom II na čelu države. To je dvojezična država, sa engleskim i francuskim kao zvaničnim jezicima na federalnom nivou. Kao jedna od visoko razvijenih zemalja sveta, Kanada ima raznovrsnu privredu, koja zavisi od njenih obilnih prirodnih resursa i trgovine. Kanada zauzima veliki severni deo Severne Amerike, deleći granicu na jugu sa SAD i na severozapadu sa američkom državom Aljaskom, proteže se od Atlantskog okeana na istoku, do Tihog okeana na zapadu,a na njenom severu leži Arktički okean. Po ukupnoj površini (uključujući i vode), Kanada je druga po veličini zemlja u svetu, posle Rusije. Kanada je industrijska zemlja, sa visoko razvijenim sektorom nauke i tehnologije. Skoro 1,88% BDP-a u Kanadi je dodeljen za istraživanje i razvoj (R & D). Zemlja ima osamnaest dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, hemiju i medicinu. Kanada se rangira kao 12. u svetu po upotrebi interneta, sa 28 miliona korisnika, odnosno 84,3% od ukupnog stanovništva. Kanada je jedna od najbogatijih svetskih zemalja, sa visokim prihodima po glavi stanovnika i član je Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i G8. Jedna je od deset najvećih svetskih nacija kada je trgovina u pitanju. Kanada je mešovito tržište, rangira se iznad SAD-a po indeksu Heritage fondacije i zauzima višu poziciju od većine zapadnih evropskih naroda. Najveći strani uvoznici kanadske robe su SAD, UK i Japan. U prošlom veku, rast proizvodnje, rudarstva i uslužni sektor transformisali su zemlju, uglavnom ruralne ekonomije, u više industrijsku i urbanu. Kanada je jedna od najvećih svetskih snabdevača poljoprivrednim proizvodima; kanadske prerije su jedan od najvažnijih proizvođača pšenice, uljane repice i drugih žitarica. Kanada je najveći proizvođač cinka i uranijuma, a globalni je izvor mnogih drugih prirodnih resursa, kao što su zlato, nikl, aluminijum i olovo.

John Morrison

O odnosima između Kanade i Srbije imali smo čast da razgovaramo sa Njegovom Ekselencijom Džonom Morisonom, ambasadorom Kanade u Srbiji.

Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Molimo Vas da podelite sa nama svoje utiske o Beogradu i o Srbiji uopšte.

Kao i većina stranaca, vrlo sam srećan što sam ovde. Beograd ima sve elemente koje čine život velikim iskustvom: živ kulturni život, sa visoko cenjenim festivalima, fascinantnom istorijom, zanimljivim ulicama i zgradama, dosta zelene površine, međunarodnu atmosferu i prijatne ljude. Pošto je Beograd važan politički i ekonomski centar jugoistočne Evrope, posao je uvek zanimljiv.

Koliko dugo ste ovde i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Došao sam u Srbiju pre dve godine. Moja prethodna pozicija je bila zamenik šefa misije u ambasadi Kanade u Moskvi. Naravno, kao i sve diplomate, dobar deo svoje karijere proveo sam u sedištu. Međutim, moja prethodna postavljenja su sva bila u istočnoj Aziji: Kina, Japan, Tajvan i Malezija. U ovim zemljama, brzina ekonomskog razvoja je ta koja je dominirala dnevnim aktivnostima. S druge strane, u ovom delu Evrope, političko-strateška pitanja i dalje dominiraju.

Koja od zemalja koje ste posetili Vas je najviše impresionirala?

Sve zemlje u kojima sam živeo su impresivne na svoj način. Ono što sam našao da je zanimljiv izazov u svakoj od njih je da to prenesem Kanađanima: da objasnim biznismenima kako da investiranju, političarima kako da razumeju zašto se zemlja ponaša onako kako se ponaša. Naravno, i da približim Kanadu zemlji domaćinu, što je uvek zadovoljstvo.

Bilateralni odnosi između Kanade i Srbije ponovo su se razvili posle svrgavanja sa vlasti Slobodana Miloševića i njegovog režima u oktobru 2000. godine. Šta je urađeno, naročito u oblasti razvoja bilateralnih odnosa naših zemalja, poslednjih godina?

Kanada je veliki pristalica stabilnosti i ekonomskog rasta u Srbiji i regionu. Kanadska Agencija za međunarodni razvoj (CIDA) upravo je zaključila višegodišnji bilateralni program tehničke podrške sa Srbijom, gde su u fokusu bile institucionalne reforme. Dve oblasti fokusa bile su sudske i zdravstvene reforme, oblasti ključne za razvoj. Kanada ima aktivan program vojne saradnje, kroz koju su srpske oružane snage prošle stručno usavršavanje. Posete političkih lidera su takođe važne za promovisanje bliskih bilateralnih odnosa. U poslednjih godinu dana, ministar pravde Srbije i glavni tužilac za ratne zločine posetili su Kanadu i potpisali Sporazum o saradnji o suđenjima za ratne zločine i ministar odbrane je prisustvovao sastanku o evro-atlantskim strateškim pitanjima u Halifaksu. Njegov kolega, kanadski ministar odbrane, bio je u zvaničnoj poseti Srbiji u avgustu i, ranije, predsednik Donjeg kanadskog doma takođe je zvanično posetio Beograd. Veoma sam ohrabren ovim nivoom aktivnosti.

Govoreći o ekonomskoj saradnji Srbije i Kanade, koje su njene karakteristike? Po vašem mišljenju, da li postoji prostor za poboljšanje odnosa i od čega to zavisi?

Ekonomska saradnja sa Srbijom je u stalnom porastu u poslednjih 6-7 godina. Međutim, ove godine smo videli mnogo veći dinamičan rast, naročito u vrednosti komercijalnih ugovora, sklopljenih između kanadskih i srpskih kompanija. Rast se vidi ne samo u trgovini i investicijama, već i u bilateralnim trgovinskim sporazumima, o kojima se pregovara, ili su spremni za potpisivanje. Primeri: SNC Lavalin-ov ugovor za modernizaciju Topionice RTB (vrednost 135 miliona evra), ulaganje kompanije BD Agro u industriju mleka (vrednost 60 miliona evra). Nedavni ugovori koji su potpisani ili koji čekaju na potpisivanje obuhvataju: Sporazum o vazdušnom saobraćaju, readmisiji, broj veterinarsko-zdravstvenog protokola, zatim, potpisan Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (potpisan i čeka ratifikaciju), Sporazum za zaštitu stranih investicija je u diskusiji i Sporazum o socijalnom osiguranju se dogovora. Takođe treba pomenuti da je, u poslednjih 10 godina, kanadska Organizacija izvršne službe za inostranstvo (CESO) postavila na desetine iskusnih kanadskih poslovnih ljudi u srpskim kompanijama da poboljšaju svoje performanse i postignu međunarodne standarde. Ovaj program je bio veoma popularan i uspešan.

Koliko kanadskih kompanija postoji u Srbiji, a koje su najvažnije? Šta kanadski investitori misle o srpskom tržištu i, prema Vašem saznanju, da li su u planu neke investicije kanadskih investitora u Srbiji u narednom periodu?

Više od 50 firmi je aktivno u Srbiji i oni su u rasponu od malih, srednjih do veoma velikih. Najznačajniji su: SNC Lavalin, Bombardier, Euclid Hitachi, Ivanhoe Mining, Erin Ventures, McCain, Rand Edgar Corp, National Forming Systems, Reservoir Capital, Trudeau International Livestock Sales, Semex Alliance, International Genetics, Alta Genetics i Loonland Worldwide Distributors.

Sektori interesa za kanadske kompanije su poljoprivreda i poljoprivredno-prehrambena grana, infrastruktura, energetika i rudarstvo. Interes kompanija iz Kanade je da traži dugoročne poslovne mogućnosti, a ne da rade po sistemu „kupi, prodaj i idi“.

Postoje velike mogućnosti za međusobnu dobit, na osnovu kanadske oblasti specijalizacije, Srbija ima dobro obrazovanu radnu snagu i razvoj je potreban Srbiji. Verujemo da je sada pravo vreme za dolazak u Srbiju, da se istraže mogućnosti i nađe partner. Interes Kanađana je značajan i povećava se.
Da li Kanada i kako podržava ulazak Srbije u EU i šta mislite da je osnovni preduslov koji Srbija treba da ispuni da bi postala članica EU u bliskoj budućnosti?

Kanada snažno podržava želju Srbije da uđe u EU. Mi ovo radimo prvenstveno kroz naše programe pomoći za razvoj, koji podržavaju srpske reforme u oblastima dobrog upravljanja, vladavine prava i demokratskog razvoja. Što se tiče članstva Srbije u EU, oba preduslova su tehnička i politička, a politički kriterijum se, naravno, može menjati tokom vremena. Ono što ja mislim da je zaista značajno, međutim, su brzina i ozbiljnost sa kojima su Vlada Srbije i članice EU sada suočene u procesu pristupanja EU. Pregovori mogu trajati godinama i političke okolnosti se menjaju, tako da bi bilo teško reći da postoji samo jedan veliki preduslov.

Možete li nam dati više detalja u vezi sa kulturnom i akademskom razmenom između Kanade i Srbije? Koje su aktivnosti i koje su sličnosti i razlike između Kanade i Srbije, koje ste primetili od Vašeg dolaska?

Kanadsko društvo je bogato u svojoj raznolikosti, sa starosedelačkom, britanskom i francuskom tradicijom, a dodatno je obogaćeno nasleđem imigranata iz svih delova sveta, uključujući Srbiju.

Kanadska kultura je veoma prihvaćena u Srbiji. Nagrađivani kanadski ilustratori, autori i izdavači su prisutni na Beogradskom sajmu knjiga svake godine, a više od 230 kanadskih knjiga je prevedeno na srpski u poslednjih sedam godina. U stvari, srpski je treći ili četvrti najznačajniji jezik za prevod u programu podrške saveta Kanade za poslednjih nekoliko godina. Ministarstvo kulture Srbije je predstavilo sličan program za prevod srpskih naslova na strane jezike.

Memorandum je bio samo obnovljen između Beogradskog sajma knjiga i kvebeškog Međunarodnog sajma knjiga, koji je olakšao prisustvo srpskih i kanadskih pisaca, izdavača i ilustratora na oba sajma. Kanada je novi dom za mnoge srpske pisce i ilustratore, kao što su David Albahari, Vladimir Tasić i Dušan Petričić.

Kanada je, takođe, dobro predstavljena na srpskim međunarodnim filmskim festivalima, uključujući i nedavno prikazane Atoma Egojana, Dejvida Kronenberga i Gaja Madina. Nadamo se da ćemo videti nove kanadske filmove na narednom FEST-u. Kanadska predstava „Plavi zmaj“, Roberta Lepadža osvojila je prvu nagradu na prošlogodišnjem BITEF-u. Kanadski čuveni „Cirque du Soleil“ će predstaviti „Saltimbanco“ u Beogradskoj Areni u novembru.

Nekoliko kanadskih bendova učestvovalo je na ovogodišnjem EXIT festivalu. Značajni kanadski pevači bili su prošle godine, Dajana Krol i Leonard Koen.

Kanadska kulturna industrija je jedan od pokretača kanadskog izvoza. To može biti nešto što bi Srbija trebalo više da razmotri u svom razvoju, naročito u pogledu poboljšanja svog međunarodnog imidža.

Srpska asocijacija za kanadske studije održava se dva puta godišnje, konferencijom na srpskim univerzitetima, gde se obično nude programi za kanadske studije (Beograd, Novi Sad, Niš). Peti je planiran na Megatrend univerzitetu u aprilu 2011.

Srpske studente sve više privlači studiranje u Kanadi. Oni su privučeni zanimljivim izborom programa za strane studente.

Četiri kanadske ustanove prisustvovale su na prošlogodišnjem beogradskom EDUfair-u i nadamo se da ćemo videti još kanadskih visoko obrazovnih ustanova na EDUfair-u 2011.
Kanada je jedna od najbogatijih zemalja u svetu i, svakako, privlači veliki broj ljudi iz Srbije da žive i rade tamo. Koliko ima Srba u Kanadi i šta oni najčešće rade?

Ne postoje precizne statistike o broju ljudi srpskog porekla koji žive u Kanadi, ali taj broj je verovatno između 100.000 i 200.000. Toronto i Vankuver su gradovi sa najvećom koncentracijom Srba.

Naći ćete Srbe u svim sferama života. Oni su veoma dobro integrisani u naše društvo i daju značajan doprinos našem društvenom i ekonomskom životu.

Pored toga što je jedna od najbogatijih zemalja, Kanada je zemlja sa niskom stopom nezaposlenosti, oko 3%, sa 99% pismenih ljudi, sa dugom istorijom i multietničkom tradicijom. Kako biste Vi opisali svoju zemlju i predstavili je onima koji malo znaju o njoj?

Glavna karakteristika Kanade, pored svoje ogromne veličine - druga po veličini u svetu - je vrsta društva koje smo pokušali da izgradimo. Kanada je osnovana na osnovu kompromisa između Francuza i Engleza, kao i starosedelaca ili prvih stanovnika koji su živeli u našoj zemlji, mnogo pre dolaska evropskih doseljenika.

Pošto se broj ne-evropskih imigranata povećao u poslednjih 50 godina, niz novih pravila je doneto da ohrabre različitosti u multikulturnoj Kanadi, koja je čvrsto ukorenjena u zajedničkim vrednostima. Ovo je Kanada danas, gde jednake prilike značajno obogaćuju naš društveni i ekonomski život.

To je model koji je proučavan u mnogim zemljama. Verujem da je uspeh u Kanadi izgrađen na ovom all-inclusive pristupu za društvo, kao i da značajnu ulogu imaju regionalne vlade u oblastima, kao što su zdravstvena nega.

Da li postoji nešto što Vam se posebno sviđa ili ne sviđa u Srbiji?

Volim ukus vašeg voća i povrća i volim šetnje kroz uske ulice Beograda, sa drvoredima i starim zgradama, kafićima i pekarama.

Kako provodite slobodno vreme ovde?

Moja omiljena razbibriga je slušanje muzike - sve vrste muzike. Beograd pruža mnogo prilika za to.

Povremeno sam čak i organizovao koncerte klasične muzike u svojoj rezidenciji.

Šta biste poneli iz Srbije kao uspomenu?

Pa, nadam se da će to biti moja supruga, koja je Srpkinja, i to će biti dovoljno!

Berza

investicioni fondovi

kursna lista