Imali smo veliku čast da razgovaramo sa gospodinom Vasilisom Panagopulosom, generalnim direktorom Eko Serbia...

Gospodine Panagopulos, na poziciji generalnog direktora EKO Serbia ste od 2005 godine. Kako se osećate u Srbiji i kakvi su Vaši utisci?

Kada me je Hellenic Petroleum Grupa angažovala da radim u kompaniji u Srbiji, sleteo sam na aerodrom u Surčinu (koji tada nije bio renoviran) i pogledao oko sebe… radio sam, živeo i posetio mnoge zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi, ali kada sam stigao na taj aerodrom, pomislio sam da treba da se okrenem i prvim letom se vratim u Grčku.

Delovalo je zaista sivo i staro i vratilo je sećanja iz teških vremena kroz koja je Srbija prolazila, ali na „drugi“ pogled, izgledalo je misteriozno čisto i uredno…

Odlučio sam da pokušam i odvezli su me na Dedinje, u prostorije kompanije, gde smo se tada nalazili. Zatim su me provozali po gradu i stvari su izgledale malo bolje. Gledajući na reke, zelenilo Dedinja i Senjaka i lepe stare zgrade u centru, pomislio sam …“ovo izgleda deset puta bolje od nekih drugih glavnih gradova jugoistočnog Balkana, u kojima sam nedavno bio“. Tada sam postao privremeni stanovnik Beograda.

Sada, posle dramatičnih promena u ovom gradu od 2005. do danas, mislim da je Beograd jedan od najlepših gradova jugoistočne Evrope.

Pored obilaska znamenitosti Beograda i Srbije, postavljen sam da razvijem kompaniju i mrežu Eko pumpi. Opšti utisak je veoma dobar, ali pet godina je prošlo veoma brzo…
Rođeni ste i odrasli u Grčkoj, školovali se u inostranstvu. Kako izgleda Vaša biografija?

Ah, to je duga priča. Studirao sam u Engleskoj, gde sam i dobio posao kao inženjer. Radio sam za kompaniju koja me je poslala u Egipat, na izgradnju Abrams A1-M1, fabrike tenkova, što je bilo zaista interesantno. Egipat je fantastična zemlja. Kasnije sam radio kao inženjer na izgradnji mostova, putovao sam mnogo, ali u jednom momentu sam morao da se vratim u Grčku na služenje vojnog roka. Kada sam to završio, došlo je vreme da odlučim šta želim da radim sledeće u svom životu.

Mogao sam da se vratim u London, jer me je čekao posao tamo, ali želeo sam da pronađem posao kod kuće, u Grčkoj i dobio sam ponudu od grčkog Shell-a. Tako sam ušao u posao sa gorivom, prvo kao inženjer. Zatim sam prešao u maloprodaju i završio putujući po Evropi (centralna, srednja i istočna Evropa) za Shell Europe, kao menadžer za strategiju maloprodaje (in-house konsultant za strategiju maloprodaje).

Zatim su me kontaktirali „head hunters“ i ponudili su mi poziciju u Srbiji za Hellenic Petroleum.

EKO Serbia je član poslovne grupe Hellenic Petroleum. Koliko benzinskih stanica imate u Srbiji i koliko ljudi zapošljavate?

Hellenic Petroleum je najveća naftna kompanija u jugoistočnoj Evropi i lider u preradi u regionu, obuhvatajući svojim liderstvom celokupni sektor energetike, sa poslovanjem u Grčkoj, na Kipru, BJR Makedoniji, Crnoj Gori, Bugarskoj, Gruziji i Srbiji.

EKO brend, kao maloprodajni identitet Grupe, stigao je u Srbiju 2002. I od tada širimo svoje prisustvo na tržištu sa 47 objekata modernih benzinskih pumpi, koje se nalaze širom zemlje. Kao mreža, zapošljavamo više od 800 ljudi.

Sebe vidimo kao primarni izbor kupaca, nudeći im pravi kvalitet za utrošeni novac, kao i brigu o našim ljudima i poštovanje životne sredine.

Kakve poslovne rezultate beležite u 2010. godini? Da li se i koliko oni razlikuju od očekivanih?

Posledice trenutne ekonomske krize su veoma vidljive u Srbiji. Za nas u maloprodaji, najvažnija posledica je pad kupovne moći potrošača, što zajedno sa visokom cenom goriva rezultira smanjenim obimom prodaje goriva u maloprodaji. Međutim, uspeli smo da prilagodimo i učvrstimo svoje poslovanje kako bismo postigli zadovoljavajuće finansijske rezultate i čak i malo poboljšali, u poređenju sa prošlom godinom.

S obzirom na bogato međunarodno iskustvo koje imate u radu, možete li da uporedite uslove poslovanja u Srbiji sa uslovima poslovanja drugih zemalja u regionu?

Poslovati u Srbiji je više-manje kao i poslovati u bilo kojoj drugoj zemlju u regionu. Usudio bih se da kažem da su u neke stvari ovde „organizovanije“, imajući u vidu da je napredak uvek moguć.

Najozbiljnija pitanja su ona koja se tiču zakona o vlasništvu nad zemljom, koji treba implementirati što je pre moguće kao i liberalizacija tržišta gorivom.

Po Vašem mišljenju, šta bi u Srbiji trebalo promeniti kako bismo privukli veći broj stranih investitora?

Najveći efekat bi se dobio promenom mentalnog sklopa u državnom aparatu. Državni i zvaničnici ministarstava su svesni potrebe da privuku strane investitore, a u našim kontaktima uvek izražavaju razumevanje i spremnost da pomognu u rešavanju određenih problema koje imamo kao investitori.

Međutim, potrebno je dosta vremena i napora da se takav stav promeni na operativni nivo u samoj administraciji. Stoga, i dalje imamo često probleme sa administracijom u vezi sa izdavanjem dozvola, zakonom o gorivima, visokim taksama i drugim stvarima koje usporavaju naše investicije.

Koliko je, po Vašem mišljenju, Srbija sigurna zemlja za investiranje?

Zaista, razgovaram sa drugim poslovnim ljudima, potencijalnim investitorima iz Grčke i drugih zemalja i stalno im govorim da je Srbija prava zemlja i da je sada pravo vreme za investicije. Vreme je pravo jer je recesija zaustavila rast cena, na primer, nekretnina i u mnogim slučajevima čak i snizila te cene.

Sa druge strane, postoje mnoge prilike kroz privatizaciju državnih preduzeća i razvoj infrastrukture. Zatim, verujem da je Srbija kao zemlja strukturalno spremnija za EU od nekih drugih zemalja koje su već članice i siguran sam da će se Srbija vrlo brzo pridružiti Evropi. Naravno da će privreda Srbije početi da raste, posebno jer će fondovi EU početi da se slivaju…

Pored toga, ova zemlja je prijatna za život, lepa je i što je još i važnije, bezbedna je. Beograd nudi izuzetan kvalitet života nudeći više objekata bez uobičajene gužve ,kao što je to slučaj u drugim gradovima.

U Atini, na primer, postoje delovi grada u koje ne mogu ni danju da odem. Moja omiljena izreka je da osećam da u Beogradu mogu da idem po gradu sa novčanicom od 500 evra na čelu u sred noći, bez bojazni da će mi se nešto dogoditi.

Koliko je Hellenic Petroleum do sada investirao u Srbiji?

Naše investicije su dostigle cifru koja premašuje 100 miliona evra. Većina novca je uložena u razvoj maloprodajne mreže od 47 pumpi, ali smo i ponosni vlasnici zgrade gde je smešteno sedište kompanije, na Novom Beogradu, koju smo izgradili 2007, a koja gleda na jednu od naših najboljih pumpi.

Kakvi su planovi za buduće investicije i eventualna proširenja obima poslovanja u Srbiji?

Posvećeni smo dugoročnom održivom razvoju na ovom tržištu. Stoga, naš investicioni program nije završen i nastavićemo širenje maloprodajne mreže, kako bismo postigli zadovoljavajući tržišni udeo.

Takođe, sa punom liberalizacijom uvoza od 2011, trudićemo se da iskoristimo svaku priliku da unapredimo svoju celokupnu ponudu i obezbedimo našim klijentima proizvode evropskog kvaliteta.

U kojoj meri je svetska ekonomska kriza pogodila naftnu industriju u Evropi?

Kao što ste tačno rekli, ovo je globalna kriza i niko nije bezbedan. Tako je naftna industrija ozbiljno pogođena sa više strana – pad potražnje, oštar pad u cenama sirovina, smanjenje margine rafinerija, itd.
Svako pojedinačno iz industrije, ponovo ocenjuje svoju poziciju u novim okolnostima i pokušava da svoje poslovanje prilagodi novoj situaciji.

Globalna kriza, zajedno sa ekonomskim problemima, je dovela do toga da kompanije budu izuzetno obazrive po pitanju kratkoročnog i srednjoročnog planiranja širenja.

Kada sam prvi put došao u EKO Serbia, imali smo devet pumpi i tek što smo pokrenuli poslovanje. Danas imamo mrežu od 47 pumpi i više od 800 zaposlenih.

To je sedam do osam procenata današnjeg tržišnog udela, a naš cilj je stalni rast našeg tržišnog udela, jer će srpsko tržište takođe početi da raste tokom 2010.

Kao što sam već pomenuo, mi jesmo usporili rast zbog recesije u svetu, ali nismo stali, dugoročno gledano. Naši strateški ciljevi ostaju isti.

Kako vidite budućnost svetskog tržišta nafte i naftnim derivatima, s obzirom da je ceo svet okrenut obnovljivim izvorima energije?

EKO Serbia je dominantno maloprodajna kompanija, tako da naš fokus u budućnosti ostaje na ispunjavanju svih potreba vozača u Srbiji. Dakle, bez obzira na situaciju, da li je naš osnovni proizvod mineralno gorivo, tečni gas, bio-gorivo, hidrogen ili čak struja, mi ćemo i dalje imati za cilj da budemo prvi izbor naših kupaca, garantujući kvalitet prodatog proizvoda i pružajući najviši nivo usluge.

Naravno, kao u nekim prethodnim slučajevima, bićemo među prvima u identifikovanju novih trendova na tržištu i brzom reakcijom ćemo našim klijentima pružiti mogućnost da testiraju nove proizvode.

U okviru društvene odgovornosti, koje sve akcije preduzimate na polju bezbednosti i zaštite životne sredine?

Bezbednost i životna sredina su dva glavna prioriteta u poslovanju EKO Serbia. Najviši standardi zaštite životne sredine se primenjuju od projektne faze izgradnje benzinskih pumpi, kroz striktno izvođenje faza izgradnje i nadogradnje, i na kraju, do nadzora svih relevantnih parametara tokom rada benzinske pumpe.

Takođe se trudimo da budemo nekoliko stepenica ispred propisa, a kao jedan primer mogu da posluže sistemi za povraćaj isparenja, koji su pilot projekat na nekim našim pumpama.
Kroz ovaj pilot program „recikliramo“ ili pre „pretapamo“ isparenja tokom sipanja goriva na pumpi. Na ovaj način doprinosimo čistijoj životnoj sredini u Beogradu.

Montirani su i posebni avio-filteri na odabranim benzinskim pumpama, da bi se našim potrošačima ponudio kristalno čist evro dizel.

Sponzorstva, donacije?

Moram reći da smo veoma ponosni na naše partnerstvo sa Fudbalskim savezom Srbije i Olimpijskim komitetom Srbije. Ljudi u Srbiji vole sport i srećni smo što pomažemo nacionalne selekcije i što vidimo da svoje automobile pune na našim benzinskim pumpama.

Sa druge strane, aktivno podržavamo moto-sportove, tako što imamo sopstveni trkački tim pod nazivom EKO Racing.

Tim je aktivan u kružnim trkama i predstavljaju ga naši vozači Paja Komnjenović i Zoran Kastratović. Počevši od ove godine, ušli smo i u trke motorcikala, sponzorišući vozača u super bike kategoriji 600cc.

Donacijama Unicefu podržavamo izradu, a kroz našu mrežu i distribuciju više od 50.000 knjiga „Pametne knjige za roditelje“ i preko 20.000 brošura „Zabavite se,igrajte se bezbedno“, kojima se edukuju porodice vaspitanju dece, njihovom ponašanju i glavnim bezbednosnim problemima u kući i napolju.

Benzinske stanice odavno nisu više samo mesto za kupovinu goriva. Šta još imate u ponudi na svojim benzinskim pumpama?

Naši potrošači mogu uživati u različitim proizvodima i uslugama. Prikladnost je ključ našeg predloga vrednosti za klijente. Pored tradicionalne kupovine goriva, tu smo 24 časa za naše potrošače, sa asortimanom robe u mini marketima, pranjem automobila, besplatnom zamenom ulja.

Pit Stop kampanja, koja traje svake godine od maja do avgusta, nudi našim potrošačima besplatni pregled 6 ključnih bezbednosnih tačaka automobila.

Pored toga, želeli smo da naši potrošači budu nagrađeni za njihovu lojalnost tako što će dobiti mali poklon svaki put kada nas posete.

Zato svakodnevno prilagođavamo svoju marketinšku kampanju (svi dobijaju) kako bismo ponudili što više različitih „stvari“ za svaku kupovinu…

Aviodizel je novitet na mrežama Eko pumpi, a predstavljen je u martu ove godine. Recite nam nešto više o njemu.

Kompanija EKO Serbia je ove godine ekskluzivno predstavila kristalno čist evro dizel, koji je bezbedan za životnu sredinu i koji je tretiran posebnim avio filterima – AVIODIZEL.

Kvalitet i čistoća goriva su ključni faktori, koji garantuju performanse motora i čistu životnu sredinu.

Kompanija Velcon USA je prenela svoje pedesetogodišnje znanje i iskustvo u avio industriji za tretiranje mlaznog goriva na EKO benzinske pumpe, kroz jedinstveni proizvod – mlazni filter za tretiranje dizel goriva i pročišćavanje od mikro čestica i ostataka vlage.

Ponosno predstavljamo ovu novinu na srpskom tržištu naftnih derivata kao novu dodatnu vrednost, koju nudimo svojim potrošačima.

Mlazni filter automatski uklanja najmanje mikro čestice nečistoće iz goriva (mehaničke do 5 mikrona i ostatke vlažnosti do 25 mikrona) u dve faze pročišćavanja, rezultirajući određenim brojem prednosti i izuzetno unapređenim performansama motora, tj: bolje sagorevanje, viši nivo iskorišćenosti, veća snaga, manja potrošnja, smanjena emisija gasova, smanjeni nivoi sumpora i duži vek trajanja motora.

Živite na relaciji Beograd-Atina. Kakve su sličnosti i razlike između ova dva grada?

Ukratko bih rekao da su sličnosti između ova dva grada uglavnom ljudi i kuhinja… razlike su u kvalitetu života porodice u Beogradu i u Atini.
Kako uspevate da ovako dinamičan poslovni život uskladite sa porodičnim obavezama?

Moj život se ne razlikuje mnogo od bilo koga drugog čoveka ko ima dugačak poslovni portfolio ili ko ima veliku menadžersku odgovornost.

Jednostavno, treba da budete sigurni da ste odvojili dovoljno vremena za obe strane, iposao i porodicu, i da se držite te raspodele.

Kako provodite slobodno vreme i na koji način se oslobađate svakodnevnog stresa?

Od kako sam u Srbiji, imam zdraviji stil života, uglavnom jer se sve čini, i jeste, tako blizu u Beogradu…

Obično pokušavam da dva do tri dana u sedmici igram tenis ili trčim.

Za oslobađanje od stresa, vožnja bicikla duž obale Dunava ili Save je najbolja stvar tokom leta, dok opera i pozorišta nude sjajnu alternativu tokom zimskih meseci.

Takođe sam verni posetilac Kopaonika, sa porodicom, svake godine. Volimo skijanje ali i zabavu koju ovaj ski centar nudi.

Kada izlazimo uveče u Beogradu, skoro je prijatna činjenica da možete veoma udobno poručiti bezalkoholno piće u barovima. Na primer, u drugim zemljama, čak i u Grčkoj, to bi bila uvreda ako u baru poručite „vodu“… ovo neverovatno doprinosi zdravijem stilu života…

Oh… a kada se uželim mora, obično odem na jedan od splavova i gledam u reku… po mogućstvu, u vreme zalaska sunca...