O ovoj izuzetnoj zemlji i njenim odnosima sa Srbijom, čast nam je da razgovaramo sa Njegovom Ekselencijom gospodinom Ervinom Hoferom, ambasadorom Švajcarske u Srbiji i u Crnoj Gori.

Vaša ekselencijo, kako se osećate u Beogradu i kakvi su vaši utisci o Beogradu i Srbiji?

Kao što možete da vidite, osećam se veoma dobro u Srbiji, a što se tiče Beograda, mnogo ga volim. To je dinamičan grad, koji se nalazi na jednoj od najvažnijih evropskih reka, grad kulture i grad promena. Srbija još uvek prolazi kroz važnu transformaciju, što čini moj posao veoma interesantnim i uzbudljivim svakog dana.

Koliko dugo ste u Beogradu kao ambasador i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Došao sam ovde otprilike pre godinu i po dana, početkom 2009, nakon što sam proveo nekoliko dana u Švajcarskoj, po povratku iz Moskve, gde sam bio ambasador prethodnih pet godina. Idući unazad pre Moskve, bio sam Generalni direktor u švajcarskom Ministarstvu spoljnih poslova UN-a, gde sam imao privilegiju da upravljam referendumom koji je pripremio pristupanje Švajcarske Ujedinjenim nacijama – što nas je učinilo veoma ponosnim, tog trenutka.

Pre toga, bio sam ambasador Švajcarske u Međunarodnim organizacijama u Ženevi. Devedesetih godina bio sam privilegovan da budem ušvajcarskoj ambasadi u Budimpešti, kao zamenik šefa misije, pravni savetnik i u isto vreme odgovoran za našu saradnju. To znači, da mi je ovde u Beogradu treće iskustvo u procesu tranzicije, prvo u Mađarskoj, onda 8 godina kasnije u Rusiji i sada u Srbiji.

Bilateralni odnosi između Švajcarske i Srbije su tradicionalno dobri i intenzivna saradnja traje već skoro 20 godina. Šta je sve učinjeno na polju saradnje naše dve zemlje tokom poslednjih 20 godina?

Naši bilateralni odnosi su dugotrajniji i traju znatno duže od 20 godina, iako su ovih 20 godina u istorijskom i političkom smislu najizazovnije za Srbiju. U stvari, mi smo proslavili 2008. sto godina zvaničnog prisustva Švajcarske u Srbiji. Mi smo ovde prvo predstavljeni od strane Počasnog konzula, a zatim preko diplomatskih misija - danas više od sto godina, što pokazuje koliko su duboko povezane naše dve zemlje. U periodu pre poslednjih 20 godina, zaista smo imali neku vrstu specijalnih odnosa.

Švajcarska je neutralna država, Jugoslavija je u to vreme bila nesvrstana zemlja. To nam je donelo bliskost i u ekonomskom smislu. Zatim, devedesetih godina, prošli ste kroz ogromne promene i bili smo na vašoj strani od samog početka.

Počeli smo program saradnje i tokom krize smo sproveli velike humanitarne misije, u kojima smo podržali migrante i izbeglice. Zajedno sa vašim službama pružili smo im preko potrebno sklonište. Kada je ovaj period prevaziđen, ponovo smo promenili strategiju naše saradnje. Podržali smo proces transformacije i naglasili naše ekonomske odnose, koji još uvek imaju značajan potencijal da se razviju u budućnosti.

Saradnja između Srbije i Švajcarske će nastaviti da se razvija u narednom periodu kroz novu „Strategiju saradnje sa Srbijom 2010-2013“, program kroz koji će Švajcarska donirati 40 miliona evra Srbiji. Možete li nam reći nešto više o ovom programu? Šta će se finansirati ovim sredstvima?

Ovo je zaista jedan od ključnih elemenata naše aktivnosti ovde. Pokrenut je od strane Švajcarskog ureda za saradnju u Beogradu. Strategija je razvijena zajedno sa našim srpskim partnerima, uz konsultacije sa drugim zemljama, koje su ovde aktivne, naročito sa članovima Evropske unije, kao i Sjedinjenim Državama.

Naglasak stavljamo na ekonomski razvoj. Mi čvrsto verujemo da je to ključ za Srbiju. Drugi stub naše saradnje je jačanje vladavine prava i demokratije. U tom kontekstu imamo dva prioriteta: jedan je podrška lokalnim samoupravama i opštinama. Uvereni smo da je jačanje lokalnih samouprava veoma pozitivan element za povećanje stabilnosti Srbije i to je razlog zašto je ovo važan deo za nas. Druga stavka u smislu vladavine zakona je pravna reforma i uključivanje grupa koje nisu, recimo, u centru ekonomskog razvoja ove zemlje, kao što je romska populacija.

Treći stub je obrazovanje. Smatram da tu imamo pionirsku ulogu, zajedno sa srpskim Ministarstvom prosvete, tako što zajedno uspostavljamo Centre za obuku nastavnika. Uvereni smo u ovu metodu, jer smo naučili da „obuka trenera“ ima veoma širok uticaj. Nastavnici danas moraju da prolaze kroz stalnu edukaciju, kako bi im se obezbedile najbolje metode koje bi pogodovale napretku njihovih učenika. U istoj oblasti, obrazovanje Roma je važno, jer im daje veće šanse da se uključe u redovan život.

Četvrti stub je energija. Počeli smo saradnju već u našoj prethodnoj strategiji. Bili smo uključeni u stvaranje centra za kontrolu protoka energije kroz Srbiju. Danas se okrećemo ka modernim energijama - to su obnovljivi izvori energije. Pripremamo sa Gradom Beogradom pilot projekat, gde bismo želeli da koristimo biomasu, umesto goriva za proizvodnju energije za lokalne zajednice.

Kakvo je Vaše mišljenje o ekonomskom razvoju Srbije i šta Srbija treba da uradi da postane konkurentna i privlačna za strane investitore? Šta Švajcarski investitori misle o srpskom tržištu? Da li je rizično za investiranje?

Kao što sam rekao, za nas je to ključni element i mi smo ubeđeni da je to oblast koja zaslužuje mnogo više pažnje i treba da postane i temelj političkog života. Razlog za ovo je sasvim očigledan. Ako pogledate rangiranja, onda možemo sa zadovoljstvom da vidimo da se Srbija stalno kreće ka putu EU i da je Srbija ostvarila značajan napredak u oblasti vladavine prava i demokratije, ali ako pogledate skalu konkurentnosti, onda slika nije baš pozitivna. Možete da proverite bilo koje rangiranje: trendovi su, nažalost, prilično negativni. Ako pogledamo najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, onda vidimo da je Srbija na kraju Evrope, samo malo ispred Bosne i Hercegovine. Ona je godinu za godinom gubila svoje pozicije. Dakle, Crna Gora je ispred, kao i Slovenija.

To je stvarno razlog za zabrinutost. A ako uzmete druga rangiranja, na primer ekonomsku slobodu, Srbija je opet pri samom kraju, jedina evropska zemlja koja je iza Srbije je Bosna i Hercegovina.

Ako uzmemo ostala rangiranja, na primer, kako da se nastavi sa izgradnjom - izgradnja je vrlo važna jer se njom meri dinamika nacionalne ekonomije i relevantna je za švajcarske kompanije, jer na primer Holcim, velika multinacionalna kompanija, je najveći švajcarski investitor u Srbiji – po tome, rangiranje Srbije je još u zaostatku. Morate da prođete kroz ogromnu birokratiju da biste mogli da gradite, što je šteta, jer izgradnja treba da bude podržana, a ne sprečavana. Kao kolateralni udar i teret je nelegalna gradnja. Dakle, mislimo da je pravi izazov za Srbiju da prestane da pada u međunarodnom rangiranju, da preokrene trend i da krene da se penje na lestvici u tim pozicijama, koje su zasnovane na percepciji ne vlade, već poslovnih ljudi.

Švajcarski investitori su ovde, i ono što bismo želeli da vidimo je da investiraju u proizvodnju i izvoz, pošto je ovo oblast u kojoj Srbija ima najveće potrebe, a to je da poveća svoje izvozne kapacitete.

Koliko švajcarskih kompanija posluje u Srbiji i koje su najvažnije? Koji poznati švajcarski brendovi su prisutni u Srbiji?

U tom smislu, ako pogledamo švajcarske kompanije, prvo moramo definisati šta je švajcarsko. Ako koristimo širu definiciju, mogli bismo reći da je mnogo više švajcarsko nego što možete zamisliti. Neke velike multinacionalne kompanije imaju sedište u Švajcarskoj. Dakle, veliki deo industrije duvana u svetu ima sedište u Švajcarskoj i rade van Švajcarske. To znači da su određena ulaganja u Srbiju zaista švajcarska ulaganja, iako u javnosti ne izgleda tako.

Ako se vratim produktivnim investicijama i otvaranju novih radnih mesta, već smo pomenuli industriju cementa Holcim. Takođe smo sretni da je farmaceutska kompanija, Pharma Swiss, uložila u lokalnu proizvodnju. Pored toga, možete videti da su sve velike švajcarske kompanije ovde prisutne, ali uglavnom kroz prodajna predstavništva.

Opet, ono što mi očekujemo jeste, ako i kada Srbija promeni trend i postane konkurentnija, automatski će doći više preduzeća sa produktivnim investicijama, a ne samo da pruže prodaju proizvoda i usluga.

Po Vašem mišljenju, da li će Srbija postati konkurentnija na tržištu, nakon pristupanja Evropskoj uniji?

To je upravo ono što smo oduvek govorili. Mislimo da prioriteti mogu biti promenjeni. Ako postanete konkurentniji, članstvo u EU će mnogo brže uslediti. Ako uvek govorite: „mi želimo da postanemo članica“, bez povećanja konkurentnosti privrede, onda put ka Evropi postaje sve teži. Čak i nakon pristupanja Uniji, bez konkurentnosti se mogu pojavljivati teške situacije, kao što se dešavalo nekim članicama EU. Dakle, najbolji način da se nastavi je da seradi na sopstvenoj ekonomiji, da se poboljša konkurentnost, a zatim, sve druge stvari će uslediti mnogo lakše. Ako to okrenete, onda ste uvek iza svojih ciljeva.

Najbolji način bi bio da EU vas pita: „Zašto nam se ne pridružite brže?“ Ako se to desi, vi se smatrate veoma konkurentnim i atraktivnim.

Švajcarska podržava pristupanje Srbije EU, iako sama nije članica. U čemu se ogleda ta podrška?

Upravo razlozi koje sam pomenuo ranije. Mi, kao Srbija, imamo istu geografsku sudbinu, u sredini Evrope smo, više na severu i na zapadu, ali smo u sredini Evrope. A naši najznačajniji partneri su evropske zemlje. Izvozimo više od 60% naših proizvoda u EU i uvozimo još više, oko 80% našeg uvoza dolazi iz Evropske unije.

Dakle, jasno zavisimo od Evrope, radimo dobro, politički smo stabilni sa visokim ekonomskim standardom. A ako Srbija uđe u takva kretanja, uvereni smo da je to korisno za sve, za Srbiju, za nas, za EU. Zbog toga, iako mi nismo član, mi snažno podržavamo vaše kretanje ka Uniji.

Švajcarska je zemlja u kojoj više od 20% stanovništva čine stranci. Koliko Srba živi u Švajcarskoj i u kojim kantonima većina njih živi?

Želeo bih da stavim to malo u širi kontekst, pozivajući se na činjenicu da je oko 6% svih ljudi koji žive u Švajcarskoj – prema tome, veliki deo tih 20%, dolazi iz regiona bivše Jugoslavije.

Ako idete van političkih granica, ovaj region je najvažniji regionu u pogledu migracija. Ovo se takođe odražava na jezičku strukturu. U Švajcarskoj, kad imamo javne skupove, što se dešava veoma često, obično otkrivam tajnu, koja i nije velika tajna, govoreći, da nakon nemačkog, francuskog i italijanskog, sledeći najvažniji jezik koji se govori u Švajcarskoj nije romanš ili engleski ili neki drugi jezik, već srpski i njemu srodni jezici.

Ovo me vraća na vaše pitanje: ako samo pogledate pasoše, ima oko 70.000 građana Srbije koji žive u Švajcarskoj, ali ako pogledate u širem kontekstu, ima ih mnogo više.

Švajcarska je zemlja sa dugom tradicijom političke i vojne neutralnosti. Kako zemlja, sa 4 službenih jezika i toliko različitih ljudi i religija, uspeva da se održi mir i napredak zemlje?

Mislim da to zahteva dugogodišnju istoriju, strpljenje i to takođe zahteva određenu obuku. To nije uvek slučaj. Imali smo naše unutrašnje tenzije koje su bile povezane sa religijom.

Takođe smo imali, pre Napoleonovih ratova, sasvim različite političke strukture nejednakog tretmana pojedinih regiona u našoj zemlji. Dakle, to je deo istorije, deo učenja, deo poštovanja manjina i mislim da je tajna danas da se manjine poštuju i imaju visok stepen autonomije i dobrobiti. Oni su prisutni u Saveznoj vladi, oni su aktivni u parlamentu, veoma su zastupljeni na našoj nacionalnoj medijskoj sceni.

Mislim da je to razlog zašto imamo uspešnu politiku i visok nivo stabilnosti.

Na koji način se ostvaruje kulturno-prosvetna saradnja između naših zemalja, budući da ta vrsta saradnje nije regulisana međudržavnim sporazumima i programima?

Ono što smo uradili tokom ovih promena je da smo došli do zaključka da najbolji način da se promoviše kultura nije samo uvoz iz inostranstva, već da treba da se radi na jačanju srpske kulture. Mi smo bili među prvima, ako ne i prva zemlja, koje je uspostavila Kancelariju za promociju kulture, sa jedinim ciljem- da se ojača srpska lokalna i regionalna kultura. Ovo je imalo veoma pozitivan uticaj. To smo sadapromenili, jer smo uvereni da je Srbija prešla prilično dug put i da sada može da se razvija na sopstvenim osnovama. Ono što mi sada radimo je pokretanje programa regionalne kulturne promocije, gde smo želeli da promovišemo srpsku kulturu, regionalnu kulturu. Ova kancelarija ima sedište u Sarajevu. To je uspelo na regionalnom nivou, tako da srpski umetnici mogu da se prijave za podršku projektu. Pored toga, imamo i redovnu razmenu projekata, koja ide u oba smera. Mi takođe potpomažemo mrežu za naučnu saradnju.Osim toga, imamo regionalni instrument u kome srpski univerziteti, srpski naučnici mogu da se prijave za podršku istraživačkim projektima, koji se realizuju zajedno sa švajcarskim partnerima.

To funkcioniše prilično dobro, posebno uzimajući u obzir da su jedan važan element migracije Srba bili profesori, tako da veliki broj kvalifikovanih srpskih predavača radi na našim najboljim univerzitetima. Zbog toga je veoma lako da se ostvari ta vrsta kontakata. Štaviše, imamo i program u kojem nudimo postdiplomske stipendije za talentovane mlade ljude u Srbiji, koji će nastaviti školovanje u Švajcarskoj. Mi imamo dosta široku mrežu instrumenata promocije kojima, kao što kažete, se ne upravlja putemmeđunarodnog dogovora.

Kako provodite slobodno vreme u Beogradu? Šta volite u Srbiji i šta biste promenili kad biste mogli?

Kao što sam rekao, imam uzbudljiv, posao od sto pedeset procenata, što znači da se nešto dešava skoro svakog vikenda. Protekli vikend je bio veoma miran, tako da sam mogao da se malo odmorim. Vikend pre toga bilo je polufinale Davis Cup-a oko kojeg sam bio zauzet, jer postoji dobar teniski odnos između naše dve zemlje. Postoji veoma bogat kulturni život u Beogradu, često se dešavaju vrhunski nastupi, u kojima mnogo uživam, posebno u koncertima klasične muzike. Takođe sam ljubitelj baleta. Ako imam malo slobodnog vremena, moram nekako da se rekreiram i onda idem na Adu da udišem svež vazduh, da uživam i da skupim novu energiju.

Šta ćete sigurno poneti sa sobom kada budete odlazili iz Srbije?

Definitivno ću poneti divne uspomene na vrlo fine i gostoljubive ljude, koji stvaraju prijatno okruženje, kako u privatnom životu, tako i u poslovnom okruženju.

Ali, još nije došao taj trenutak. Nadam se da će on doći u veoma dalekoj budućnosti.