Ovaj savez obuhvata 45 odsto svetske populacije i gotovo 36 odsto ukupnog BDP-a sveta. G-7, koja okuplja nominalno najsnažnije svetske ekonomije: SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Japan, Nemačku, Italiju i Francusku obuhvata znatno manje svetske populacije (10 odsto) i proizvodi manje ukupnog BDP-a (30 odsto) nego BRIKS. Dakle, kada je BRIKS u pitanju, govori se ne samo o značajnoj političkoj, već i ogromnoj ekonomskoj moći.

Upravo zbog toga, posebno značajna tema samita BRIKS-a bio je odnos prema međunarodnom finansijskom sistemu. U izveštaju koji je Rusija, kao zemlja koja u 2024. predsedava BRIKS-om, pripremila, pobrojane su manjkavosti postojećeg globalnog finansijskog sistema. Međutim, uočavanje manjkavosti je tek početak novog procesa. Očekivanja su da bi posle ovog Samita mogla da usledi određena reforma svetskog monetarnog sistema, koja bi možda rezultirala ugrožavanjem pozicije dolara i preraspodelom moći finansijskog uticaja.

Rusija je predložila stvaranje BRIKS-ove inicijative za prekogranično plaćanje, u kojoj će članovi organizacije koristiti svoje nacionalne valute za trgovinu. BRIKS takođe razmatra mogućnost da uspostavi alternativnu infrastrukturu za razmenu poruka kako bi zaobišao SWIFT sistem međubankarske komunikacije, koji je pod kontrolom SAD i koji je podložan unilateralnim sankcijama Zapada, koje pogađaju Rusiju i Iran.

BRIKS za sada ne planira da uvede svoju valutu, već da stvori multivalutni sistemkoji će uključivati ​​nove mehanizme ne samo za dedolarizaciju trgovine, već i za podsticanje ulaganja u članice BRIKS-a i druga tržišta u nastajanju i ekonomije u razvoju. Dodatni mehanizmi uključuju BRIKS Clear platformu, novi sistem računovodstva hartija od vrednosti i poravnanje, finansijske instrumente denominirane u nacionalnim valutama i moguće veće oslanjanje na specijalna prava vučenja. Izveštaj sugeriše da BRIKS planira da eksperimentiše sa novim tehnologijama (poput blokčejna), promovišući upotrebu digitalnih valuta centralne banke kako bi zemlje mogle direktno da rešavaju trgovinske neravnoteže, bez potrebe za SWIFT sistemom i korespondentskim bankama koje se nalaze u zemljama van BRIKS-a. Uz to, postoje i planovi za uspostavljanje BRIKS berze žitarica i agencije za određivanje cena, sa centrima za trgovinu robama poput žitarica, nafte, prirodnog gasa i zlata. Uspostavljanje novog berzanskog sistema ne samo da potencijalno rasterećuje BRIKS mogućih političkih pritisaka, već se takođe može koristiti za rešavanje trgovinskih disbalansa između zemalja članica.

Ruski izveštaj predlaže i jačanje institucija koje je BRIKS već kreirao, kao protivtežu Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci : Nove razvojne banke i uslovnim rezervama – SPV. Ovi mehanizmi nisu još u punom zamahu, posebno SPV, koji je u velikoj meri zavisan upravo od MMF-a (MMF i Svetska Banka su institucije u kojima jedino SAD imaju pravo veta). Ako se ove preporuke prihvate, svetski finansijski sistem neće izgledati isto kao do sada. Izvesno je da slede promene, ali je izvesno i da se one neće dogoditi preko noći. Moguće je i da će do ukrupnjavanja finansijskog tržišta BRIKS-a potrajati, kao što je gotovo izvesno i da Amerika neće sedeti skrštenih ruku i čekati da BRIKS uspostavi paralelni sistem.

1. Alternativni platni sistem BRIKS, koji promoviše ruski predsednik Vladimir Putin, mogao bi da dovede do kraha dolarskog sistema, piše britanski list „Ekonomist“ u oktobru prošle godine. Na samitu BRIKS predloženo je da se formira novi globalni finansijsko-platni sistem kako bi „zadao udarac američkoj dominaciji u svetskim finansijama i zaštitio Rusiju i njene prijatelje od sankcija“

Rusko Ministarstvo finansija najavilo je još pre Samita platformu BRIKS Bridž za obračune u nacionalnim valutama, uključujući digitalne. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da će alternativni platni sistem BRIKS omogućiti obavljanje ekonomskih operacija „bez zavisnosti od onih koji su odlučili da naprave oružje od dolara i evra“. Ističe se da za ideju alternativnog sistema aktivno lobira i Kina. BRIKS Bridž bi mogao da obezbedi zemljama Globalnog juga jeftinije i brže transakcije, kao i da privuče ekonomije u razvoju.

Zapadni zvaničnici, s druge strane, strahuju da će se BRIKS Bridž koristiti za zaobilaženje sankcija. Taj sistem bi mogao da ugrozi dugogodišnju dominaciju SAD u svetskom finansijskom sistemu. Ističe se da su od 2000. godine svetske nacionalne rezerve u dolarima smanjene sa oko 70 na 58 odsto, dok su u „netradicionalnim valutama” porasle.

Istovremeno, podseća se da je broj onih koji su pod američkim sankcijama porastao za preko 900 odsto za dve decenije do 2021. godine. SAD su se takođe mešale u rad formalno nezavisnog sistema SWIFT, zahtevajući da se isključe nepodobne banke i cele zemlje, poput Irana. Nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini oni su uveli Rusiji sektorske sankcije i tako su doveli i druge zemlje u situaciju da razmisle o svojoj zavisnosti od američkih finansija. Pored toga, zvaničnici BRIKS su pre samita u Kazanju održali niz sastanaka na kojima su razgovarali o osnivanju agencije za kreditni rejting i velike osiguravajuće kompanije.

2. Tvorac naziva grupe BRIKS, bivši ekonomista firme Goldman Saks, Džim O'Nil, izjavio je u oktobru prošle godine da je ideja o istiskivanju američkog dolara bajka, sve dok su Indija i Kina toliko podeljene i odbijaju da sarađuju po pitanju trgovine. On je 2001. stvorio termin BRIKS u izveštaju u kojem je naglašen masivni rast potencijala Brazila, Rusije, Indije i Kine, kao i potreba da se reformiše globalno upravljanje kako bi i ove zemlje bile obuhvaćene, preneo je Rojters. „Ideja da BRIKS može biti neki autentični globalni ekonomski klub je očigledno u domenu bajki, na isti način na koji grupa G7 to može biti”, kazao je O'Nil i dodao da je vrlo uznemirujuće to što BRIKS vidi sebe kao neku globalnu alternativu, jer to očito nije izvodljivo.

Samit BRIKS mu liči na simboličko godišnje okupljanje na kojem važne zemlje u razvoju, posebno one koje su bučne kao Rusija, ali i Kina, mogu da se sastanu i istaknu kako je dobro biti deo nečega što ne uključuje SAD, kao i da globalni sistem upravljanja nije dovoljno dobar. Prema njegovim rečima, grupa BRIKS je postigla veoma malo u proteklih 15 godina, a nije moguće rešiti istinski globalna pitanja bez SAD i Evrope, kao što nije moguće za Zapad da reši ista ta pitanja bez Kine, Indije, i u manjoj meri, Rusije i Brazila.

Ruski predsednik Vladimir Putin naveo je da sve više zemalja želi da se priključi BRIKS-u, a O'Nil kaže da će to još u većoj meri otežati da ova organizacija postigne bilo šta. On je dodao da se o nalaženju alternative za dolar priča otkako se on bavi finansijama, ali da nijedna zemlja koja ima potencijal da to izvede nije učinila ništa ozbiljno u tom smislu. Prema rečima O'Nila, bilo kakva valuta BRIKS-a zavisila bi u velikoj meri od Kine, dok Rusija i Brazil ne bi bili važan deo toga. „ Ako zaista žele da budu ozbiljni oko ekonomskih pitanja, zašto istinski ne slede uzajamnu trgovinu koja bi bila zasnovana na manjim tarifama", upitao se on i zaključio da bi dve zemlje koje su stvarno bitne, Kina i Indija trebalo da pokušaju da se dogovore oko toga, umesto da sve vreme nastoje da se konfrontiraju.

3. Predlog Putina iznet na samitu u Kazanju da se BRIKS pretvori u antizapadnu koaliciju koja bi mogla oslabiti globalnu hegemoniju dolara nije izazvao entuzijazam među ključnim članicama bloka, piše Moskovski tajms. Na samitu BRIKS-a, koji je Kremlj opisao kao „najznačajniji spoljnopolitički događaj“ ikada održan u Rusiji, Putin je svojim kolegama ponudio alternativu međunarodnom platnom sistemu Zapada. Zamisao Kremlja je da se povežu banke i centralne banke zemalja članica grupacije kako bi obavljale transakcije, zaobilazeći dolar, čija vrednost, kako je Putin tvrdio, opada i gubi poverenje zbog američke politike sankcija.

Ruskom predsedniku uručena je simbolična novčanica BRIKS-a na samitu u Kazanju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je novčanicu kvazinovcem i istakao je da ona predstavlja međusobnu saradnju zemalja članica BRIKS-a. Ukupno je štampano 1.000 novčanica nominalne vrednosti od 100 BRIKS-a. Na prednjoj strani novčanice nalaze se nacionalne zastave i najprepoznatljiviji simboli Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, dok su na zadnjoj strani zastave i imena novih članica Egipta, Etiopije, Irana i UAE, kao i potencijalnih partnera grupe. Svi crteži su ručno rađeni. Raspored zastava koje su u krugu na prednjoj strani novčanice simbolizuje ideju jednakosti među državama članicama BRIKS-a, a novčanica je predstavljena radnom skicom i simbolom multipolarnog sveta u nastajanju. Ruski lider je ranije istakao da pitanje stvaranja jedinstvene valute BRIKS-a nije na dnevnom redu, naglašavajući važnost pažljivog pristupa ovom pitanju.

4. Novi američki predsednik Donald Tramp biće jedan od najžešćih protivnika BRIKS-a, i suprotstaviće se pokušajima zemalja članica ove organizacije da izbace dolar iz međusobne trgovine. Kako je najavljeno, BRIKS će nastaviti da radi na izbacivanju dolara u međusobnoj trgovini uvođenjem nacionalnih valuta sa ciljem jačanja ekonomija zemalja članica.

Međutim, pobedom Trampa na američkim izborima izbacivanje dolara iz međunarodne trgovine postaće znatno teže za članice BRIKS-a, budući da je najavio gotovo ekonomski rat za dolar. „Ukoliko bismo izgubili dolar kao svetsku valutu, mislim da bi to bilo ekvivalentno gubitku rata“, rekao je Tramp .On je najavio da će zemljama koje napuste dolar kao rezervnu valutu u trgovini uvesti carine od 100 odsto na uvoz robe u SAD.

Kako je najavljivao tokom kampanje carina od 100 odsto će primorati članice BRIKS-a da odustanu od dedolarizacije jer će njihovi uvozni i izvozni sektori biti pogođeni. „Poslovanje s tarifom od 100 odsto će se pokazati skupim i samo će dovesti do gubitaka u njihovim bilansima“, poručuje Tramp. Pored najave ekonomskog suprotstavljanja BRIKS-u, pobeda Trampa na predsedničkim izborima dovela je do najvećeg jačanja dolara u poslednjih osam godina.

Ukoliko SAD budu primoravale zemlje da koriste dolar, to bi moglo da pojača tendencije na prelazak država na primenu nacionalnih valuta u spoljnoekonomskoj delatnosti, izjavio je portparol Kremlja Peskov. Prema njegovim rečima, ne radi se samo o zemljama BRIKS-a. Uopšte, sve više država počinje da koristi nacionalne valute prilikom obavljanja trgovinsko-ekonomskih, spoljnoekonomskih aktivnosti, primetio je portparol. To je proces koji uzima maha u celom svetu.

***

Pregledom veoma dugačke Deklaracije iz Kazanja nailazi se da se ne govori o „dedolarizaciji“. U prvom redu Indija se protivi takvim obavezama. Od 2017. BRIKS se aktivno bavi temom dedolarizacije, ovoj temi najviše su posvećene Kina i Rusija, ali dolar i dalje čini 80 odsto svetske trgovine. Deklaracija upućuje ili hrabri članice da više trguju u lokalnim valutama. Centralna banka Brazila je odbacila političke ideje o dedolarizaciji, a slično su uradili i mnogi drugi u odnosu na političke poruke svojih lidera. Simbolično, istovremeno sa samitom BRIKS-a u Kazanju u Americi je održano godišnje zasedanje MMF-a na kome je bilo 190 država. BRIKS nema zamenu za MMF, jer niko nije spreman da ulaže u države visokog fiskalnog rizika osim MMF. Kina svoje kredite daje uz državne imovinske garancije korisnika. Zapad ne radi dovoljno kako bi zauzdao BRIKS u odnosu na to koliko BRIKS sam sebe koči. BRIKS nije atraktivan za razvijene države i kandidate za članstvo u EU. Srbija nije geografski, ekonomski, politički i bezbednosni kandidat za BRIKS, već kao evropska država svoj puni potencijal ostvaruje evropskim integracijama.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik – redovni član NDES-a