Za magazin PROFIT govori g. Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja Kafa Atlantic Grupe.

1. Iza Vas je još jedna uspešna godina za Atlantic Grupu. Kompanija je na svim glavnim tržištima ostvarila rekordne rezultate, ali i rekordnu kapitalizaciju tržišta kao i najnižu zaduženost još od 2010. godine. Šta je sve uticalo na ovakve rezultate?

Odgovorno planiranje i transparentno poslovanje, uz praćenje i predviđanje potreba potrošača, još jednom su potvrdili lidersku poziciju Atlantic Grupe. Kada ste najveći proizvođač kafe u regiji, osim što postavljate standarde i diktirate trendove, veliki je izazov da iz godine u godinu uspete da nadmašite sami sebe, što Atlantic Grupa zasigurno radi – pre svega inoviranjem i ambicioznim ostvarivanjem planova koji su realni u odnosu na mogućnosti na svakom od tržišta. Tako smo, nakon pomeranja granica lansiranjem Black’n’Easy – tradicionalne, sveže mlevene kafe, koja se sprema za minut, u prošloj godini otišli korak dalje i napravili prvu Barcaffè svežu mlevenu kafu u kapsuli. Po tome smo trenutno jedinstveni u Evropi, budući da jedini nudimo ovakav proizvod koji se od decembra nalazi na policama širom regiona. U prvom kvartalu ove godine nastavili smo sa inoviranjem, te smo lansirali „ready to drink“ (RTD) napitak Barcaffè Latteato, kao i vrhunski espresso Barcaffé DiVino, Single Origin Indija, od pažljivo biranih zrna najkvalitetnije 100 odsto arabike, namenjen HoReCa kupcima.

2. Vi ste kompanija regionalnog karaktera. Kako objašnjavate činjenicu da privatizacija i promena vlasnika nije negativno uticala na snagu Vašeg brenda, dobre rezultate i poziciju na tržištu? U kojoj meri Grand kafa doprinosi razvoju/profitu Atlantic Grupe?

Mislim da je tajna u kvalitetnom asortimanu u kategorijama sveže mlevene, instant i espresso kafe sa jedinstvenim, snažnim brendovima pažljivo izgrađenim da zadovolje potrebe najzahtevnijih potrošača, uz poštovanje i praćenje lokalnih potreba. Izgrađeni brendovi sa identitetom, uspešnom akvizicijom su u Atlantic Grupi dobili ozbiljnog i odgovornog vlasnika kome je cilj da unapredi poslovanje i obezbedi dugoročan uspeh na regionalnom tržištu. Nova energija samo je unela dodatni podsticaj i želju za stalnom nadgradnjom već etabliranih brendova, kao i procesa i interne prakse. Rezultat svega je da se kafa sa 21,4 odsto učešća i 150 miliona evra prihoda od prodaje prošle godine i dalje ističe kao najveća pojedinačna kategorija u ukupnim prihodima Grupe.

3. Inicijativa za uvođenje akciznih markica za kafu potekla je upravo od Grand kafe. Posle godinu dana primene zakona, možemo li reći da imamo jasan uvid o kvalitetu kafe koju pijemo u Srbiji?

Kao najveći proizvođač kafe u regionu, imamo odgovornost da poštujemo najsavremenije evropske standarde kvaliteta, kao i nacionalne pravilnike i propise naše industrije, ali isto tako i da utičemo i na druge proizvođače da nas slede. Tačno je da je inicijativa za uvođenje akciznih markica za kafu potekla upravo iz Grand kafe, sa idejom da vidljiva akcizna markica bude potvrda legalnih tokova uvoza i poštovanja svih proizvodnih standarda, a time i jedan od načina suzbijanja nelojalne konkurencije i sivog tržišta.

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima akcizu na sirovu kafu, uz Hrvatsku, Nemačku i Belgiju. U tom smislu, mi nastojimo da državnim institucijama kroz svaki vid saradnje damo podršku na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, kao i ekspertizu kako bismo nastavili da zajedno idemo u pozitivnom smeru promena, te da samu implementaciju akciznih markica učinimo još efikasnijom, a sve sa stanovišta zaštite interesa potrošača. Kada ovo kažem, zaista ne želim da to zvuči kao fraza, budući da transparentnost u isticanju informacija na deklaracijama i jasno definisani kriterijumi za dodelu samih markica svakako imaju za cilj da potrošačima ukažu na razlike u kvalitetu, a samim tim i na cenu njihovog omiljenog napitka.

4. Koliko je uvođenje akciznih markica uticalo na suzbijanje sivog tržišta?

Nakon godinu dana od primene zakonske regulative nažalost ne možemo reći da imamo potpuno jasan uvid u efekte.Mislim da ćemo pravu sliku imati tek nakon što se uvedu podrobnije mere kontrole ispravnog deklarisanja proizvoda od kafe koji se prodaju u trgovinama, kao i kada bude dostupan registar proizvođača kafe sa jasno definisanim kriterijumima za pržioničare. Ipak, primećujemo da se na mestima koja su nekada bila Meka sivog tržišta i neadekvatno upakovanih proizvoda, poput pijaca, trenutno nalazi manje kafe u prodaji nego lane.

5. Otkako su uvedene akcizne markice, koliko se povećao broj registrovanih proizvođača ili uvoznika kafe, da li postoje jasni kriterijumi ko sve može da se bavi prodajom odnosno uvozom kafe?

Nakon uvođenja markice broj registrovanih proizvođača ili uvoznika kafe prema nezvaničnim podacima gotovo se duplirao, sa 170 na više od 300. Iako paradoksalno, ova statistika je donekle i logičan rezultat trenutne prakse –nisu definisani kriterijumi koje pržioničar kafe mora da ispuni da bi se zvanično registrovao kao proizvođač, a samoregistrovani proizvođači kafe mogu da kupe, odnosno, podignu markice u ZIN.

Dakle, objašnjenje ovog porasta sadržano je u činjenici da sistem, a samim tim i potrošač, ne razlikuje kafu koja može da se proizvodi u modernoj fabrici, kakva je naša, ili u nekim manjim radionicama koje potencijalno zalaze u sivu zonu poslovanja. Kako je kafa prehrambeni proizvod, ispunjavanje makar HASAP standarda, koji se odnose na dobru proizvođačku praksu, trebalo bi da bude minimum koji garantuje određeni kvalitet i zaštitu zdravlja potrošača. Kupac polaže pravo na to da zna da li kupuje čistu, ili kafu sa dodacima, da zna šta je u nju dodato i u kom procentu. Mešanje kafe sa dodacima nije zabranjeno, ali je obaveza proizvođača da jasnim deklarisanjem dodaci budu istaknuti na pakovanju, što u nekim slučajevima izostaje. Na taj način se potrošač potencijalno dovodi u zabludu i što se tiče kvaliteta, ali i cene, jer se recimo naša kafa, u pakovanju od 200 grama prodaje za 270 dinara,a pored nje neka druga za manje od 150 dinara za istu gramažu.

6. U Srbiji ne postoji registar proizvođača kafe koji bi bio javno dostupan kao što postoji za druge proizvođače akciznih roba poput duvana, alkohola. Ukoliko bi on postojao, u kojoj meri bi doprineo boljem tržišnom poslovanju i kako?

Dostupnost registra javnosti najviše bi išla u prilog potrošačima, što verujem da je krajnji cilj svih aktera u ovom procesu, bez obzira na to da li se radi o velikim proizvođačima ili malim pržionicama. Sama dostupnost i transparentnost podataka iz registra vodili bi evaluaciji preduzetih mera i pozitivne prakse koju je država započela uvođenjem akciznih markica. Ne vidim razlog da on ne bude javan, poput registara proizvođača akcizne robe, npr. duvana i žestokih alkoholnih pića.

7.Vi ste poznati kao lider u inovacijama. Šta nas očekuje kao novina u 2019. godini po pitanju sveže pržene kafe?

Nakon pomeranja granica lansiranjem Black’n’Easy tradicionalne, sveže pržene i mlevene kafe, koja se sprema za minut i koju smo prvi uveli još 2015. godine, krajem prošle godine usledila je takođe jedna, mogu neskromno reći, kofeinska revolucija sadržana u pravoj tradicionalnoj kafi – u kapsuli. Trudimo se da inoviramo portfolio u korak sa promenom životnog stila naših potrošača, kako bismo odgovorili na trenutne, ali i predvideli njihove buduće potrebe.

Razvijanje postojećih kategorija uz lansiranje novih proizvoda obeležiće i ovu godinu, o čemu svedoče lansiranja novih proizvoda u prvom kvartalu ove godine. Kako sam naveo na početku razgovora, uveli smo inovacije u RTD kategoriji, 100 odsto arabica, Single Origin Indiazrno na tržištu espressa, kao i Single Origin na području sveže mlevene kafe, dok je u planu i dalje širenje „On the GO“ napitaka, kojih smo u proteklom periodu u regionu prodali preko 12,5 miliona.

8.Kakva se kafa pije u Srbiji i koliko su potrošači informisani o njenom kvalitetu?

Stavljajući potrošača u centar našeg poslovanja i prateći njegove potrebe i želje, identifikovali smo potrebu za većim raspoznavanjem samog kvaliteta i karakteristika sveže mlevene kafe. Upravo će zato ove godine jedan od naših osnovnih zadataka biti edukacija potrošača u smeru boljeg razumevanja šta predstavlja kafa određenog geografskog porekla, gajena upravo za naše potrošače, što pruža garanciju da se u šoljici vašeg omiljenog napitka nalazi samo zrno čiste kafe sa plantaže iz recimo Kolumbije, ili nekog drugog porekla, i ništa drugo. Takođe, ono što čini razliku, kada govorimo o sveže prženoj i mlevenoj kafi, jesu i mlinovi u kojima se ona priprema, te je u tom smislu recimo Grand Gold kafa jedinstvena po tehnologiji toplog mlevenja i upotrebi tradicionalnih kamenih mlinova.

9.Šta je sve uticalo na to da kultura ispijanja domaće kafe opadne i kakva je po Vašem mišljenju njena budućnost?

Prva jutarnja kafa je i dalje najčešće sveža mlevena, dok popodnevnu sve češće menja instant kafa. Razlozi su mnogobrojni i uključuju sve brži tempo života, nedostatak vremena za pripremu, ispijanje i druženje, okrenutost instant varijantama koje su ponekad više desert nego kafa. Takođe, svedoci smo sve veće migracije stanovništva uz loš demografski bilans, što je, uz promenu stila života koji je donela digitalna revolucija, neizbežno ostavilo trag i uticalo na brojnost naših konzumenata.

Ipak, uprkos različitim predviđanjima, naš fokus je i dalje na kategoriji sveže pržene i mlevene kafe i kako bismo održali svoju lidersku poziciju, pripremamo brojna iznenađenja za naše potrošače u ovoj kategoriji. Nastojaćemo da kvalitet, punoću ukusa, svežinu i nezamenljiv miris i ukus sveže mlevene kafe još više približimo našim potrošačima i sačuvamo lidersku poziciju naših brendova u ovom segmentu ne samo na srpskom tržištu, nego i na tržištima BIH i Makedonije, kada govorimo o Grand kafi i njenim brendovima tradicionalne kafe koji će, verujem, još dugo suvereno vladati ovim prostorima.

10.Izvoz iz Srbije u odnosu na druge države u kojima poslujete zahteva dodatne kontrole. Koji je glavni razlog za to?

Atlantic Grupa, sa svoje četiri pržionice kafe u regionu u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji, primenjuje iste standarde kvaliteta za koje na godišnjem nivou izdvajamo 400.000 evra. Iako je Srbija, kao što sam spomenuo, jedna od retkih država koja je uvela praksu akciznih markica, mi i dalje kafu koju smo proizveli u Sloveniji možemo bez problema da izvozimo u Evropsku uniju sa standardom kvaliteta FSSC 22000, dok su nam za izvoz te iste kafe iz Srbije slali dodatnu kontrolu sertifikata. Upravo zato bi registri dostupni javnostii unapred definisani kriterijumi dodatno doprineli afirmaciji standardizacije, a samim tim i kvaliteta koji odavde stiže u EU. Samo poštovanjem domaćeg zakonodavstva i smanjivanjem trgovine u sivoj zoni Srbija će se lakše prilagoditi poslovanju u EU, te na taj način doći do statusa punopravne članice.

11.Da li priznanja i nagrade koje ste dobili u protekloj godini najbolje pokazuju da zajednički entuzijazam, kreativnost i pažljivo planirana strategija uvek pobeđuju?

Priznanja koja smo dobili u protekloj godini potvrda su da naši stručnjaci i eksperti dele istu strast sa našim potrošačima. Osluškujući njihove potrebe i boraveći na mestima gde su oni, u Srbiji smo prošle godine postavili nove standarde u digitalnom marketingu sa kampanjom „Kolegende“ za Black’n’Easy koja je osvojila prvo mesto i postala nosilac titule „The Best social media campaign 2018“ na marketing festivalu KAKTUS 2018. Takođe, u Bosni i Hercegovini je Black’n’Easy po mišljenju potrošača proglašen zaobavezan proizvod u radnjama u okviru priznanja „Top 100“. Još jedna nagrada potrošača u 2018. godini stigla je i za Barcaffè u Sloveniji, koji sada ponosno nosi naziv „Trusted brand” što je svakako dokaz jačine i kvalitetа tog brenda. Mimo regionalnih nagrada, posebno smo ponosni na priznanje koje je stiglo za kvalitet Barcaffè espresso blendova koji je prepoznat na Međunarodnom takmičenju u degustaciji kafe u Milanu u organizaciji Međunarodnog instituta za degustaciju kafe gde je Barcaffè espresso dobio čak dve zlatne medalje za svoje blendove Barcaffè Tradizione i Barcaffè Prestigio.

12.Kakvi su vam generalno planovi za 2019. godinu?

Planovi su jednostavni – nastaviti putem dobre prakse uz poštovanje najviših etičkih standarda struke, edukovati potrošače i nastaviti sa prepoznavanjem njihovih želja, te inovirati i u smeru stvarnih potreba i želja onih čija se ljubav i strast ogledaju u šoljici kafe. Samo na taj način možemo postići rezultate i u ovoj godini, budući da smo ciljeve postavili više nego ikada. Kako ja volim uvek da istaknem – „Ponekad je teže ostati na vrhu, nego doći do njega“.