Početna > Izdanja > Broj 7 > Edward De Bono Lateralno mišljenje

Lateralno mišljenje

Piše: Dr. Edward De Bono

Ne postoji osoba koja ne želi da bude kreativna. Svi moraju da žele da budu kreativni. Život može biti zanimljiviji, zabavniji i napredniji ako ga prati kreativnost.

Prema jednom istraživanju 94 % mlađe populacije smatra „uspeh” kao najvažniju stvar u životu. Uspeh, međutim, zahteva kreativnost kao ključnu veštinu. Ako ne posedujete kreativnost, onda ste sveli svoj rad samo na rutinu i ponavljanje. Dok su ponavljanje i rutina veoma visoko cenjene veštine i predstavljaju većinu našeg ponašanja, kreativnost, kao takva, neophodna je za promene, usavršavanje i nove mogućnosti.

Kreativnost je postala esencijalna stvar u poslu. Razlog tome je komoditet koji je postao dostupan svima. Ako vam jedinu nadu za preživljavanje predstavlja pitanje da li će vaš posao biti stručniji u odnosu na konkurenciju, bez sumnje ste u nezavidnoj poziciji. Ne možete uraditi ništa da biste sprečili konkurenciju da se, takođe, stručno usavršava.

Kada se osećate sputano, postaje jako teško da budete kreativni. Međutim, uklanjanje sputanosti nije bezvredno, ali nije ni najjači put da razvijate svoju kreativnost. Svako može da nauči, sprovede u praksi i u potpunosti koristi kreativne sposobnosti. Ali, kao što neki ljudi kuvaju bolje od drugih, tako ne mogu ni svi da budu podjednako kreativni. Neki ljudi, pak, bolje igraju tenis od drugih. Međutim, to ne znači da niko ne može da usavrši svoju igru, što nas dovodi do činjenice da svako može da unapredi svoje sposobnosti kroz praktičan rad. Kreativna veština „lateralnog mišljenja” koncentriše se na menjanje ideja, percepciju i koncept. Pre nego što počnemo da ulažemo veliki napor na doradu istih ideja, percepcija i koncepta, bilo bi bolje da pokušamo da ih promenimo. S tim što bi morala da se obrati pažnja da pojam „idejna kreativnost” nije isto što i „umetnička kreativnost”. Razumevanje ovih sistema je logična baza za praktični alat lateralnog mišljenja. Škole i fakulteti u potpunosti podcenjuju značaj „mogućnosti”. Međutim, zbog visokog standarda moderne tehnologije, ljudi počinju da veruju da, sve što je potrebno jeste da skupe podatke i onda ih analiziraju.

Ovo kasnije može da formira vašu odluku, strategiju i smer kojim ste krenuli. Ovakav način razmišljanja je veoma zabrinjavajuć i može dovesti do potpunog zastoja. Postoji velika potreba da se ti podaci tumače na što više kreativnih načina; da se kombinuju podaci koji će stvoriti put ka datoj vrednosti; da se poseduje znanje gde treba tražiti određene podatke; da se formiraju spekulacije i hipoteze, itd. Zbog naše kulture i jednog određenog načina razmišljanja, verujemo da moramo uvek da guramo napred već predodređenim pravcem. Ali isto tako, moramo da obratimo veću pažnju na mogućnosti koje nam se pružaju zato što su od velikog značaja - predstavljaju ključ ka kreativnosti

Talenat, veština i lateralno mišljenje

Postoje ljudi koji poseduju naizgled prirodni kuriozitet i motivaciju da budu kreativni. Međutim, za istinsku kreativnost morate ići mnogo iznad opšte motivacije, a u tome vam svakako može pomoći lateralno mišljenje. Kreativni ljudi, sa svojom motivacijom, stavom i nekim korisnim navikama, mogu da urade mnogo više ako takođe imaju odgovarajući predhodni alat za kreativnost.

Kompanije često tvrde da imaju sve nove ideje koje su im potrebne. Kreativnost je često nepoznati kvantitet, a velike korporacije ne vole da budu u milosti ili nemilosti nečega tako nesigurnog. Isto tako postoje i kompanije koje veruju u osmozu; oni prepuštaju drugima da isprobaju nove ideje i ako se ove pokažu kao uspešne, onda ih oni prisvajaju za sebe. Nove ideje se apsorbuju kroz proces „osmoze”, čak i kada to nije svesno. Jednostavno da sumiramo, korporacije ne žele nove ideje; oni žele „nove uspešne ideje”.

Situacija je mnogo gora u državnim sektorima, gde svaka nova ideja mora biti odgovor na razne statistike ili odgovor na zahtev javnog mnjenja ili političkog pritiska. Nove ideje su bolno neophodne državnom sektoru. Postoji potreba za novim idejama koje mogu doprineti boljim rezultatima u okviru samog budžeta. Postoji potreba za novim idejama koje mogu rekonstruisati i pojednostaviti procese i na taj način unaprediti ekonomiju i produktivnost.Sa lateralnim mišljenjem teže će se pokazati direktni rezultati. Jedino se može prikazati ogroman porast ideja. Međutim,  ne može se meriti učinak ovih ideja ukoliko one nisu isprobane i proveravane.

Veština lateralnog mišljenja može da se nauči, praktikuje i razvija. Ono predstavlja predhodnu kreativnost zasnovanu na logičnoj asimetriji sistema. Naš urođen način razmišljanja zasniva se na analizama i donošenju zaključaka. Situacija se analizira kako bi se identifikovao bilo koji standardni element i da bi se onda upotrebio u standardnom odgovoru. Ovo predstavlja izvrsnu stvar, ali ni približno nije dovoljno.

Nove ideje za sve

Kako da znate da li vam je potrebna nova ideja? Ne oseti mnogo ljudi trenutak kada im je tačno potrebna nova ideja. Rutina i ušuškanost očuvavaju se na stvarima. Nova ideja predstavlja rizik. Usavršavanje je obično rezervisano za rešavanje problema. Ako postoji neki problem, usavršavanje je potrebno kako bi se taj problem rešio. Pritisak koji sa sobom donosi konkurencija, može predstavljati najbolji mogući motiv za potragu za novim idejama. Postoji taj urođeni strah da će vas konkurencija prestići ako stvari ostanu onakve kakve su trenutno. Promena je, dakle, neophodna - a promena sa sobom nosi nove ideje.

Ušuškanost je neprijatelj broj jedan. Ako se nešto dâ predstaviti kao neadekvatno, nećete se prepustiti riziku da menjate nešto ili da poboljšate neke stvari. Veoma retko se može čuti: „Sve je OK za sada, ali mi bismo mogli bolje i mogli bismo da poboljšamo sve.” Postoje ljudi kojima su nove ideje „potrebne” i situacije gde su nove ideje neophodne. Bilo kako bilo, postoje i situacije gde bi nove ideje samo doprinele benefitu, međutim očigledna potreba za istim ne postoji i strah od rizika je uveliko prisutan.

Vrednost je imperativ. Bilo koji definisani smer je jednostavno paket pun vrednosti koji želite da dostignete ili date. Ako možete da date definiciju vrednostima koje želite da dostignete ili date, onda ćete imati mnogo veću šansu i da dođete do nove ideje. Da biste to proverili, sedite i definišite potrebu za novom idejom. Možda će vam biti potrebna ideja iz neke specifične oblasti. Možda ćete želeti da nova ideja dâ željenu vrednost. Možda ćete želeti da nova ideja reši vaše probleme ili da dostigne tačno određeni smer. Nemojte praviti preširoke definicije potrebe - kao na primer „Želim da zaradim više novca” ili „da budem srećniji.” Uloženi trud je ono što je bitno.

Rizik ili kreativnost

Ako ste se uhvatili za nešto drugačije, novo i kreativno, ne možete sa sigurnošću reći kako će se to dalje razviti. Možete da se nadate, poprilično razumno, stavljajući zajedno sastojke, da će poznata situacija stovriti tačan efekat koji želite, kao što se i kuvar nada kada stvara novo jelo. Postoje načini ispitivanja uticaja kreativnosti kroz nove ideje ili proizvod, kao što su pilot - šeme, ispitivanje tržišta, itd. Iako veoma cenjeni, ovi načini ispitivanja nisu nimalo jednostavni kao što izgledaju.

Pre nekoliko godina, McDonald je imao ideju da poslužuje doručak. Već su stvorili sliku kako bi to izgledalo, restoran i osoblje, zašto onda ne bi otvorili i ovaj izvor dodatnih prihoda? Kompanija je zbog ovog izleta izgubila novac za 4 godine zato što ljudi nemaju naviku da doručkuju van svojih kuća. Tokom tih 4 neuspelih godina, za ovaj ispad je moglo da se kaže da je bio jako loša ideja. Međutim, McDonald nije odustao od posluživanja doručka i nakon ovih četiri teških godina, doručak je postao najprofitabilniji deo poslovanja.

Dakle, koliko dugo bi trebalo da traje pilot - šema? Na ovo pitanje je nemoguće odgovoriti. Mnogo vremena je potrebno da se neke navike i kulture izmene. Test može potrajati jako dugo zbog toga. Ali koliko je to jako dugo? Tri, četiri, pet godina? Morate da predvidite rizike, a kreativna ideja da ih svede na minimum. Nije dovoljno samo da se ima osnovna kreativna ideja i da se sa tim krene u poslovanje.

Mnoge savršene kreativne ideje su doživele jako velike neuspehe zbog nedovoljnog obraćanja pažnje na stadijum projektovanja. Ali sa nekim uloženim trudom u sam projekat, ideja bi mogla da postane veoma uspešna.Ne pretpostavljajte, kako bilo, da su kreativne ideje uvek visokorizični poslovi. Kada se stvori ovakva predpostavka, postoji mogućnost da se izbegava kreativnost u bilo kom smislu, i ovo može samo rezultovati da se produktivnost u organizaciji ili preduzeću, svede na minimum postojećih potencijala. Što je veća produktivnost u samoj firmi, to je potreba za kreativnošću veća. Produktivnost će izvući maksimum koji pruža nova ideja. Ako je preduzeće neproduktivno, to će ono imati i manje novih ideja. Produktivnost i kreativnost se međusobno dopunjuju, a ne suprotno.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista