Previše ljudi misli da je početak novog posla nešto misteriozno i samo za posebne ljude koji to „znaju” da rade. Često sam kao start-up konsultant slušao ljude kako govore „Ma, nije to za mene” ili „Nemam pojma šta bih radio”. Koješta!

Većina ljudi misli da pri počinjanju novog posla moraju da krenu od nule. Povode se mislima poput „Šta bih to ja mogao da radim čega se niko drugi nije do sada setio”? Drugim rečima, misle da moraju da izmisle neko čudo koje će prevrnuti tržište naopako. Ali, osim ako niste genije pronalazač, pokušavati da izmislite nešto novo je, u biti, gubljenje vremena. Sve što treba da uradite je da odgovorite na pitanje: „Mogu li da radim nešto bolje od drugih koji to rade?”ili „Kako mogu to isto da radim na drugačiji način”?

Kako pokrenuti proces dobijanja ideje za posao? Prvo, stavite pred sebe prazan list papira i napišite pet do sedam stvari koje volite da radite ili koje radite jako dobro. Na primer, „dobar sam u komunikaciji sa ljudima", „volim decu”, "volim da vozim motor”, „dobar sam sa brojkama”, „stalno smišljam dobre ideje za reklame”. Napišite šta god da vam padne na pamet, čak i ako nema nikakvog smisla.

Sada izlistajte stvari koje ne volite da radite i za koje mislite da vam ne idu od ruke. Možda stalno dobijate ideje za reklame ali ne znate da pišete scenario ili da crtate. Kada završite obe liste, zapitajte se sledeće: „Kad bi postojalo nekoliko proi-zvoda ili usluga koji bi mi zaista olakšali rad (život), koji bi to proizvodi/usluge bili”? Otkrijte šta bi vam to olakšalo da budete produktivniji ili efikasniji na poslu, ili šta bi vam uštedelo vreme tokom rada.

Na drugoj strani papira postavite sebi ista ova pitanja ali vezana za posao koji radite ili koji ste radili. Koje su veštine i karakte-ristike koje drugi ljudi i vaše kolege cene kod vas. Kada završite, gledajte u napisano dok ne uočite obrazac koji će vam ukazati na to da li postoji potreba za nekim biznisom koji bi zahtevao stvari u kojima ste dobri.

Možda ćete u nekom časopisu, web sajtu ili na TV-u videti kako je neki pravac poslovanja u usponu (recimo građevinarstvo ili proizvodnja bio-goriva ili web dizajn) ali to ne znači da je taj posao dobar za svakoga. Na kraju krajeva, ne možete biti dobri u svemu. Ili je tržište možda već zasićeno (da li je vašem kraju zaista potrebna 12. prodavnica „zdrave”hrane?). Ili, jednostavno, taj posao nije nešto u čemu biste uživali i posle nekog vremena biste ga zamrzeli. To je i siguran put za neuspeh. Biti vlasnik posla koji mrzite je isto kao i da radite posao koji mrzite za nekog drugog. I dalje će vam biti teško da se dignete ujutro i radite kako treba. Ovo znači da ideju za posao treba prilagoditi vašem iskustvu, znanju, interesovanjima i poznanstvima.

Trebalo bi da sam do sada pojasnio kako naći ideju za privatni posao nije nikakva mudrost rezervisana samo za „snalažljive”. Početi posao nije lako, ali nije ni toliko teško ni komplikovano kada znate šta hoćete. U pitanju je prilično zdravo-razumska, korak po korak, procedura. I zato treba ići korak po korak. Prvi korak je: smislite šta hoćete da radite. Kada dođete na ideju, pričajte o njoj sa ljudima i saznajte šta misle o tome. Najbolje je postaviti pitanje tipa: „Da li bi kupio ovakav proizvod/uslugu i koliko bi za to bio spreman da platiš?”Kad smo već kod ljudi iz vašeg okruženja, na samom početku mora da vam bude jasno da vas neće svi ohrabrivati da pokrenete svoj posao. Neki od njih će činiti upravo suprotno. I to će vam reći tako da znate da vam stvarno misle dobro, ali da morate biti realni. Neki će vam zavideti na hrabrosti a drugi će vas prezirati jer ste smogli snage za takav korak. Njima ne smete dozvoliti da vas odvrate od onoga što ste naumili.

Jedno od najčešćih upozorenja koje ćete dobijati jeste ono o riziku. Svi će vam reći da je danas rizično pokretati svoj posao. Donekle su u pravu. Svaki posao nosi neki nivo rizika, ali šta u životu danas nije rizično? No, postoji velika razlika između rizika i sračunatog rizika. Ako pažljivo proučite ono što planirate da radite, potražite pomoć za stvari za koje vam je potrebna, i ostanete aktivni u sticanju novih saznanja vezanih za vaš posao, rizik se može kontrolisati ili čak i neutralisati. Postavite sebi sledeća pitanja: Šta, u stvari, rizikujem? Šta gubim ako stvari krenu kako ne treba? Čega ću morati da se odreknem? Ako mi ne krene, da li će mi biti gore nego sad? Ako je sve što ćete izgubiti nešto vremena, energije i novca, verovatno se isplati rizikovati.

Neki ljudi misle da vam biznis plan ne treba ukoliko ne pokušavate da uzmete kredit od banke ili neke državne agencije za pomoć preduzetnicima. Greška! Biznis plan je mnogo više od aplikacije za kredit, on je vaš vodič kroz poslovanje bez kojeg ćete mnogo teže postići zacrtane ciljeve.

Kao što na neki put kroz nepoznat teren ne biste krenuli bez mape, tako vam i u novom preduzetničkom poduhvatu treba pouzdan vodič. To je upravo biznis plan. Naravno, sam biznis plan ne osigurava uspeh u poslu, ali će vam svakako pomoći da ne napravite greške koje najčešće vode do neuspeha kod novih poslova: nedostatak kapitala, nerealno sagledavanje činjenica i nepoznavanje tržišta.

Tokom istraživanja koje je potrebno kako bi se sastavio biznis plan, naćićete slabe tačke u svojoj poslovnoj ideji koje ćete onda moći da ispravite. Takođe, uočićete moguće prilike za koje do tada niste znali i što je još bitnije, načine kako da ih unovčite. Samo kompletiranjem detaljnog biznis plana moći ćete da odlučite da li je vaša ideja, dugoročno, zaista vredna ulaganja i rizika.

Šta je to biznis plan i još važnije, kako se sastavlja? Jednostavno rečeno, biznis plan predstavlja vaše poslovne ciljeve, strategije koje ćete koristiti da ih ostvarite, potencijalne probleme na koje ćete naići i način na koji ćete ih rešavati, organizacionu strukturu vaše firme (uključujući i podelu funkcija i odgovornosti) i, na kraju, količinu novca koja je potrebna da se posao pokrene i održava dok ne postane samo-održiv. Biznis plan možemo podeliti na tri dela:

1. Poslovni koncept, gde predstavljate sektor u kojem je vaš posao, strukturu poslovanja, specifičan proizvod ili uslugu koju radite i kako mislite da vaš posao uspe.
2. Tržište na kojem radite, ko su vaši potencijalni kupci, šta rade i zašto će kupovati vaš proizvod ili uslugu. Ovde se prikazuje i konkurencija kao i plan kako da ih pobedite.
3. Finansije predstavljaju vašu pro-gnozu prihoda i rashoda, tok gotovine, bilans stanja i druge finansijske pokazatelje. Ovde će vam biti potrebna pomoć računovođe ili nekog kompjuterskog programa za tabelarno računanje.

Ako bismo biznis plan podelili na još sitnije sastavne celine, dobili bismo šest glavnih delova:

1. Executive summary
2. Rukovodstvo
3. Proizvod ili usluga
4. Marketing
5. Operacije
6. Finansijski podaci

I posle sigurno više od stotinu izrađenih biznis planova, još uvek nisam uspeo da smislim ili pronađem dobar prevod za Executive summary. Zato ga uvek ostavljam neprevedenog. U principu, u pitanju je kratak opis onoga što je cilj poslovnog poduhvata koji se predstavlja i obično je prva stvar koju čitalac pročita. Često i jedina, jer ako ovim ne privučete pažnju potencijalnog investitora, on svakako neće ići dalje kroz plan. Ovaj odeljak može imati i sadržaj koji se ne pojavljuje u drugim delovima plana, poput misije i vizije, ali uglavnom je u pitanju skraćena verzija celog plana. Ovo je i jedini deo plana koji je skoro potpuno okrenut čitaocima od kojih tražite novac. Tu ćete navesti u kratkim paragrafima podatke o tržištu, proizvodu koji nudite, konkurenciji, vašem timu i finansijske podatke. Ponekad je korisno staviti i iznos koji se traži, ako je to cilj plana.

Pošto sam ostavio „Executive summary” nepreveden, namerno nisam ovde stavio menadžment. Bar malo da se odužim našem jeziku. Elem, u ovom segmentu plana predstavićete ljude koji sačinjavaju vaš rukovodeći tim, naročito one koji su na ključnim pozicijama. On treba da sadrži njihov skraćeni CV sa akcentom na veštinama i obrazovanjem koje ih kvalifikuju za tu poziciju. Potencijalni investitori obraćaju veliku pažnju na ovaj segment plana i očekujte veliki broj pitanja vezan za njihovu prošlost, iskustvo i kako očekujete da će doprineti uspehu preduzeća.

Bez efikasnog marketinškog plana, nećete ništa prodati. Ovo je mesto gde ćete obraditi kako će se vaš proizvod pozicionirati na tržištu, kakvu ćete imati politiku cena, gde i kako će se prodavati i kako name-ravate da ga promovišete potencijalnim kupcima.

U ovom odeljku pokazaćete svoj bilans uspeha, bilans stanja, cash flow i ostale informacije koje se tiču finansija. Naravno, glavna stvar koju ovde svi očekuju da vide jeste profit posle određenog vremenskog perioda. Treba biti i iskren prema sebi, te pokazivati realne podatke i predviđanja jer se razlike između realnog i pokazanog vrlo brzo uoče, i tu mislim na razlike u ceni, prodajne cene, troškove materijala i prodaje i ostale ključne merne jedinice.

Ovo je vrlo bitan deo plana za bankare, dok je, recimo, za nove zaposlene koji kroz vaš plan žele da saznaju da li je vaša kompanija fino mesto za rad, i nije toliko zanimljiv. Ali najbitniji treba da bude upravo vama, jer se u ovom segmentu plana pravi razlika između posla i hobija.

Pošto ste odlučili koji posao želite da pokrenete, sledeći korak je obezbediti izvore finansiranja za njegov nesmetani razvoj i rast. Odakle početi?

Počnite potragu u sopstvenom džepu. Samofinansiranje je još uvek na prvom mestu za stupljenosti među preduzetnicima. Takođe, ako krenete u potragu za novcem po bankama, prva stvar koju će oni hteti da znaju je koliko ćete sopstvenog kapitala uložiti u svoj posao. Napokon, ako vi sami nemate dovoljno vere u uspeh svog projekta, zašto biste to očekivali od nekog drugog? Investiranje svog novca najbolji je način da pokažete veru i samopouzdanje.

Ukoliko vaši sopstveni resursi nisu dovoljni da biste dobili potreban kapital za pokretanje posla, sledeći izvor najčešće su prijatelji, rodbina i poslovni saradnici. Izvlačenje para od prijatelja i rodbine svakako se čini kao poželjnija alternativa uzimanju kredita od bankara. Iskustvo pokazuje da upravo to može da stvori nezgodnu situaciju gde prijatelji i rođaci mogu pomisliti da im to što su vam pozajmili novac daje za pravo da se mešaju u vaš posao. A ukoliko posao propadne, problem se sa fina-nsijskog često premešta na emotivni plan, što može temeljno da ugrozi vaše odnose.

Postoji način kako ovo izbeći. Tretirajte vaše prijatelje i rodbinu kao bilo koje druge inve-stitore. Pokažite im biznis plan. Prenesite vaš entuzijazam na njih. Neka vaša ideja postane i njihova. Objasnite im detaljno plan poslovanja i zašto mislite da će uspeti. Podkrepite to činjenicama i istraživanjima.

Treći najpopularniji način finansiranja novih poslova je dobijanje kredita od banke ili nekog drugog registrovanog zajmodavca (štedionica). Dobra strana ovog pristupa je to što ne morate ništa da znate o tome kakav paket vam treba pre nego što odete u banku. Vašem bankaru (mnoge banke sada imaju i instituciju ličnog bankara – finansijskog savetnika, pa bi dobra ideja bila da krenete od njega) izložite ideju i plan i prepustite mu da on organizuje sve što je potrebno kako biste odabrali pravi paket za vaš poduhvat. Ali, ipak, vi treba da izaberete taj paket, pa bi bilo preporučljivo da se obavestite o ponudi banaka start-up preduzećima i preduzetnicima. Dobro polazno mesto za to je web sajt Narodne banke Srbije na adresi www.nbs.yu gde ćete naći dosta informacija, ali i linkove ka sajtovima komercijalnih banaka gde se možete dalje informisati o konkretnim ponudama kredita.

Kome možete da se obratite ukoliko vas svi ostali iznevere ili ukoliko ne možete da odgovorite njihovim zahtevima? Pa, državi, naravno. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj kroz Fond za razvoj malih i srednjih preduzeća redovno objavljuje konkurse za dodelu vrlo povoljnih kredita mladim (i onim drugim) preduzetnicima sa dobrom poslovnom idejom ili, još bolje, dobrim biznis planom. No, u pitanju su u glavnom mali krediti (do 2.5 miliona dinara), pa ako imate neku grandiozniju ideju, ovo treba da vam bude samo deo plana za obezbeđivanje izvora finansija. Ipak, procenat uspešno realizovanih zahteva je veliki, papirologija svedena, ponekad se malo čeka na realizaciju (treba predvideti par meseci zastoja ako vas „potkači” birokratija) i ako imate imalo solidan i zdravorazuman biznis plan, ovo je rešenje za vas. Jedna od uspešno realizovanih priča o strat-up kreditima iz ovog izvora je upravo časopis koji čitate. Znači, pričamo iz ličnog iskustva.

Šta su to odnosi sa javnošću ili PR? I kako se to razlikuje od reklamira-nja? Kada se reklamirate, plaćate kako bi se vaša poruka videla u nekim medijima. Kada koristite PR, članak ili prilog o vašoj kompaniji, nije plaćen već će biti objavljen zato što je novinar na neki način bio zainteresovan za informaciju koju ste ponudili javnosti.

Publicitet je efikasniji od reklamiranja iz nekoliko razloga. Prvo, publicitet daje više rezultata za manje uloženog novca. Drugo, publicitet traje duže od reklame. Dobar članak o vašoj firmi ostaviće dugoročniji efekat od najboljeg grafičkog rešenja ili vickaste poruke. Publicitet, takođe, ima veću publiku. Dobro prezentirana priča može da završi na medijima sa nacionalnom frekvencijom ili velikim tiražom i postaćete poznati širom zemlje. I na kraju, najvažnija prednost, publicitet nosi veću kredibilnost od reklamiranja. S jedne strane, čitaoci će više verovati neutra-lnom mediju od reklame koju vi plasirate, a sa druge, ako se neka radio emisija ili popularni časopis ili sajt potrudi da vas predstavi, to znači da nešto i vredite.

Kako to da neke kompanije uspevaju da dobiju publicitet a druge ne? Dokazana činjenica je da, bez obzira da li je firma mala ili velika, siguran recept za dobijanje publiciteta je pažljivo biranje ciljnih grupa i plasiranje dobro odabrane PR kampanje ka njima. Uprošćeno, treba pratiti sledeća pravila:

1. Objasnite u nekoliko rečenica zašto je vaš proizvod/usluga/firma drugačija od ostalih na tržištu.
2. Navedite svoje ciljeve. Koji rezultat želite da postignete PR kampanjom? Budite specifični.
3. Upoznajte svoju ciljnu grupu. Na primer, da li su to muškarci ili žene? Koje su godište? Kakav im je stil života, koliko zarađuju i koliko troše? Gde žive?
4. Identifikujte ciljne medije. Napravite listu televizijskih stanica, novina, magazina, internet sajtova i radio programa koji su pogodni za poruku koju šaljete. Zatim ih zovite jednog po jednog i raspitajte se s kim treba da komunicirate vezano za oblast kojom se bavite. Identifikujte reportera ili novinara koji pokriva vašu oblast. Neretko, novinari specijalisti to rade za više medija pa možete „jednim udarcem ubiti više muva“. Predstavite im vašu ideju i uspostavite kontakt.
5. Razvijte priču tako da biste voleli da je pročitate u novinama i da nije vaša. Ako imate prodavnicu odeće, na primer, možete lokalne medije upoznati sa novim modnim trendom. Koji artikal se jako dobro prodaje? Ako je u pitanju majica sa državnim grbom, možete plasirati priču u medijima o povratku patriotizma na velika vrata i da li se to dešava samo u toku predizborne kampanje ili postaje trend. Onda uredite tako da reporter može da intervjuiše jednog od vaših kupaca na licu mesta koji bi objasnio zašto je kupio baš tu majicu.
6. Odaberite pristup. Stavite vaše ideje za priču na papir i pošaljite ga u vidu ponude novinaru.
7. Ispratite kontakt. Ovo je najvažniji ko-rak ako hoćete da vam se priča objavi. Sačekajte do četiri dana od slanja informacija novinaru i tada ga nazovite telefonom. Ako zatraži dodatne informacije odmah mu ih prosledite i potvrdite prijem.

... iliti umrežavanje. Ali ne kablova već ljudi. Vaša sposobnost da se „umrežite" tj. da upoznate veliki broj ljudi od kojih će vam neki biti korisni u nekom segmentu poslovanja je ključna za svakog preduzetnika. Trik je u tome što treba biti proaktivan. To znači da treba da preuzmete kontrolu nad situacijom umesto da čekate da vam se nešto lepo desi. Evo nekoliko saveta za networking:

1. Postavite sebi cilj da na svakom događaju na kojem ste prisutni upoznate pet novih ljudi. Bez obzira da li je u pitanju neka promocija ili obična žurka, krenite pravo prema ljudima koje ne poznajete. Pozdravljajte pridošlice (čak i ako niste domaćin). Ukoliko sebi ne postavite ovaj cilj, ostaćete u okvirima poznanstava koje već imate.
2. Nosite vizit karte svuda sa sobom. Iako izgleda kao nepotreban savet, često sam viđao da ih ljudi ne nose sa sobom. Nikada ne znate koga ćete upoznati danas. Nosite ih u teretanu, na privatne žurke, u prodavnicu čak i kad šetate psa.
3. Ne čekajte da počne sastanak. Upoznajte ljude pre početka oficijelnog programa. Od trenutka kad sednete na stolicu, gotovo je.
4. Nemojte sedeti pored ljudi koje poznajete. Naročito za vreme ručka. Za vreme konferencije, moguće je da ćete na toj stolici provesti više sati te stoga nemojte ograničavati sebi prilike za novim poznanstvima sedeći pored prijatelja. Upamtite, taj događaj vas košta vremena a možda i novca.
5. Budite aktivni. Ljudi pamte i rade poslove sa aktivnim ljudima. Nemojte samo grejati stolicu, postanite član nekog odbora ili komisije. Ako nemate vremena za to, budite dobrovoljac da dočekujete ljude na ulazu ili kod prijava. Zašto samo da unajmljene hostese upoznaju nove ljude? Ta pozicija vam daje sjajnu priliku da započnete razgovor sa gostima i imaćete bolju preglednost.
6. Budite pristupačni. Neka ljudi pored vas osete talas dobrodošlice. Saznajte zbog čega su tu i da li možete nekako da im pomognete. Upoznajte ih sa drugim gostima. Pokušajte da im pomognete ako vam izlože neki poslovni problem. Kako date tako će vam se i vratiti. Ukoliko se potrudite da pomognete drugima, naćićete lako ljude koji će pomoći vama.
7. Dajte kako biste dobili. Networking je igra davanja i dobijanja. Nemojte očekivati da vas novi kontakti obaspu poslovnim ponudama ukoliko vi niste isto toliko velikodušni. Budite u kontaktu i posle događaja i pružajte im informacije za koje mislite da bi mogle da im pomognu, čak i kad vam to ne traže.

Prvi zadatak vam je da napravite listu poželjnih naziva sajta. Ime se bira na osnovu imena firme ili proizvoda ili neke interesantne reči koju ćete brendiranjem povezati sa onim što radite. Tako je donesi.com prilično jasan (dostava hrane na kućnu adresu) dok je amazon.com morao da uloži dosta u brending da bi ljudi to povezali sa kupovinom knjiga.

Kada ste napravili listu, zavisno od toga da li hoćete globalni sajt (.com) ili domaći (.rs), registracija se obavlja na različitim mestima (domaći provajderi takođe imaju u ponudi strane domene, ali su, obično, dosta skuplji od ponude stranih provajdera). Najbolje je u vašem omiljenom pretraživaču ukucati ključnu reč „domain registration“ i izabrati najbolju ponudu za .com i slične domene. Dostupnost naših naziva domena možete proveriti na www.nic.rs. Cena .com domena je oko 10 dolara za godinu dana, dok se .rs kotira na oko 3000 dinara za isti period. Od dostupnih imena koja odgovaraju vašoj ideji, izaberite ono koje se najlakše pamti i učinite sve što možete da dobije dostojnu promociju i van Interneta. Svaka vaša vizit karta, memorandum, blokče, kesa, faktura, izjava za štampu i reklama mora da ima i punu adresu sajta.

Šta je to što sajt čini dobrim? Pre nego što se upetljate u detalje o dizajnu, morate da napravite skicu sadržaja sajta. Napišite šta je to što vaš sajt mora da sadrži, a šta je poželjno da sadrži. Što detaljnije i bolje odradite ovaj deo posla, kasnije će vam biti potrebno manje vremena i novca da to i realizujete. Skica treba da sadrži sledećih 5 oblasti:

• Sadržaj. Ključ uspešnog sajta je njegov sadržaj. Pružite vašim posetiocima obilje kvalitetnih i interesantnih informacija, motivišite ih da dođu ponovo, eventualno kupe ili naruče vaš proizvodi različite načine da vas kontaktiraju. Od onog trenutka kada je vaš sajt „publikovan“ morate redovno da održavate sadržaj kako biste posetiocima dali razlog da dolaze redovno.
• Struktura. Odlučite koliko strana sajt treba da ima i kako će biti međusobno po-vezane. Izaberite ikonice i grafiku koja će biti u službi sadržaja. Organizujte tekstualni deo sadržaja u vidu scenarija. Scenario je niz numerisanih stranica papira po kojem se vidi pozicija strane sajta u odnosu na neku drugu. Recimo, stranica 1 će biti početna strana vašeg sajta, tzv „home page“ tj. prva strana koju posetioci vide kada dođu na sajt. Na toj stranici organizujte i tabelu sadržaja po naslovima (što će kasnije biti „meni“ stranica na početnoj strani sajta) tako da strana 2 scenarija, i ostale po redu, odgovaraju redosledu tog sadržaja. Onda na svakoj strani ispišite šta ona specifično treba da sadrži.
• Dizajn. Bez obzira na to da li unajmljujete dizajnera ili dizajn radite sami, fokusirajte se na jednostavnost, čitljivost i konzistentnost sajta. Pomozite vašim posetiocima da na najbrži mogući način nađu ono što im treba. Na primer, ukoliko pravite prodavnicu hrane za kućne ljubimce, koristite boje i fontove kako bi se i bez čitanja moglo lako shvatiti koja je hrana za mace a koja za kuce, kako se obeležava sadržaj koji predstavlja igračke a kako medicinska sredstva.
• Navigacija. Vaš sajt na posetioce mora da ostavi utisak jednostavnosti i lakog korišćenja. Neki opšti zakon je da posetilac, do bilo koje informacije, treba da može da stigne sa najviše dva ili tri klika mišem. Kada stigne do neke strane u „unutrašnjosti“ sajta, ne terajte ga da se vraća „back“ dugmetom na brauzeru, već mu omogućite lak povratak na početnu stranu ili gde dalje želi da ide.
• Kredibilitet. Vaš sajt treba da izgleda profesionalno i treba na vašeg posetioca da ostavi isti osećaj sigurnosti kao da je ušao u vašu prodavnicu ili da razgovara sa vama lično. Omogućite im da vide da po-stojite i u fizičkom svetu, da mogu da vas kontaktiraju na više načina, postavite prava iskustva zadovoljnih mušterija, sliku vašeg tima. Sve što je potrebno da se posetioci što manje osećaju da su u sajber-prostoru.

Kako uopšte sajtovi postaju vidljivi na Internetu? Vaš sajt će biti 24/7 otvoren za posetioce tako što biva „hostovan“ na serveru nekog provajdera koji pruža tu uslugu. Ovde bi dobra ideja bila da proverite da li provajder kod kojeg ste kupili ime domena pruža i tu uslugu (obično je odgovor pozitivan) i pokušajte da dobijete neke povlašćene uslove ukoliko kod istog kupujete obe usluge. Hosting se obično nudi u nekoliko paketa različitih karakte-ristika koje se određuju prema tome koliko je tehnički zahtevan sajt i koliko se očekuje saobraćaja prema sajtu. Objasnite provajderu kakav vam je sajt, šta očekujete od njega i koje usluge pružate, tako da mogu da vam ponude pravo rešenje.

Hosting paketi više nisu tako skupi i mogu da se nađu i za svega par stotina dinara mesečno. Ukoliko ih posebno tražite, ponovo je dobra ideja da u pretraživač unesete reč „hosting“ i pogledate ponude. Dok imate sajt sa malim saobraćajem, svejedno je da li ga hostujete kod nekog domaćeg ili stranog provajdera. Kod komplikovanijih hostinga, preporučujemo domaće zbog podrške.