Početna > Izdanja > Broj 108 > Edukacija - MEF

doc. dr Pavle Radanov docent na MEF fakultetu www.mef.edu.rs

Zdrava seoska hrana i očuvana domaćinstva skriveni su potencijal Srbije

Tema održivog razvoja u savremenom dobu jedna je od najznačajnijih. Ovaj savremeni koncept društvenog razvoja, zasnovan na balansu u potrošnji raspoloživih resursa sa njihovim istovremenim obnavljanjem i očuvanjem prirode, izazovan je, zdrav i isplativ. U Srbiji, takav resurs je seoski turizam.

Seoski turizam u našoj zemlji tema je o kojoj se sporadično govori. A njen potencijal je izvanredan. Posebno što među stranim turistima postoji sve veće interesovanje za posetu seoskim domaćinstvima u Srbiji. I, mada su nam Mađarska, Slovenija, Rumunija i druge zemlje u okruženju konkurencija, u napuštenim domaćinstvima, posebno u planinskim krajevima Srbije, krije se ogroman potencija za naš turistički razvoj.

Seoski turizam je u svetu, a posebno u Evropi, poslednjih decenija došao u fokus iz jasnih razloga. Moderno doba i savremeni način života toliko su opteretili čoveka da je želja za begom u prirodu očekivana. Ovom posebno zdravom konceptu okreće se sve veći broj ljudi. Naša prednost je u očuvanosti sela i seoskih sredina. Razvoj seoskog turizma tako postaje jedan od ozbiljnijih domaćih resursa koji odgovara na sve pretpostavke koncepta održivog razvoja: očuvanje prirodnih resursa, samoodrživost, samoobnavljanje, zaštitu životne sredine i kapacitet za dugoročni razvoj.

Šta je stranim turistima koji dolaze iz visoko urbanizovanih sredina posebno atraktivno u ovom konceptu, a gde Srbija ima izraženu prednost? To je aktivni seoski turizam. On podrazumeva učešće gostiju u životu u domaćinstvima. Radovi u polju, bašti, vinogradu, nega i briga o životinjama ili priprema hrane postaju vid relaksacije koji želi sve veći broj ljudi. A kako je Srbija jedno od retkih područja u Evropi gde su tradicionalni oblici življenja u seoskim sredinama autentično očuvani, turista će se naći u ambijentu u kom je njegov zahtev ispunjen načinom života domaćina.

Drugi važan segment ove ponude je naša hrana. Gastronomski turizam uzima maha, a naša nacionalna kuhinja, tradicionalan način spremanja, dobre domaćice i gostoljubivost osvajaju ljude. Šta je još posebno važno? Naša hrana je još uvek autentična i zdrava, posebno u seoskim sredinama. Održivost ponude u kojoj se akcenat stavlja na zdravu, prirodnu, tradicionalnu proizvodnju i preradu proizvoda biljnog i životinjskog porekla sasvim je očekivana. Istovremeno, jasan je i faktor povećanja ekonomskog prosperiteta lokalnih sredina, čitavog kraja, pa i regiona. Ovakvim konceptom država podstiče preduzetništvo na selu, otvara nove perspektive i nudi mogućnosti za radno angažovanje čitave porodice, što znači i podsticaj porodičnog preduzetništva, ali i ostanka mlađe generacije na selu.

Statistika pokazuje da zbog seoskog turizma iz godine u godinu sve više stranih turista dolazi u Srbiju. Sela koja su već na turističkoj mapi odličan su primer ostalim opštinama u Srbiji kako da usmeravaju strategije razvoja za ovu vrstu delatnosti. Jedno od takvih je Vrmdža, u opštini Sokobanja, gde je maksimalno iskorišćen svaki resurs. Rezultati su veoma vidljivi. Posebno je značajno istaći da se ovde radi o istočnoj Srbiji, koja je autentična po mnogo čemu ali neopravdano zaostaje u razvoju, što možemo tumačiti lošim menadžmentom i upravljačkim kapacitetima. U Vrmdži su u potpunosti iskorišćeni prirodni resursi: blizina Vrmdžanskog jezera, planine Rtanj, Ozren i Devica, izvorišta vode. Postojeći stari i ruinirani objekti, kao na primer vodenice, adaptirani su i rekonstruisani u cilju poboljšanja turističke ponude. Uz postojanje tvrđave kao istorijskog lokaliteta, zajedno sa motivima narodne tradicije i bogatom mitologijom, kreiran je kompleks veoma interesantan turistima kojima čak seoski turizam i nije prvi izbor, već se zbog autentičnosti ponude odlučuju da na nekoliko dana posete ovo mesto ili dođu na jednodnevni izlet.

Uz dobro usmerena sredstva Evropske unije izgrađen je i novi put do sela Vrmdža, pa je tako ispunjen i uslov pristupačnosti, što je dovelo do oživljavanja i velikog ekonomskog napretka sela i njegovih žitelja. U prilog tome govori i činjenica da brojna udruženja koja se bave podrškom preduzetništvu, naročito ženskom, uzgajanju organske hrane i slično, organizuju okupljanja baš u ovom mestu, pružajući podršku nastojanju da se dodatno promoviše novi vid razvoja sela.

Još jedan vid turističke ponude koji postaje sve traženiji a na koji Srbija istim resursima može da odgovori jeste turističko-rehabilitaciona ponuda. Ovaj oblik turizma novog doba blizak je seoskom, ali poseduje modernije prednosti. Namenjen je svima koji žele da svoj odmor provedu u oporavku od savremenog, gradskog, ubrzanog načina života, i sve je prisutniji u današnje vreme. Zato zahteva da mu se posveti posebna pažnja kako bi bio usmeren u kvalitetnom i instruiranom pravcu i obezbedio koristi nacionalnoj ekonomiji, kao i onima koji ga sprovode.

Turističko-rehabilitaciona ponuda razvija se takođe u ruralnim oblastima, kako bi se korisnicima omogućio boravak u prirodi i povratak iskonskim vrednostima. To je posebna vrsta, možemo reći, zdravstvenog turizma, jer uključuje određene psihološke parametre, filozofska učenja, jogu i druge veštine sa istoka koje se šire i postaju sve popularnije, pa i broj njihovih korisnika raste. Treba imati u vidu da je ova ciljna grupa – pojedinci opterećeni urbanim životom i poslovnim obavezama, sve brojnija u današnje doba, a prema perspektivama tek će se uvećavati. Brzina života, brojnost obaveza i stres kojima smo izloženi svakodnevno uticaće na to da ljudi žele da se sklone u mirnu seosku sredinu gde im treba obezbediti ponudu koja će odgovarati njihovim sklonostima. Za neke će to biti učešće u aktivnostima domaćinstva, za druge kursevi veština i psiho-relaksacija, za treće gastronomska ponuda, za četvrte sportske aktivnosti, koje opet moraju biti osmišljene po nivoima, tako da zadovolje ne samo potrebe nego i mogućnosti zainteresovanih. Dodatno važan segment za današnji svet prirodni je deo ovog koncepta. Taj dodatni potencijal je u programima edukacije o zaštiti životne sredine. Programe i škole o zaštiti životne sredine treba stručno isplanirati i ozbiljno sprovesti.

Selo Vrmdža dobar je primer i za mogućnosti objedinjavanja oba ova vida turizma koji postaju sve traženiji. U Vrmdži postoje škole koje nude posetiocima odmor i relaksaciju, uz nezaobilaznu organsku hranu. U selima na jugu i jugoistoku naše zemlje brojna domaćinstva proizvode hranu bez upotrebe veštačkih đubriva i od organskog semena, a pri tome i ne znaju da je to organski proizvod, niti kolika je njegova nutritivna, kao ni finansijska vrednost. Zato je potrebno osmisliti strategiju i načine da se sa minimumom ugrožavanja postojećeg poretka ponuda ka turisti i njegovom benefitu od netaknute prirode poveća. Uz jasno uvažavanje karakteristika i želja stanovništva, moguće je iskoristiti postojeće resurse Srbije i doprineti razvoju delova naše zemlje.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista