Početna > Izdanja > Broj 107 > Poslovna misao - Dr Laza Paču

Dr Laza Paču - finansijski genije

Dr Laza Paču je do današnjeg dana ostao najčuveniji i najuspešniji srpski ministar finansija. Ostaće upamćen i kao jedan od najstrožih poreznika. Nije bio ekonomista, nego lekar. Ovaj veliki administrator, otporan na korupciju, preporodio je finansije i to u vreme dok je Srbija bila izložena stalnom pritisku

Nakon što je odlučio da više ne želi da leči ljude, Dr Laza Paču je počeo da se bavi finansijama i to u vreme kada Srbiju potresaju veliki problemi - nakon masakra kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin u maju 1903. godine, na čelo Srbije dolazi kralj Petar I Karađorđević, zemlja je trebala da se ekonomski osnaži, a pritisak Austro - Ugarske se nije smanjivao. Pa ipak, dok je vodio državne finansije Srbije, dinar je bio konvertibilna valuta. Priznavao je samo novac sa zlatnom podlogom. Čak i u vreme Balkanskih ratova, nije dopustio da ima deficit u budžetu - što je slučaj nezabeležen u istoriji bankarstva i istoriji ratovanja. Svet je znao za “finansijskog genija” i u to vreme, Srbija je mogla da podigne kredit u bilo kojoj svetskoj banci.

Kada je dr Laza Paču prvi put postao ministar finansija 26. januara 1904. godine u vladi Save Grujića, država nije imala dospelih, a nepokrivenih dugova. Ali, važno je bilo takvo stanje i održati. Paču je istovremeno trebao da obezbedi i mnogo ozbiljnija finansijska sredstva za dalekosežne političke planove : emancipovanje Srbije od tutorstva Austro-Ugarske, izbacivanje sve slabije Turske sa Balkana… Srbija se tih godina spremala za "velike istorijske poslove", zbog čega se morala ozbiljnije naoružati i proširiti unutrašnju železničku mrežu, a za sve to je trebalo stvoriti pare uz rastuće tekuće potrebe. Od Pačua se jednostavno očekivalo da stvori ta sredstva. Na samom početku svog mandata je počeo finansijski da jača Srbiju iz domaćih izvora.

Porezi I prirezi

Objašnjavajući okolnosti koje su Pačuovom Ministarstvu finansija omogućile da već u prvoj godini delovanja, uprkos porastu budžetskih rashoda, ostvari odmah budžetski suficit veći od 6,3 miliona dinara, dr Milorad Nedeljković ističe gotovo frapantno povećanje poreskih prireza, u proseku za 40 %. Tako su 1904. godine poreski obveznici Srbije plaćali 75 % stalnog državnog prireza, 40 % vanrednog, 25 % školskog, 7 % železničkog, 5 % za vojne građevine, 5 % za remont, 5 % ličnog i 4 % žandarskog prireza. Sve u svemu, poreski obveznik je na 100 dinara poreza - u 1904. godini plaćao još 166 dinara poreskog prireza. Paču je u Narodnoj skupštini objašnjavao da se ovaj "jednogodišnji prirez od 40 %" donosi kao "jedna teška žrtva" kako bi se srpske finansije potpuno dovele u red. Iduće, 1905. godine, prirezi su ukinuti, ali su povećani porezi ili poreske osnovice, pa je ukupan teret ostao nesmanjen.

Druga Pačuova mera od velikog značaja za uravnoteženje državnog budžeta bio je zakon po kome se država, dok ne namiri strane poverioce iz prihoda Samostalne monopolske uprave (što je praktično bivalo tek polovinom godine) i ne dođe do viškova njenih prihoda, može zadužiti kod Narodne banke do 10 miliona dinara godišnje. Tako je uklonjen "sezonski" problem nedostatka dovoljnih budžetskih prihoda u prvoj polovini godine, koji je bio tim veći što vlada nije smela izdavati blagajničke zapise na sumu veću od šest miliona dinara (a budžetski troškovi su, u to vreme, iznosili i preko 20 miliona već u prvoj polovini godine). Treći način na koji je povećavao budžetske prihode bilo je značajno povećanje carinskih prihoda i povećanje trošarinskog pritiska na monopolisane proizvode (i ovde su uvedeni "prirezi na trošarinu" od 40 %). Samo od poskupljenja duvana i petroleja, Paču je 1904. godine ostvario 1,5 miliona dinara više državnih prihoda nego prethodne godine. Osim novina u carinskoj i poreskoj politici, dr Paču je na samom početku ministrovanja lansirao i novu niklovanu petodinarku sa likom Karađorđa i kralja Petra i novi petoparac i dvoparac. Zamenjeno je i prekovano 6.650.000 dinara, a dublja valutna reforma nije sprovođena, što upućuje na zaključak da je novčana masa u opticaju verovatno bila značajno povećana.

Pačuova budžetska i monetarna politika omogućila je da se opticaj novčanica u zlatu poveća u Srbiji na preko četiri miliona dinara, što se nikada ranije nije desilo. Tražnja za novčanicama sa zlatnim pokrićem bila je toliko jaka da je privilegovana Narodna banka potpuno iscrpela sve odštampane količine tih banknota - a tako je bilo i narednih godina.

Carinski rat Tržišna cena srpskih vrednosnih papira tokom 1904. godine kontinuirano raste. Paču je izneo podatak da su, na primer, srpski papiri na zajmove sa 4 % interesa između februara i novembra 1904. godine porasli sa 68,73 na 79,55 dinara (za 100 dinara nominale), a obveznice na zajam od 5 % su skočile sa 79,65 na 89,40 dinara. Bila je to pozitivna posledica porasta prihoda Samostalne monopolske uprave, a posebno sve boljeg poslovanja srpske železnice (na nju su bili oslonjeni najunosniji zajmovi), koja će 1904. godine zabeležiti prihod od 8,5 miliona, naspram ranijeg rashoda od 6,8 miliona dinara.

Carinski rat između Srbije i Austro-Ugarske, koji je počeo 1906. godine pretio je da ugrozi privredu Srbije. Austro-Ugarska je zatvorila svoje granice za srpsku stoku, navodno zbog zaraze. Ova zabrana uključivala je i granicu Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, koja je u tom trenutku u okviru Turske, ali pod Austro - Ugarskim protektoratom.

Međutim, Laza Paču je tada uspešnim pregovorima, pronašao za Srbiju nova tržišta - ostvarivao je dobit privlačeći strani kapital u Beograd, uglavnom francuski. Kao rezultat ovog umeća otvorena je Francusko-srpska a potom i Praška banka. Tržište za našu robu uglavnom stoku, našao je u Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj pa čak i Egiptu. Obrt spoljne trgovine povećan je 100 % (1912. godine iznosio je čitavih 200 miliona dinara u zlatu). Srbiji, odnosno Lazi Pačuu nuđeni su krediti sa svih strana. Finansijskom disciplinom i urođenim tvrdičlukom uspeo je, već 1909. godine da pokrije državni budžet od 103 miliona zlatnih dinara.

Dr Laza Paču je bio neverovatno pošten i štedljiv čovek. Uzeti tuđe, pogotovo zavući ruku u državnu blagajnu, za njega je bio smrtni greh. Ukinuo je sve privilegije za koje je smatrao da štete Srbiji. Svi koji bi nešto pokušavali po tom pitanju, naišli bi na zatvorena varata - od ministra do kralja!

Laza Paču umro je iznenada 12. oktobra 1915. godine. Jedna uličica u centru Beograda nosi njegovo ime.

Veresija ni za kralja

Mnoge su anegdote vezane za Dr Lazu Pačua. Jedna od njih je i ona kada je Kralju Petru I Karađorđeviću trebalo hitno 200.000 dinara. Poslao je sekretara kod ministra Pačua da mu unapred ispalti ovu sumu od vladareve plate. Dr Laza sasluša sekretara, kiselo se osmehne i kaže: "Ne može"!

Zgranutom sekretaru svoju odluklu objasni je ovako :

"Umre kralj, ne daj Bože, a smrtan je kao svi mi. Ko će onda da vrati dug državnoj kasi? - Zna se Laza. Ili, političari nateraju kralja da abdicira. Ko će da plati dug? - Opet Laza. Nego brate, da mene ne bi bolela glava, idi ti u Kreditnu zadrugu, oni daju zajam. Znam te pošten si čovek, biću ti žirant na menici, kod njih uzmi tih 200.000 dinara. Ovde ne može! I kvit!

Sekretar se vratio na dvor neobavljenog posla, a i kralj se nije naljutio.

Biografija

Laza Paču (1855 – 1915)

1880. godine doselio se u Srbiju

1889. - 1897. godine bio je šef Monopolske uprave

1904. - 1905. Prvi mandat na mestu ministar finansija u vladi Save Grujića

1904. godina : u prvoj godini vođenja Ministarstva finansija ostvaren je suficit u budžetu od 6,3 miliona dinara

1904. godina : uvodi novu niklovanu petodinarku sa likom Karađorđa i kralja Petra i novi petoparac i dvoparac. Zamenjeno je i prekovano 6.650.000 dinara.

1906. -1908. Drugi mandat na mestu ministra finansija

1906. godine počinje takozvani Carinski rat između Austro-ugarske i Srbije. Paču pronalazi nova tržišta (Nemačka, Belgija, Francuska, Egipat) i povećava spoljnu trgovinu

1909. godine potpuno je pokriven državni budžet od 103 miliona zlatnih dinara.

1912. -1915. Treći mandat na mestu Ministra finansija

1912. godina : obrt spoljne trgovine povećan je za 100% (iznosio je 200 miliona dinara u zlatu)

1912 - 1913. godina : Balkanski ratovi iz kojih Srbija izlazi bez finansijskih gubitaka

1915. godine : Umire pre kraja trećeg mandata


Berza

investicioni fondovi

kursna lista