Početna > Izdanja > Broj 098-099 > Giganti - Neš

Džon Forbs Neš Džunior

Džon Forbs Neš Džunior (John Forbes Nash Jr.) jedan je od najuticajnijih matematičara druge polovine 20. veka. Nobelova nagrada u oblasti ekonomije dodeljena mu je za doprinos koji je njegov rad u okviru Teorije igara, Nešova ravnoteža, imao na razvoj ove oblasti. Međutim, pojedini matematičari smatraju da je Nešov doprinos u oblasti diferencijalne geometrije i parcijalnih diferencijalnih jednačina još značajniji.

Džon Forbs Neš Džunior (rođen u Zapadnoj Virdžiniji 13. juna 1928. godine) je američki matematičar koji se bavio teorijom igara, diferencijalnom geometrijom i parcijalnim diferencijalnim jednačinama. Diplomirao je na univerzitetu Karnegi a doktorirao na Prinstonu gde je bio i matematičar-istraživač. Dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju 1994. godine za pionirsku analizu ravnoteže u teoriji nekooperativnih igara koja se smatra jednim od najznačajnijih dostignuća u prošlom veku – može se reći da Nešova ravnoteža ima isti značaj kao i otkriće DNK. Pokazivao je znakove šizofrenije 1959. te je nekoliko meseci morao da boravi u bolnici Meklinnakon čega se vratio na Prinston, gde je dobio nadimak ,,Fantom svečane dvorane” i svojom voljom prestao da pije lekove. Uz podršku supruge uspeo je da ,,svoje ludilo” spoji sa životom na jednom ,,ultralogičnom nivou”. O njegovom životu Silvija Nazar je napisala roman ,,Blistavi um” koji je kasnije adaptiran kao scenario za istoimeni holivudski film koji je doživeo veliki uspeh kod publike i kritičara. Postao je poznat širom sveta i van stručnih krugova, a njegov život i rad fasciniraju ljude širom planete.

Džon Neš nije oduvek bio slavan. Ovaj blistavi um dugi niz godina boravio je u senci teškog mentalnog oboljenja. Do dodele Nobelove nagrade u oblasti ekonomije 1994. godine, bio je gotovo nepoznat široj javnosti. Za njega je znao uži krug naučne zajednice i studenti sa Prinstona koji su ga često viđali kako usamljeno šeta kampusom univerziteta. U trenutku dodele nagrade, bio je veoma lošeg materijalnog stanja, koje je bilo posledica duge borbe sa bolešću.

Brilijantnost njegovog uma dovela ga je na MIT, ali i jednu od najpoznatijih think-tank vojnih organizacija pod imenom RAND korporacija. Tokom prve polovine pedesetih godina, Neš je radio kao stručni konsultant u ovoj korporaciji, razvijajući niz igara koje su služile za predviđanje strategija američkih vojnih neprijatelja. Krajem pedesetih biva hospitalizovan sa ozbiljnim simptomima šizofrenije.

Borba sa bolešću je bila veoma duga i teška. Iako je metoda elektrošokova odavno napuštena, nažalost, tih godina je bilo veoma popularno tretirati teška mentalna oboljenja ovom izuzetno agresivnom metodom. Kako je i sam često navodio, nekoliko puta je bio u psihijatrijskim ustanovama mimo svoje volje. Od početka sedamdesetih godina, Džon Neš se polako oporavlja, iako borba i dalje traje, ali tada zvanično prestaje da uzima antipsihotike.

Nešova ravnoteža – teorija igara

Ilustracija ravnoteže u teoriji igara data je po modelu tzv. zatvorenikove dileme, najpoznatije i najčešće navođene strateške igre kojom se Neš bavio podstaknut onim što je pročitao u knjizi Džona fon Nojmana i Oskara Morgenšterna ,,Teorija igara i ekonomsko ponašanje” iz 1944. godine. Ovaj ,,problem” je u tesnoj vezi sa ekonomijom na polju istraživanja i pronalaženja racionalnih strategija u situacijama kada rezultat zavisi ne samo od sopstvene strategije i ,,uslova na tržištu”, već i od strategije koju su odabrali i drugi učesnici sa istim ciljevima. Reč je o igri u kojoj se dvoje ljudi , uhapšenih zbog počinjenog zločina, ispituje posebno, tako da jedan zatvorenik ne zna iskaz drugog, i obrnuto. Svaki zatvorenik ima priliku da sarađuje sa drugim zatvorenikom tako što odbije da da informacije policiji, ili može ući u konflikt sa drugim zatvorenikom, odnosno, optužiti ga, za šta dobija određenu vrstu imuniteta. Igra je konstruisana tako da se, na osnovu njihovih iskaza, zatvorenici nagrađuju ili kažnjavaju pri čemu postoje brojne varijacije tih postupaka. Logika ove dileme je primenljiva u mnogim situacijama. Kao primer može poslužiti reklama: ako ona ne postoji , dve kompanije mogu podeliti tržište. Ako obe kompanije reklamiraju svoj proizvod, opet će podeliti tržište, ali uz niži profit (zbog troškova reklame). Međutim, ako jedna kompanija reklamira proizvod, a druga ne, ona koja ga reklamira privlači više kupaca, a stoga i veći profit. Može da se koristi i za modelovanje brojnih ekonomsko-političkih situacija: odluka o pridruživanju sindikatu i učešću u slobodnoj trgovini. Često se u praksi javlja više od dva igrača, što usložnjava analizu.

Teoretičari igara su koristili Nešovu ravnotežu kako bi analizirali ishod strateških pregovora i situacija kada je u igri nekoliko donosilaca odluka. Njegove jednačine omogućavaju da predvidite šta će se dogoditi ako nekoliko ljudi ili institucija donose odluke istovremeno i kada njihove odluke zavise od odluka drugih igrača.

Džon Neš je bio srećan čovek i na privatnom planu. Svoju suprugu Alisiju upoznao je dok je ona bila studentkinja fizike. U to vreme retko koja žena je studirala ove „muške nauke“. Venčali su se 1957. godine. Godine 1963.razveli su se usled njegovog lošeg mentalnog stanja a 2001. su se ponovo venčali.

Nobelovu nagradu za ekonomiju dobio je 1994. godine.

Blistavi um

Ova emotivna ljudska drama reditelja Rona Hauarda o istinskom geniju, i ekscentričnom Džonu Nešu prati njegov život, onaj kakvim je zabeležen, a koji počinje njegovim uspesima na fakultetu i nastavlja se visoko zapaženim naučnim radom, ali i onaj tajni, u kojem noćima radi za tajne službe vlade SAD, dešifrujući tajne sovjetske poruke u američkoj štampi. Vešto balansira između stvarnog i izmišljenog, jer Nešovo psihičko oboljenje stvara brojne, često vrlo opsežne i realistične halucinacije do mere da je teško razlikovati stvarnost od virtualnog.

U maju 2015. godine slavni matematičar i dobitnik Nobelove nagrade je u 86. godini sa svojom suprugom tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista