Početna > Izdanja > Broj 093 > Giganti - Mini Moris

Mini Morris

Fabrika automobila Mini u mestu Kauli, Oksford, Engleska, osnovana je 1913. godine. To je tačno 104 godine od dana kada je Vilijam Moris napravio prvi model, Morris Oxford Bullnose, samo nekoliko stotina metara od mesta gde se savremena fabrika i danas nalazi. U početku je pravljeno dvadeset automobila nedeljno, ali je posao brzo rastao i za jedan vek proizvedeno je 11,65 miliona vozila. Ovo veliko postrojenje danas zapošljava 3.700 radnika koji proizvode 900 modela Mini svakog dana, što je doprinelo ukupnom broju od 2,25 miliona proizvedenih Minija. Velika investicija je trenutno u toku, a to je otvaranje novih proizvodnih pogona za narednu generaciju modela Mini.

Tokom decenija koje su usledile nakon pojave modela Morris Oxford Bullnose 1913. godine, proizvodili su se automobili iz širokog spektra poznatih britanskih marki i jedne japanske, uključujući brendove MG, Wolseley, Riley, Austin, Austin Healey, Mini, Vanden Plas, Princess, Triumph, Rover, Sterling i Honda (ispodmarke Morris). Kompanija Pressed Steel takođe je, kao deo ove fabrike, proizvodila karoserije za Rolls-Royce, Bentley, Jaguar, MG, Standard-Triumph, Ford i Hillman, kao i fabričke alate za Alfa Romeo. U različitim fazama u svojoj istoriji, fabrika je proizvodila i Tiger Moth borbene avione, ambulantna vozila, vojne kamione, kanistere, komponente za Horsa jedrilice, padobrane, itd. Fabrika je proizvela niz poznatih automobila, uključujući modele Bullnose Morris, Morris Minor, Mini, indijski Hindustan Ambassador, kao i današnji Mini. Fabrika je takođe proizvodila modele Honde u kratkom periodu sredinom 1980-ih, kao i neke malo manje poznate modele automobila, uključujući nepravedno zapostavljeni model Morris Marina, zapanjujuće klinasti automobil iz 1970-ih, Princess i Austin Maestro, jedan od prvih automobila na svetu u koji su bile ugrađene tadašnje nove tehnologije.

U proteklih 100 godina, ova fabrika je imala osam vlasnika (korisnika), počevši od osnivača Vilijama Morisa koji je bio direktni vlasnik fabrike i preko kompanije Morris Motors do 1952. godine, kada se Morris Motors spojio sa kompanijom Austin kako bi formirali British Motor Corporation (BMC). Sam Moris, ovaj put kao lord Nafild, bio je predsednik BMC-a šest meseci pre nego što se penzionisao. Umro je 1963. godine. Tokom ranih 1960-ih, fabrika je imala čak 28.000 radnika koji su proizvodili izuzetno raznovrsne automobile.

Ipak, Mini je imao i mračnu stranu, a to je bila sigurnost. Zbog svojih dimenzija uvek je „izvlačio deblji kraj” u udesima, a prednja sedišta nisu imala fiksirajući mehanizam, pa su pri čeonim sudarima „ispaljivala” putnike kao katapult! Osim toga, finalna obrada je bila slaba, a Mini nikako nije voleo kišu jer je hladnjak bio postavljen krajnje levo, pa je voda lako nalazila put do razvodne kape i sistema za paljenje. Ovo poslednje bila je velika mana u tradicionalno kišnoj Britaniji. Ipak, cena, agilnost, kao i zapanjujući komfor za putnike, imajući u vidu mini dimenzije, bacale su sve nedostatke u drugi plan. Podstaknuta uspehom Minija, kompanija Ford je čak kupila jedan primerak, u potpunosti ga rastavila i zaključila da BMC posluje sa gubitkom i da je cena od 496 funti potpuno nerealna. Sa druge strane, BMC je uvek tvrdio suprotno... Već 1960. godine, 116.000 komada Minija našlo je veoma zadovoljne kupce širom Britanije.

Godine 1967. BMC je postao British Motor Holdings nakon spajanja sa kompanijom Jaguar, a sledeće godine ta grupa je bila pripojena kompaniji Leyland Truck, koja takođe uključuje kompanije Triumph i Rover, sa ciljem da se formira British Leyland Motor Corporation. Nacionalizacijom koja se odigrala 1974. godine, grupa prolazi kroz nekoliko promena imena, sve dok nije postala Rover Group 1986. godine. Vlasnik Grejam Dej bio je optužen za privatizaciju preduzeća dok je Margaret Tačer bila na vlasti, što je završeno 1988. godine prodajom kompaniji British Aerospace. Grupa je zajedno sa kompanijom Land Rover prodata kompaniji BMW Group 1994. godine.

BMW je uložio značajna sredstva u Rover, rano odlučivši da zamena za stari model Mini bude prioritet. Međutim, teški uslovi poslovanja, uključujući nepovoljni kurs funte i pad prodaje, doveli su do toga da BMW proda brendove Rover i Land Rover 2000. godine, zadržavajući samo brend Mini i postrojenja u Oksfordu, pridružujući im pogon za proizvodnju šasija u Svindonu i novi pogon za proizvodnju motora Hams Hall koji se tada pripremao za početak proizvodnje.Ova fabrika danas cveta sa proizvodnjom svih verzija modela Mini, a to su Hatchback, Convertible, Clubman, Clubvan, Roadster i Coupé. Takođe, fabrika prolazi kroz velike investicije koje uključuju instalaciju 1000 novih robota, kako za proizvodnju novih karoserija, tako i za opremanje postojećeg objekta za proizvodnju sledeće generacije Minija. Ovo predstavlja ogroman deo investicionog programa objavljenog prošle godine vrednog 900 miliona, što se takođe vidi kroz značajnu nadogradnju i instalaciju novih objekata u okviru motornog postrojenja Hams Hall i postrojenja za šasije u Svindonu.

Fabrika Oksford generisala je milijarde funti za naciju, kao i značajno bogatstvo za mnoge druge zemlje širom sveta tokom svog postojanja i rada, pružajući direktno zaposlenje stotinama hiljada radnika i desetinama hiljada ljudi kroz indirektne poslove. Fabrika ima dugu istoriju uspešnog izvoza automobila od 1930-ih pa nadalje, tako da su proizvodi kompanije Morris činili skoro 30% ukupnog računovodstvenog izvoza Velike Britanije od sredine 1930-ih. Tokom 1950-ih, fabrika je proizvela svoj 100.000. model namenjen inostranom tržištu, Morris Minor, a 1962. godine BMC je isporučio preko 320.000 primeraka svoje godišnje produkcije od 850.000 vozila u preko 170 zemalja širom sveta. BMC je bio najveći britanski izvoznik tokom ranih 1960-ih, baš kao što je to bio Morris tokom 1930-ih godina. Fabrika Oksford doprinela je iznenađujuće brojnim industrijskim aktivnostima u dalekim zemljama, proizvodeći desetine hiljada automobila za izvoz u tzv. CKD (Completely Knocked Down) kompletu sa uputstvom za montažu u inostranstvu. Zemlje koje su pravile automobile iz ovog kompleta su Argentina, Australija, Belgija, Kuba, Istočna Afrika, Gana, Holandija, Hong-Kong, Indija, Indonezija, Iran, Irska, Italija, Novi Zeland, Malezija, Meksiko, Nigerija, Španija, Šri Lanka, Tanzanija, Trinidad, Turska, Uganda, Urugvaj i mnoge druge. Do 1967. godine, CKD kompleti automobila činili su 40% izvoza kompanije BMC u 21 zemlju širom sveta. Automobili Morris Oxford, Minor, MG, Mini, Morris 1100 i laka komercijalnih vozila bili su među mnogim modelima proizvedenim u tim dalekim fabrikama.

Današnji izvozni rezultati ove fabrike su podjednako impresivni, zato što je 1,7 miliona automobila izvezeno u preko 100 zemalja od 2001. godine do danas. Fabrika je takođe imala pozitivan i značajan uticaj izvan proizvodnje automobila. Osnivač Vilijam Moris, kasnije poznat kao lord Nafild, bio je jedan od najpoznatijih velikodušnih britanskih filantropa. On je proizvodio prva veštačka pluća od gvožđa i donirao ih bolnicama, dok je preko ogranaka Nuffield Health, Nuffield Farming Scholarships Trust i Nuffield College, osnovanih od strane samog Morisa, podelio filantropske poklone u vrednosti od 11 milijardi funti (12,5 milijardi evra).Organizacija Nuffield Health radi i danas, kao i Nuffield College, ali i mnoga druga filantropska udruženja osnovana od strane lord Nafilds. Tokom Drugog svetskog rata, fabrika je odigrala važnu ulogu u proizvodnji vojne opreme koja je obuhvatala Tiger Moth avione. Padobrani, kanisteri i vazduhoplovni podsklopovi proizvedeni su u velikom broju. Fabrika je takođe sprovela preko 80.000 popravki oštećenih Spitfire i Hurricane borbenih vazduhoplova. Fabrika je zapošljavala veliki broj poznatih ličnosti iz auto-moto industrije. Pored osnivača Vilijama Morisa, tu su bili i Ser Alek Isigonis koji je dizajnirao modele Morris Minor i Mini, Leonard Lord koji je kasnije vodio British Motor Corporation, Erik Lord koji je vodio fabriku kada je dostignut vrhunac proizvodnje od 6000 automobila nedeljno tokom 1960-tih godina, kao i direktor postrojenja Ser Džordž Ternbul, koji je kasnije prešao u kompaniju Hyundai, pomogavši joj da postane proizvođač sopstvenih dizajniranih automobila, umesto proizvodnje licenciranih modela tokom 1970-ih. Veliki broj poznatih ličnosti u današnjoj automobilskoj industriji i u BMW Grupi su bivši zaposleni ove fabrike, uključujući i Herberta Disa, prethodnog direktora postrojenja Mini Oxford, a trenutnog člana upravnog odbora zaduženog za razvoj kompanije BMW AG. Postrojenja u Oksfordu danas predstavljaju centralni element britanske proizvodnje vozila u okviru BMW Grupe koja obuhvata fabriku motora Hams Hall u Birmingemu i postrojnje za proizvodnju šasija u Svindonu, kao nekadašnjeg dela kompanije Pressed Steel. Svi ovi pogoni pružaju svetlu budućnost novoj generaciji porodice modela Mini koji ulazi u proizvodnju u narednim godinama, a sve zbog trenda porasta prodaje i izvoza.

Preuzeto sa www.netauto.rs


Berza

investicioni fondovi

kursna lista